Срби, изумире нам животиња за коју смо као народ и држава највише везани!

Орао крсташ, један од симбола Србије, који се налази и на нашем грбу, пред изумирањем је јер је у Србији остао само један пар о коме брину волонтери.

ДОБРО ПАЗИТЕ! Ако убијете ЈЕЖА мораћете да платите 28 хиљада динара!

АЛБАНЦИ ОПЕТ ПРОВОЦИРАЈУ: Погледајте чиме су разбеснели Грке (ФОТО)

Измена станишта, криволов, и тровање животиња највећи су кривци за нестанак појединих врста птица чијом се бројношћу Србија некада поносила. А птица која је међу симболима српског грба данас је у Србији изгледа светиња само волонтерима који се боре за њено потомство.

- До прошле године у Србији су била два пара, један се настанио и имао своје гнездо у Националном парку „Фрушка гора“, а други у специјалном резервату природе „Пашњаци велике дропље“ у северном Банату. Преостао је само други пар, који волонтери надгледају, а у оквиру проијекта „Панон игл“ за заштиту орла крсташа, који финансира Европска унија. У пројекту учествују Србија, Мађарска, Аустрија, Чешка и Словачка – каже Милица Мишковић, руководилац пројекта за заштиту крсташа испред друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

ОД ЦЕПАНИЦА ДО ВРХУНСКОГ НАМЕШТАЈА: Дела уметника из Калуђерице коме је Салвадор Дали узор (ФОТО)

Задатак волонтера је да спрече узнемиравање јединог преосталог пара, али и да држе птице под надзором.

- Како би заштитили орлове крсташе, волонтери током сезоне гнежђења, од марта до јула, даноноћно чувају гнезда јер је крсташ веома осетљив на узнемиравање, буку, па чак и најмање људске активности у широком појасу око гнезда баш у том периоду. Такве активности могу да отерају птице са гнезда и прекину читав процес гнежђења. Наше присуство спречава прилазак и задржавање у непосредном окружењу гнезда. Зона заштите је километар око гнезда. Чак су и волонтери довољно удаљени како не би узнемиравали птице – каже Мишковићева.

Присуство волонтера је уродило плодом јер је пар добио два младунца.

ГЕСТ ЗА СВАКУ ПОХВАЛУ: Ево ШТА СУ урадиле СРПСКЕ фудбалске судије (ФОТО)

Орао крсташ или царски орао (Aquila хелиаца) назван је према месту где су ове птице некада свијале своја гнезда – на столетним храстовима који су на себи имали крст и које је наш народ сматрао за светињу.

Данас је орла крсташа лакше у Србији видети у музеју, препарираног него у природном станишту. Од 352 врсте птица у Србији, њих је најмање.

Орао крсташ је импозантна грабљивица која је насељавала широке пределе Евроазије, а данас је међу угроженим врстама. Сличан је суром орлу али је мањи, дужине до 83цм и распона крила до 205цм. Има га у југоисточној и средњој Европи, као и у западној и средњој Азији. Насељава пределе до 1000 метара надморске висине, не претерано пошумљене.