СУКОБ ОКО БОЈКОТА ИЗБОРА ДОНОСИ НОВИ РАСКОЛ МЕЂУ ДЕМОКРАТАМА: Следи ли 13. цепање ДС?
Изгледа да нас очекује мртва трка између могућности да се део демократа поново окупи у исту странку и новог страначког раскола
Само два месеца након што су се најближи сарадници Зорана Лутовца побунили против става да се бојкотују предстојећи републички и локални избори, међу демократама се догодила нова велика свађа, која ће се највероватније завршити њеним поновним цепање. Уколико се то догоди, биће то тринаесто цепање Демократске странке.
Прво је група високих страначких функционера, предвођена Браниславом Лечићем, Балшом Божовићем, Александром Јерков, Радославом Милојичићем Кеном и бившим министром Слободаном Милосављевићем, који и у странци и у јавности објективно имају већу тежину него Лутовац и они који га подржавају, у суботу напустила седницу Главног одбора. Затим је Председништво странке донело одлуку да распусти Градски одбор у Београду, десетак општинских одбора и омладински клуб ДС. Противници оваквих одлука тврде да су оне донете да би Лутовац повратио изгубљену већину у Главном одбору. Јер су распуштени управо они одбори који не подржавају његову политику.
Као одговор, омладина ДС је заузела централу странке у Београду, уз објашњење да су одлуке руководства странке противстатутарне и да морају да буду поништене. Подршку омладини дали су бројни страначки функционери и локални одбори.
Наравно, цео сукоб се врти око тога хоће ли ДС учествовати на изборима. И таква предизборна свађа се не догађа само у најпознатијој, већ и у свим странкама Савеза за Србију. Док лидери странака истрајавају на ставу да је бојкот најбоље решење, међу њиховим најближим сарадницима већину чине они који (правилно) сматрају да би он био тежак ударац за даље функционисање странака, посебно њихових општинских одбора. Којих је и онако алармантно мало. Само у Демократској странци званично је распуштено 70 одбора, а незванично још 40 не ради готово ништа, чак не одржава ни седнице.
Већ годину дана садашње и бивше демократе, окупљене у ДС, СДС и ZZS, најављују уједињавање и формирање јединствене ДС. Међутим, изгледа да нас очекује мртва трка између могућности да се део демократа поново окупи у исту странку и новог страначког раскола. Који је у тој странци већ постао традиција.
Ако се не рачунају разне филијале, групе грађана и СНС, странка у којој се удомило највише некадашњих функционера демократа, из ДС је настало најмање 15 странака. То значи да се у странци која је основана пре три деценије у просеку сваке друге године догодио по један раскол, који се завршио оснивањем нове странке.
Они су напустили ДС
Из разних разлога, ДС су напустили Војислав Коштуница, Борис Тадић, Драган Ђилас, Вук Јеремић, Зоран Живковић, Мирољуб Лабус, Никола Милошевић и Коста Чавошки.
Њиховим стопама су пошли и Марко Јанковић, Радослав Стојановић, Борислав Пекић, Михајло Ковач, Владан Батић, Владета Јанковић, Миодраг Ракић, Снежана Маловић, Слободан Вуксановић, Чедомир Јовановић, Душан Петровић, Горан Весић, Борко Стефановић, Јелена Триван, Милан Марковић, Тања Мишчевић, Горан Кнежевић...све бивши високи страначки или државни функционери.
ДС је настала на идеолошким темељима истоимене странке која је забрањена 1945. године. Странку је уочи распада СФРЈ основала група истакнутих београдских интелектуалаца. На оснивачкој скупштини 3. фебруара 1990. године за председника странке изабран је Драгољуб Мићуновић, а за председника извршног одбора Коста Чавошки. Требало је да прође само годину дана да се покретачи странке посвађају и разиђу.
Десетак угледних личности, које су предводили Чавошки и академик Никола Милошевић, одвајиле су се од Мићуновића и 12. априла 1991. године основале Српску либералну странку. Уз образложење да су се на овај корак одлучили зато што се не слажу да ДС учествује на изборима које је расписао Слободан Милошевић, јер су сматрали да нису створени услови за поштено надметање.
Са Мићуновићем су се разишли и око тога што су тражили рехабилитацију свих политичких осуђеника, пописивање имена свих погинулих Срба у прошлом веку, подизање споменика страдалим Србима, као и отварање канцеларије при влади Србије која ће се бавити страдањем Срба у прошлим ратовима.
Свакако да разлоге треба тражити и у сујети познатих интелектуалаца, а не треба занемарити ни тврдње да је ДС разбила Милошевићева државна безбедност, јер постоје озбиљне индиције да су неки од оснивача били њени дугогодишњи сарадници. Заговорници ове теорије као аргумент истичу и чињеницу да је ДБ тих година одиграла значајну улогу у формирању СПО, СРС и већине других опозиционих странака у Србији.
