"ХОЋЕШ ТИ НОЖЕМ ДА ОДВОЈИШ ГЛАВУ ОД ТЕЛА?" До детаља откривено како су се у Беливуковој кланици решавали тела - МОРБИДНО!
Узнемирујући детаљи.
Сведок сарадник Бојан Хрватин (38), који је "пропевао" у Тужилаштву за организовани криминал у Београду и "уканалио" чланове клана Вељка Беливука само да би добио што блажу казну описао је до најморбиднијих детаља како су се решавали тела убијених због чега су се многима који су то чули превртала црева од муке!
ЋЕВАБЏИНИЦА "ВЕЉА И МАРКО" - АДРЕСА ХУМСКА 1" Беливук послао тајну шифру у огласима, поново најављују клања? (ФОТО)
УЗНЕМИРУЈУЋЕ СВЕДОЧЕЊЕ МЛАДИЋА КОЈИ ЈЕ ПРЕЖИВЕО ТОРТУРУ ВЕЉЕ НЕВОЉЕ: Илија открио шта се десило у "бункеру страве"
"ИМАО САМ ПОВРЕДЕ И ТРАУМЕ" Илија до детаља описао како га је Беливукова група силовала - Зверствима није било краја
- Здравко Радојевић је прошао најбоље од свих! То му је и речено... Није малтретиран, иако је заслужио. У кући су тада били Вељко Беливук, Марко Миљковић, Владе Драганић, Милош Будимир, Срђан Лалић и Небојша Јанковић. Марко Будимир је дошао као да се опрости са њим, али на неки негативан начин. Рекао му је: "Сад ће да ти буде - тако како ти буде, да знаш! Хтео си да ме решиш? Сазнали смо да си ишао дотле, да наваташ моју жену и дете из првог брака, ако не успеш мене... Милош и ја смо радили дрогу за тебе... Крстио си Милошеву децу, а он је прихватио да робија уместо тебе, преузео је све на себе, иако није било све његово. Сазнали смо да си на контра страни, да имаш везе са Шкаљарима и да си мени радио о глави - препричао је Хрватин и додао како је клан Вељка Беливука дошао до тих информација о Здравку.
Здравко нудио некоме да реше жену и дете Марка Будимира
Марко Миљковић је, према речима Хрватина, био маг за преписке. Знао је како и којом причом да ступи у контакт са контра страном и сазнао је да Здравко мрзи Марка Будимиру и да му ради о глави.
- Чуо је да је Здравко на вези са некима и да им је нудио да реше Марка Будимира, па чак и његову жену и дете из првог брака. У једном тренутку, они су због тога сви били преко. Чини ми се да су били у Турској. Тај последњи сусрет Марка Будимира са Здравком је мало трајао, али док смо се Вељко, Милош Будимир и ја пресвлачили, јер је био договор да останемо да радимо Здравка, Марко Будимир је отишао. У бункеру смо остали Вељко, Милош и ја. У једном тренутку је Вељко рекао овако: "Ајмо, браћо, ко ће да га реши?". Милош је одмах одговорио: "Ја нећу, кум ми је!". Док је то изговарао, Вељко је већ кренуо ка секири. Ја нисам хтео да се мешам, само сам помагао око фосне, коју је требало подметнути под главу - испричао је Хрватин и после тога описао како је изгледао чин смакнућа.
- Скинули смо га полако, окренули смо га с леђа на стомак и ставили му главу на фосну. Вељко му је пресудио буквално једним прецизним и јаким ударцем. Када је убио Здравка, чуло се само онако: "Aaaahhh", а онда је Вељко споменуо мени: "Хајде, хоћеш ти ножем само да одвојиш главу од тела?". Рекао сам да хоћу, али пре него што сам то урадио ушао је Драганић и рекао: "Јао, па нисмо поставили најлоне". Е, онда смо ми ту помогли - објаснио је Хрватин.
