Игра престола на српски начин: Борба за наслеђе цара Душана

Чувени серијал романа епске фантастике Џорџа Р.Р. Мартина, који је своју телевизијску форму Игра престола, добила 2011. године, достигао је огромну популарност и код нас. Многи од нас су бар једном себе замислили у улогама ликова из породице Ланистера, Старкова, Баратеона, Таргерјена и других. Међутим, ликови сличних карактеристика и судбина могу се наћи и у нашој историји. 

Радња серије смештена је на фиктивним континентима Вестероса и Есоса и прати поменуте породице у борби за гвоздени трон како би остварили власт над Седам краљевстава. Такође, присутна је и велика опасност од тајанствених бића са севера која прете да униште све.

Главну инспирацију за свој успешни серијал, Мартин је нашао у догађајима везаним за средњовековну историју. Сукоб главних породица Ланистера и Старкова неодољиво подсећа на "Ратове ружа" између енглеских владарских породица Ланкастера и Јорка. Такође, ту је и зид на северу Вестероса који чува ''цивилизовано'' становништво од упада варвара, што неодољиво подсећа на Хадријанов зид са истом наменом.

Мењале су ток СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ, а о њима се јако мало зна - ево КО су жене у "Немањићима"!

Приметно је да су друштвени односи у серији слични феудалним као у средњовековној Европи, а номадски народ Дотраки подсећа на монголске хорде. Мартин је са великим успехом креирао имагинарни свет који подсећа на веродостојне догађаје из средњовековне историје Европе.

Међутим, постоји и део наше  историје који би могао да се назове ''Srpska игра престола''. Главна разилика од Мартиновог дела је та што су личности стварне, историјске, а радња је ''записана'' у историјским изворима, а не у роману епске фантастике.

Реч је о другој половини XIV века када је Душаново царство, након његове смрти, почело постепено да се распада и губи снагу. Цара Душана је на престолу наследио његов син Урош који је у народу упамћен као ''нејаки''. Урош је још за живота свога оца спреман да постане велики владар. Добио је ознаке краљевског достојанства и формално владао старим српским земљама у оквиру Душановог царства.

НОВЕ "ПРОВАЛЕ" У НЕМАЊИЋИМА: Евдокија ВРИСНУЛА кад је видела ЖАБУ, а потврђено је да није АКРЕП!

После очеве смрти 1355. године у 22. години наследио је царство које се простирало од Саве и Дунава на северу до Коринтског залива (данашња Грчка) на југу. Великаши, којима је Душан за живота дао на управу области у оквиру царства, нису од почетка новом цару давали потребну подршку и практично су самостално владали на својим територијама. Први који се побунио против ''нејаког'' цара био је Душанов полубрат Симеон-Синиша који се прогласио царем и почео самостално да влада у Епиру и Тесалији (данашња Грчка).

Ускоро долази и до јачања друге српске властеле, првенствено Војислава Војиновића који је образовао моћну област од планине Рудника до мора.

После смрти Војиновића 1363. године његову област наслеђује Никола Алтомановић, а породица Мрњавчевић преузима примат у српској држави. Два брата Вукашин и Угљеша постају најјачи обласни господари. Мрњавчевићи су владали територијама Македоније и имали су велики утицај на цара Уроша.

Вукашин је постао краљ, односно савладар цара, 1365. године, када је и његов брат добио титулу деспота. Од тада практично преузима владарска овлашћења у држави.

ПОСЛЕДЊА УЛОГА ВЕЛИКОГ НЕБОЈШЕ: Вечерас ће због Глоговца сви гледати Немањиће

Остали српски великаши су на превелику моћ Мрњавчевића гледали са великим подозрењем. Представници властеле који су се издвајали као противници утицаја Мрњавчевића били су кнез Лазар Хребељановић и Никола Алтомановић. Њих двојица хтели су да ојачају утицај цара Уроша како би умањили власт Мрњавчевића.

Убрзо долази до битке на Косову 1369. године. Са једне стране били су као савезници Никола Алтомановић, Лазар Хребељановић и њихова подршка је био цар Урош. Са друге стране био је краљ Вукашин који је довео своју војску. Вукашин је победио у овој борби, а цар Урош је стављен у кућни притвор. Мрњавчевићи су практично преузели власт, а све је указивало на то да ће царев наследник бити Марко, Вукашинов син који је у народу остао упамћен као Марко Краљевић. Власт Мрњавчевића није била дугог века. Са истока главна опасност долазила од ратоборних Турака Османлија који су се муњевито ширили из правца Мале Азије.

ТАМНА СТРАНА ИСТОРИЈЕ АУТОКОМАНДЕ: Сваки дан пролазимо поред нацистичког концентрационог логора, а да то и не знамо (ФОТО)

Вукашин и Угљеша хтели су да зауставе турску војску и до битке је дошло на реци Марици 1371. године. Оба брата су погинула, а породица Мрњавчевић остаје без својих главних личности.

Неколико месеци након Маричке битке умире и цар Урош када се и гаси владарска породица Немањића. Краљевић Марко ће доћи на власт, али само на делу територије своје породице на западу Македоније са центром у граду Прилепу, као турски вазал. Најмоћнији обласни господари након погибије Мрњавчевића, кнез Лазар Хребељановић и Никола Алтомановић, нису признали Маркову власт у својим територијама.

Због ње је Александар постао Велики: Македонска краљица која је убила све који су се нашли на њеном путу

Као да нису видели предстојећу опасност од будуће турске најезде, настављен је сукоб међу српским властелинима. Кнез Лазар постепено постаје најмоћнији српски властелин. Његова престоница је била у Крушевцу, а његова територија Моравска Србија, обухватала је сливове Велике, Западне и Јужне Мораве. Лазар је радио на обнови немањићких државних традиција. Био је ожењен Милицом, за коју се сматра да је била потомак Вукана, најстаријег сина великог жупана Стефана Немање. Остварио је бројне савезе са српском властелом, а најбитнији је био са Вуком Бранковићем владаром Косова коме је дао за жену ћерку Мару. Имао је и значајну подршку цркве што му је додатно учврстило посебно место међу српском властелом.

НАТО ПОНОВО ЖЕЉАН СРПСКЕ КРВИ: Амерички генерал призива ХАОС у Србији (ВИДЕО)

Убрзо је формиран савез против доскорашњег савезника Никола Алтомановића. Заједно са баном Босне Твртком И Котроманићем поразио је Николу Алтомановића и поделио његове територије.

Српске расцепкане територије биле су исцрпљене вишедеценијским сукобом у борби за доминацију. Као и у Мартиновом роману, завађене породице биле су лака мета за надолазеће освајаче. Иако је образовао јаку војску и оформио јака утврђења широм своје територије, Лазар није био у стању да дугорочно одолева турским нападима.

ВЕЋЕ ЦАРСТВО ОД ДУШАНОВОГ: Који српски владар је владао највећом територијом? (ФОТО)

Битке код Плочника 1386. и Билеће 1388. које је кнез Лазар добио биле су само увод у једну од највећих битака српске историје. До ње ће доћи 1389. године на Косову када су погинула оба владара сукобљених страна, српски кнез Лазар и турски султан Мурат. Српска властела је изгубила кључну личност око које је могао да се формира отпор будућим турским упадима. Косовска битка била је тачка од које је снага српске државе почела нагло да опада. Без обзира на то што ће српска држава са деспотом Стефаном Лазаревићем поново краткотрајно да се уздигне Косовска битка је била главна последица вишедеценијске међусобне борбе српске властеле.

Сличне текстове о занимљивој историји можете пратити ОВДЕ.