Нова календарска година донела је ново, овај пут још озбиљније, цепање ДС. Сукоб је настао око тога да ли да странка учествује у стварању коалиције са СПО и независним интелектуалцим а под именом ДЕПОС. Главни одбор ДС одлучио је да подржи ДЕПОС али не и да му приступи.
Заговорници ДЕПОСА, које су предводили народни посланици Војислав Коштуница и Михајло Ковач, академици Борислав Пекић и Младен Србиновић, проф. Радослав Стојановић, новинар Марко Јанковић, затим Владан Батић и Владета Јанковић, 26. јула 1992. оснивају ДСС, за чијег председника је изабран Коштуница.
Из овог отцепљеног крила демократа касније ће настати још две странке. Од Коштунице се прво одметнуо Батић, који је 7. маја 1997. године основао Демохришћанску странку Србије а седамнаест година касније и руски бизнисмен, садашњи министар, Ненад Поповић, који је основао Српску народну партију.
Недуго после одласка Коштунице и друштва, у ДС су почели нови сукоби око лидерске позиције. Овај пут Драгољуб Мићуновић је за противника имао Зорана Ђинђића. И убедљиво изгубио. На ванредној скупштини странке 5. јануара 1994. године Мићуновић је поднео оставку на мјесто председника а Вида Огњеновић на место потпредседника странке. Мићуновића је заменио Ђинђић а Огњановићку Мирољуб Лабус.
Шта ће, куда ће, Мићуновић је читаве две године био као сироче, без своје странке, да би 2. фебруара 1996. године основао – Демократски центар. Осам година касније ова странка се "утопила" у ДС, али то је већ друга тема. Изузетак који потврђује правило да сваки иоле успешнији српски политичар по сваку цену настоји да има своју странку, са којом ће управљати као са самосталним трговинским предузећем.
Али никад два добра не иду заједно. Таман када су разговори око повратка Мићуновића успешно завршени, стигла је вест да демократе остају без Чедомира Јовановића. С том разликом што Јовановић није отишао сам, него је искључен.
Основана у Сарајеву
Мало је оних који знају да је ДС основана у Сарајеву. Догодило се то 16. фебруара 1919. године, уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције. Њен први председник био је Љубомир Давидовић.
У политичком животу Краљевине Југославије, ДС је имала велики утицај. На изборима је увек била у врху по добијеним гласовима, али је на власти била само 1919. и 1924. године. Укупно мање од године дана.
То је, донекле, надокнадила осам деценија каније, од 2000. до 2012. године, када су најважнији државни функционери у Београду углавном имали њену чланску карту.
Након Давидовићеве смрти, 1940. године, лидер ДС постаје Милан Грол. Форме ради, да би удовољио Черчилу, вођа партизанског покрета Јосип Броз Тито га пред крај рата поставља за потпредседника у привременој југословенској влади. Међутим само неколико месеци након завршетка Другог светског рата, у новембру 1945. након што су победили на изборима комунисти су забранили рад свим политичким странкама.
У новембру 2005. године Јовановић и његове присталице оснивају Либерално-демократску партију. Раније, пекући занат уз Ђинђића, Јовановић је научио да је политика само бизнис, средство помоћу којег се на најлакши и најбржи начин стичу велике паре. Захваљујући наученом, странка му је убрзо постала парламентарна, а он један од богатијих српских политичара.
Пре тога, ДС су напустили Слободан Вуксановић и Г-17 са Млађаном Динкићем.
Средином 1999. године дошло је до жестоког сукоба између Ђинђића и Вуксановића. Занимљиво је да је Вуксановић близак рођак Драгољуба Мићуновића, али је у сукобу између Ђинђића и свог рођака 1994. године стао на Ђинђићеву страну. У знак захвалности, Ђинђић га је наградио местом потпредседника.
Међутим, после шест година Вуксановићу је досадило да буде у Ђинђићевој сенци и само потпредседник. Сукоб је завршен тако што је 27. фебруара 2000. године Ђинђић поново изабран за председника а Вуксановићје напустио странку.
Мало се "шверцовао" у плаћеничкој организацији западних обавештајних служби Отпору и Покрету за демократску Србију генерала Момчила Перишића, који је такође оптужен за шпијунажу за америчку ЦИУ, да би почетком 2002. године основао Народну демократску странку.
Последње године прошлог века, након окончања агресије НАТО пакта на Србију, у време док су опозиција и западне службе рушиле Милошевића, група од 17 економиста формирала је "експертски тим" Г 17, који је предводио асистент на Економском факултету Млађен Динкић.