Нестало струје пре паљења машине за млевење Здравка
- У плафону су стајале куке за које се качио најлон. Онда се најлон везивао канапом и качио за те куке. Поставили смо најлон и доле, и излепили да не може нигде ништа са стране да излети. Е, онда смо наставили даље... После одвајања ногу и руку, засецао се код рамена, лопатице. Направи се рез, као оно да може да се окачи на куку. Међутим, ми смо држали рукама. Један или двојица држе, а онда засецамо полако одозго, од желуца засецамо унутра, све док не изађу црева. Кад то отклонимо, онда иду ребра. Све се то удара на тој фосни секиром, иде у ситне комаде, а када све истранжирамо лепо, кад се доведе на ту меру која нама треба за машину, то иде из корита на млевење. У једном тренутку су дошли Владе Драганић и Небојша Јанковић Хел. Док смо ми обрађивали Здравка, они су упоредо млели, али смо у једном тренутку имали страшан проблем, јер нам је нестало струје док смо покушавали да упалимо машину. Морам да напоменем да нико није био малтретиран док је био жив, да му се секу уши, језик и да трпи болове. Масакрирање је увек било када је човек мртав. Нас тројица смо то одрађивали за сат и по времена. Уиграни смо били и добро је ишло, кад тако морам да се изразим. Ствар је страшна, али то је то. Млевење је трајало сат и по, ако машина не закочи, док је за паљење било потребно добра два сата - описао је овај покајник.
Ножеве често оштрили и чистили мајицом покојника
- Одећу и неке ситније ствари смо износили напоље и палили. Имали смо бензин и то смо палили заједно са пластичним коритом. Веља је лично палио, помињао је да треба да се окреће, јер је приликом једне паљевине изгорело оно горе, а дно није, па је имао проблем. Паљени су и комбинезони који су били коришћени, док су нови остајали тамо за следећи посао. Облачили смо комбинезоне са капуљачом, а онда смо стављали хируршке рукавице, па преко њих молерске да нам се не би све клизало и везивали их лепљивом, јаком траком да не би спадале. Међутим, то је било толико клизаво и ужасно, ножеви су морали да се чисте и да се оштре, јер брзо отупе и испадају из рукавица од масти и коже... Значи, онда мораш да узмеш да чистиш крпом, углавном мајицом од покојника, јер то после иде на паљење. Имали смо ми тамо и ствари купљене код Кинеза, чарапе, мајице, гаће у којима смо ишли када смо бацали џакове. Облачио их је онај ко иде да баца, да не би ишао у својим, кућним стварима, да их тако назовем. Наше кућне ствари смо стављали у "опел" да се тамо не би случајно контаминирале неким остатком крви или можда приликом прскања и пипања. Пре пресвлачења смо се скидали до голе коже, остајали смо само у гаћама. Када смо остали да радимо Здравка, била су два - три комбинезона. Био је један бели, баш добар, онако болнички, већи је био. Њега је обукао Веља, а ови други су били тегет са сивим, лошијег квалитета, јер је овај био баш профи, баш сам рекао: "У види овај!" - присећао се Хрватин и описао призор пре одласка у "кланицу".
Здравку нудили храну и цигаре, а његов сат припао Боскету
- Купио сам неку храну за све у кући, а кад сам ушао унутра Здравка сам затекао како седи на двоседу. Био је видно узнемирен, али није имао неке видљиве повреде. Изударан је када су сви скочили на њега и знам да су ми рекли да су га брзо савладали. Договор је био да га Јанковић доведе и да се са њим попне горе. У скривеној соби, одмах поред двоседа на којем је седео били су Веља, Миљковић, Драганић, Милош Будимир и Срђан Лалић. Када је ушао и када су снимили ситуацију да могу да крену, препричавали су да су се сударили на вратима! Мало су га изударали и везали му руке. Знам да је Милош Будимир седео преко пута њега и причао да су били кумови. Марко Будимир је долазио, био је бесан, једва је чекао да га види. Није га ударао, иако је хтео, али му је свашта рекао. Питали смо га да ли хоће да једе. Мало смо се мењали код прозора, који је био одмах поред, да случајно не крене да скочи. Давали смо му цигаре, палио је, имао је неке своје, али давали смо му и ми наше. Седео је и чекао оно што му је било суђено. Пре тога је направљен план да он испипа метке, оквир и пиштољ којим је требало да се направи лажно кривично дело и пуца на породичну кућу Марка Будимира у којој је живео његов отац. Кад је испипао сваки метак, оквир и пиштољ, оружје је стављено у најлон кесу и замотано до тренутка када је неко требао тамо да пуца. Не знам ко је добио тај задатак, јер су то мимо мене одлучили - рекао је сведок сарадник и додао да не може да се сети баш свих детаља и да прецизира како је Здравко био обучен када је доведен у Ритопек.
