ЖИВОТНИ ОБРТ РАДОМИРА МАРКОВИЋА: Једног дана си шеф од поверења Слободана Милошевића, а следећег ређаш гаће
Бивши шеф ДБ има специјално задужење у затвору
Радомир Марковић (74), бивши шеф Државне безбедности, који у "Забели" издржава казну од 40 година, постао је магационер и води рачуна о гардероби и постељини робијаша. Чувар тајни деведестих из времена Слободана Милошевића савесно обавља свој посао у најстрожем Седмом павиљону, у којем се налазе затвореници који су извршили најтежа кривична дела.
ТРАГЕДИЈА НА ЗВЕЗДАРИ: Мушкарац извршио самоубиство у свом стану
СОЊА СЕ И ДАЉЕ НЕ МИРИ СА УБИСТВОМ СТРАХИЊЕ: Лепа Колумбијка још једном "поделила" бол који не престаје (ФОТО)
ТРАГЕДИЈА У БОРУ: Возач аутомобила ударио у паркирано возило, на месту остао мртав
- Раде је у главном магацину задужен да пописује ћебад, средства за хигијену, као и личне ствари затвореника, које им нису увек потребне. У магацин затвореници предају и цивилну гардеробу, а поједини остављају тамо летње и зимске ствари, како им не би сметале током претреса. У магацину, Раде је задужен и за техничке уређаје, који нису дозвољени у ћелијама - открива извор.
Марковић је смештен такође у Седми павиљон и има цимера.
- У Седмом павиљону има око 150 затвореника, па тако и у магацину има доста посла, каже извор.
Пре ове обавезе, Марковић је надзирао систем канализације. Бивши шеф тајне полиције је раније контролисао отпадне воде унутар зидина затвора, како би евентуални покушај бекства био спречен у старту.
- После 15 година робије скинут је са пребројавања. Али, никада не сме да излази из затворског круга. У затвору је раније имао малу баштицу, а у једној кућици је гајио кучиће и мачке. У посету му редовно долази супруга Иванчица - испричао је раније извор из затвора.
Марковић је осуђен на 40 година затвора за убиство четворице функционера Српског покрета обнове 1999. на Ибарској магистрали, као и покушај убиства Вука Драшковића у Будви 2000. Осим овог злочина, бивши шеф тајне српске полиције проглашен је кривим и за умешаност у отмицу и мучко убиство Ивана Стамболића. Са још тројицом припадника ДБ-а оптужен је за убиство новинара и власника "Дневног телеграфа" Славка Ћурувије, али је то суђење почело изнова. На претходном суђењу, био је осуђен на 30 година затвора због подстрекавања на убиство.
Како је, приликом изношења завршних речи у процесу за убиство Ћурувије, истакао заменик тужиоца Миленко Мандић, налог за убиство дошао је "из врха власти, док је порота била цела влада".
Марковић је ухапшен 23. фебруара 2001. Првих шест и по месеци провео је у самици Централног затвора. У међувремену је, у судским процесима које су пратили бројни проблеми и несугласице, чак и међу судијама које су у њима учествовали, за наведене злочине осуђен на јединствену максималну казну од 40 година затвора. Остао је при тврдњи да у њима не да није учествовао, већ није имао ни сазнања у време када су се догодила.
Одбио све нагодбе
Одмах након хапшења, нова власт му је нудила да говори, али без икакве противуслуге. Тада је одбио. Други пут је то урађено у време ванредног стања и акције "Сабља", али држава ни тада није показала умешност.
На челу ДБ-а био је око две године. Управо у време његовог руковођења тајном полицијом догодили су се злочини, који су од првог тренутка означени као политички, мада је списак ликвидација које су на неки начин везиване за ДБ неупоредиво дужи. На то место именован је у новембру 1998, али је на дан формирања Владе Србије крајем 2000. поднео оставку.
Упркос недовољно убедљивим понудама да проговори о злочинима и себи издејствује слободу, остао је при тврдњи да о томе ништа не зна. За незнање је осуђен на 40 година робије, али и даље ћути.
На корицама књиге "Казна без злочина", коју је Марковић написао и објавио из затворске ћелије, у краткој биографије пише:
"Након петооктобарских промена 2000. године, чувар многих тајни и незгодан сведок, постаје жртва прогона нове власти".
Тешко је разумети, још теже веровати, да "чувар многих тајни и незгодан сведок", како се представио, не зна ништа важно.