Група су се убрзо придружила ДС. Милошевић је срушен, експерти су се дочепали власти и српских финансија, Динкић је приграбио место гувернера Народне банке, али је у међусобној отимачини око функција и пара нестало љубави са демократама, па су експерти 2003. године основали сопствену странку. За првог председника поставили су Мирољуба Лабуса.
Та странка ће следећих десет година буквално жарити и још више палити српском економијом. Када су својим катастрофалним економским мерама досадили богу и народу, да би заварао бираче, Динкић је Г 17 мало нашминкао, додао јој неколико локалних аутобус-странака и прекрстио у нову странку, коју је назвао Уједињени региони Србије.
Да се вратимо Чеди Јовановићу. Након његовог одласка у самосталне политичаре, алпинисте, рониоце и тајкуне, 2005. године, у ДС је наступило неприродно затишје, које је трајало све до 2013. године. Осам досадних година, у којима су демократе сложно пљачкале и пустошиле Србију. Тако да није било разлога за деобе.
Почетком 2013. године, због непоштовања страначке дисциплине, из странке је прво скључен некадашњи потпредседник странке и министар Душан Петровић а месец дана касније исту казну добио је и Вук Јеремић. Којег није спасило ни то што се у тренутку искључења налазио на месту председавајућег Генералне скупштине УН. Кад је накупио довољно својих истомишљеника, Петровић је прво поцепао посланички клуб демократа у Скупштини Србије а онда је основао и нову странку Заједно за Србију. Јеремић је себи 23. октобра 2017. основао Народну странку.
Наследник Ђинђића на мјесту председника ДС и премијера Србије Зоран Живковић, након жестоких сукоба са руководством странке, пре свега Борисом Тадићем и Драганом Ђиласом, није чекао да га искључују, већ је „спаковао кофере“ из седишта ДС у Крунској улици, отишао у Ниш и формирао Нову странку. Своја странчица, своја слободица. Своја парица.
ЖЕЉКО МИТРОВИЋ одговорио Душану Теодоровићу који позива на рушење ТВ ПИНК: "ВРЕМЕ АКАДЕМИКА-БАГЕРИСТА ЈЕ ПРОШЛО"
Путин и Вучић разменили поклоне! Председник се ОДУШЕВИО ДАРОМ КОЈИ ЈЕ ДОБИО, а и СВИ СРБИ ЋЕ БИТИ СРЕЋНИ! (ФОТО)
"ЧУВАЋЕМО НАШЕ БРАТСТВО" Путин следеће године у храму Светог Саве, Вучић у Москви на ВОЈНОЈ ПАРАДИ 9. маја! (ФОТО/ВИДЕО)
Живковић је странку напустио због Тадића а само пола године касније Тадић је ту странку напустио због Ђиласа. Заједно са потпредседником ДС Миодрагом Ракићем, бившом министарком Снежаном Маловић и Јеленом Триван, основао је Нову демократску странку. На првом конгресу странка је променила име у Социјалдемократска странка.
Онда је 12. децембра 2015. ДС напустио њен потпредседник Борко Стефановић, који ће убрзо после тога основати покрет Левица Србије. Пола године касније, 30. јуна, демократе је напустио и некадашњи председник странке Драган Ђилас. Који је 19. априла ове године основао Странку слободе и правде.
Први председник обновљене ДС Мићуновић председник је њеног Политичког савета и народни посланик. Коштуница је отишао у политичку пензију. Никола Милошевић је умро. Коста Чавошки је слободан стрелац на српској политичкој сцени.Ђинђић је убијен, Тадић је и даље лидер СДС.
Либерална странка, Г 17, УРС и Народна демократска странка више не постоје.
На изборима 2016. ДС је у коалицији једва прешла цензус, освојивши шест одсто гласова.
ПУТИН ТРАЖИО САСТАНАК У ЧЕТИРИ ОКА СА ВУЧИЋЕМ! Ван сваког протокола, једна од тема и НАОРУЖАЊЕ (ФОТО)
ВУЧИЋ СЕ ОГЛАСИО ИЗ СОЧИЈА: Председник открио ШТА је ПУТИНОВ ВЕЛИКИ УСПЕХ, па рекао СВЕ о ЗАПАДНИМ ПРИТИСЦИМА
У ЈЕКУ ПРИТИСАКА НА СРБИЈУ: Вучић 17. пут са Путином очи у очи, а ево како је поверењем изграђено пријатељство са Русијом!
О билатералној сарадњи, Косову, афери "шпијун"... ВУЧИЋ ДАНАС СА ПУТИНОМ "У ЧЕТИРИ ОКА"
Вучић из Сочија: У октобру Србија је имала рекордан раст од пет одсто - честитам нашим грађанима