- Био је у фармеркама, али овог упечатљивог црвеног дукса не могу да се сетим. Његов сат је остављен Боскету, био је онако класичног изгледа. Знам да су паре и тако неке ствари остављане углавном Боскету - навео је Хрватин и додао да је Здравко имао доста аутомобила и "неке камате код неких људи".
- Знам да су му узели "пасат", али не знам ко га је одвезао. Знам да су "С" класа и још један ауто, не знам тачно који, одвезени на Косово и тамо продати, само не знам да ли их је узео Албанац са којим су сарађивала браћа Будимир или је он нашао купца. Неки Здравкови аутомобили су били на плацу код извесног Пилета. Здравков је био и онај "ГЛЕ" или "ГЛЦ" бели. Возио сам се после тога у њему са Милошем Будимиром и прокоментарисао: "У, добар је, да остане да се вози". И знам да је још један BMW који је Марко Миљковић био штекнут код неког његовог момка у гаражи, вероватно био један од Здравкових аутомобила. После њиховог падања тај BMW је био уништен - испричао је Хрватин.
Маре Месар: "Видећеш, штек је као из Netflix филмова"
Хрватин је испричао да је штек просторија у породичној кући Влада Драганића (47) првобитно направљена за узгој марихуане, а да је касније одлучено да постане "кланица".
- Знам да ми је Марко Миљковић први причао о штек просторији, после убиства Горана Величковића Гоксија, док ја још нисам био у кући. Рекао ми је: "Видећеш, какав штек, као из Netflix филмова! Нећу ништа да ти причам, видећеш да је баш тако". И стварно као да су радили за неки филм, тако је добро урађено, сакривено, било је идеално за то. Драганић ми је рекао да је ту раније гајио траву - рекао је Хрватин и детаљно објаснио како су се решавали тела својих жртава.
- Увек је био исти систем. Значи, секиром се удара по глави или се онако пресече ножем, ако је убијен на други начин. Онда се прво одстрани глава, па се креће од ногу. Засеку се месарским ножем резови по бутини, листу, онако да би се дошло до коске да секира, када удари, може да пресече. Оно што не пресече одмах, ножем се онако мало досече или секира удари још једном. На исти начин се отклањају ноге и руке, а онда изнутрице, црева. За то смо нашли неки начин да се крене одозго због смрада, пишања и измета, јер је то било ужасно... Пробуше се рупе на раменима, па се држи право, један држи, а други скалпелом сецка, сецка да можемо да извадимо изнутрице. Оне се склоне са стране, а онда се разбија труп – торзо, ребра, ово, оно... - испричао је Хрватин и навео да је један човек све то одмах ситнио.
- Значи, један удара секиром, један помаже у томе, а један... како да се изразим... транжирање је најближи облик, како би могли да схватите... Тај трећи гледа то да умањи на делове који су одговарали за машину. Било је све уиграно и знали смо како и колики комади могу да стану тако да се не заглаве. Све се уништавало, значи, на ситне делове и пунила су се корита. Глава је била на крају. Скалп се скидао од косе да не би заглавио у машини за млевење, јер се дешавало да коса заглави... - објаснио је сведок сарадник и потом шокирао све присутне морбидним детаљима.
Мозак се вади кад се глава разбије секиром напола
- И глава се разбија, значи, исто секиром напола, па се онда извади мозак... И онда се глава исто ситни да би могла да прође кроз машину. Углавном је Боске (Владе Драганић) био задужен за млевење, а неко му је помагао. Не знам за Лазара Вукићевића, причам само какав је био начин, ко је радио и ко је помагао. Онда се закачи џак на део где излази млевено месо. То је бели, провидни најлонски, од чврстог најлона. Иде у њега одређена количина и гледала се тежина. Џакови се одвајају са стране, пет - шест џакова укупно, а после су се убацивали у плетене, јаке, оне џакове за жито, да се не би пробили у транспорту. Стављали су се у "опел астру", коју је возио Боске. Он је одвозио људе до одређеног места, докле је могло аутом, да то баце у Дунав. После тога се враћао кући, чекао да се заврши бацање у Дунав и спаљивање, па је ишао назад по њих - рекао је покајник и навео да су у кући у Ритопеку, у тренутку убиства Лазара Вукићевића, били Милош Будимир, Срђан Лалић, Владе Драганић Боске и Немања Ђурић, који је довезао жртву.