СРБИЈА И КОСМЕТ "ПРЕЖИВЕЛИ" 2020: Каквим ће нас "мукама мучити" САД и Европска унија у 2021. години?

Односи Србије и јужне српске покрајине нису током 2020. године доживели велики помак, колико год да су се власти у Београду трудиле да се занемаре национална трвења и да се са косметским партнерима направи план за просперитет регионалне економије. Лепе жеље су остале лепе жеље, терористи су наставили да помажу терористе, а нас и наше најмилије и дан данас очекује борба за нормалан живот.

У међувремену је Европска унија остала без смисла и идеје, преговарачку улогу у дијалогу Београда и Приштине практично су преузели Американци, догађали су се избори, а дошла је ту и корона и пореметила све планове и преговоре...

ВУЧИЋ ЈЕ ОДЛУЧИО, И ТО ЈЕ ТО: Изненађујућа изјава Данијела Сервера о признању Космета

ВУЧИЋ ЈЕ ОДЛУЧИО, И ТО ЈЕ ТО: Изненађујућа изјава Данијела Сервера о признању Космета

ВУЧИЋ РЕАГОВАО ПОСЛЕ ИЗЈАВЕ СЕРВЕРА: Признање Космета? Не играм се бесмисленим изјавама

ВУЧИЋ РЕАГОВАО ПОСЛЕ ИЗЈАВЕ СЕРВЕРА: Признање Космета? Не играм се бесмисленим изјавама

ПАНИКА НА КОСМЕТУ: Бајден ће погурати Заједницу српских општина и "мини Шенген"

ПАНИКА НА КОСМЕТУ: Бајден ће погурати Заједницу српских општина и "мини Шенген"

Уследило је је потом потписивање Вашингтонског споразума у Белој кући, али и подизање оптужница против лидера терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК), два можда и најбитнија догађаја која су обележила 2020. годину, кад је реч о односима Београда и Приштине.

- Пре свега тај Вашингтонски споразум је променио статус - није донео ништа конкретно - али је променио статус, начин како се Србија третира у Вашингтону. Пошто је Трамп изгубио изборе, питање је колико ће се и којој мери тај споразум спроводити. Наравно, нова администрација, колико је то у интересу Сједињених Америчких Држава и њеног интереса на Балкану, она ће поштовани тај споразум - то што су били против Доналда Трампа, не значи да ће бити и против његових споразума. Није то Трамп то сам по себи нешто радио, него је то била политика Вашингтона коју је подржавао један шири круг тамошње политичке елите која се бави Европом и Балканом. Последица тог споразума је да Србија није више неко ко је на оптуженичкој клупи, није више део проблема, већ је део решења. Вашингтонски споразум сам по себи није нешто донео, ни позитивно, ни нарочито негативно, ни епохално за Србију, али тај неки статус како се третира Србија - то се променило - каже политички аналитичар Бранко Радун за портал Србија Данас.

Одлазак у притвор суда за злочине ОВК лидера терориста са Косова и Метохије, Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, који су оптужени за злочине против човечности на Космету и у Албанији, свакако је јак ударац за организоване криминалне структуре у привременим институцијама у јужној српској покрајини, али је извесно да ће и одложити дијалог Београда и Приштине, јер је извесно да следе нови избори и избор нових представника који ће у име КиМ разговарати са Србијом.

- Подизање оптужница је јако битно да се утврди истина о свему што се дешавало 1999. и после тога - истина о жртвама српским и неалбанским од стране ОВК. То има и неке политичке последице, али говоримо пре свега у смислу истине и правде за жртве. Први пут у свету се озбиљно чула чињеница да је ОВК била терористичка организација која је убијала цивиле - до сада је она важила за неку "ослободилачку" не знам какву организацију, Бајден звао Тачија "косовски Џорџ Вашингтон"... Значи до сада су они имали, да кажемо, само "промоцију" на Западу, а сад први пут имамо и чињеницу да су Албанци чинили злочине као нешто што почиње да улази у јавност. Наравно да су политичари који су били задужени за Балкан знали све то, није то ништа спорно, али јавност у западним државама није имала о томе појма - истиче Радун.

Нема више Ангеле

У 2021. години са функције немачке канцеларке одлази Ангела Меркел. Да ли ће то променити нешто у дијалогу Београда и Приштине? 

- На немачку политику то неће имати великог утицаја јер не верујем да ће се у Берлину појавити неко ко ће преиспитивати независност Космета, нити ће се појавити неко ко ће преиспитивати приступ према Србији као према земљи коју треба притискати онако како је притискала и, нажалост, администрација Ангеле Меркел - рекао је политички аналитичар Дејан Вук Станковић.

Још један значајан догађај који има везе са Американцима, осим Вашингтонског споразума битног за нас, имаће значаја за преговарачки процес. На изборима у Сједињеним Државама изгубио је Трамп, а на власт долази Џо Бајден. То многи виде као отежавајућу околност за Србију, а и сами Албанци очекују да ће суперсила потпуно стати на њихову страну у преговорима.

- Очигледно је да ће то бити много теже због доласка Бајдена, јер Албанци се надају да ће имати бољи статус него што су имали са Трамповом администрацијом, али мислим да нису ту њихова очекивања потпуно на месту, нити су неки страхови код Срба исто на месту, нити ће Бајденова администрација водити политику из 90-их - неће то, наравно, бити ни Трампова политика, мислим да ће то бити негде између. У принципу, и Трамп је водио политику прихватања независног Космета као свршени чин, није ни ту сад постојала нека суштинска промена америчке политике. Трамп је мало више, што би рекли сад у сленгу - испоштовао Србију - али ми ништа више од тога нисмо добили. Немамо ми разлога нешто сад ту да се претерано и бојимо, и према изјавама људи који су ту из Бајденовог окружења видимо да је то слична реторика као и људи из Трамповог окружења, попут Гренела и других - да је потребно неко "избалансирано решење"... Наравно, за њих то "избалансирано решење" значи признање Космета - закључио је Бранко Радун.

Још једна отежавајућа околност за постизање компромиса између Београда и Приштине, по речима политичког аналитичара Дејана Вука Станковића, могли би буду избори на Косову и Метохији и, како сада по анкетама ствари стоје, вероватне победе лидера Самоопредељења Аљбина Куртија.

- На Космету треба да се изабере власт, зато што су они сад у стању у којем је истекао мандат Хотијевој влади, она је изгубила подршку. Дакле, ту се иде на изборе. Велики фаворит је, као што сва истраживања говоре, Аљбин Курти и његова политичка опција - дакле та околност да је он највећи фаворит говори да ће бити јако тешко обновити било какав процес преговарања. Курти је познат по томе да апсолутно не жели да преговара и из те перспективе стварно ће бити јако тешко да се направе неки разумни кораци у правцу тражења компромиса. Не очекујем да ће суштински бити прављени неки политички успеси - ако под тим успесима подразумевамо договор - истиче Станковић за портал Србија Данас. 

Станковић сматра и да Косово и Метохија неће бити приоритет за нову америчку администрацију, нарочито не у мери у којој је то био случај раније.

- Е сад, наравно, такозвано Косово неће бити ни приближно тај приоритет као што је Американцима било 1999. или у време када су прогласили независнот 2008. године, али да ће постојати неки константан притисак - да; да ће постојати хармонија између Вашинготна и Берлина по питању Космета - да; да неће бити склоности код Американаца за неким, ја бих то назвао нековенционалним решењима која би отворила простор да свака страна понешто добије и нешто изгуби - да; инсистираће на томе да ми признамо незавиност такозваног Косова, и уопште, инсистираће да то питање незавиности буде део једног ширег пакета укључивања овог региона у евроатлантске структуре. Дакле, на начин на који су укључене у евроатлантске структуре и остале, ајде да кажемо, земље Западног Балкана као што су Румунија, Бугарска, Грчка, Албанија, Хрватска, Црна Гора - мислим да ће намера бити да се све то реши у овкру онога што су западна решења и да се регион гура у правцу учлањења у НАТО и Европску унију - истиче Станковић.

Великих мука има и Европских унија, што такође не иде у прилог помаку у преговорима Београда и Приштине и постизању било каквих договора у 2021. години.

- Дијалог Београда и Приштине далеко од тога да је приоритет у европским пословима - у европским пословима постоји читав низ неких ствари које морају да се реше да би се уопште отворило то питање које се односи на Западни Балкан. Уосталом, сама Европска унија, ако гледате њену структуру - нису ни све државе чланице признале незавиност такозваног Косова. Признање незавности је дошло, тачно је, од најмоћнијих земаља чланица Европске уније, које уједно имају уцењивачки капацитет да Србији шаљу поруку да нема, без решавања спора са Косметом, чланства у Европској унији. Е сад, као и за Американце - то за њих није приоритет - они имају компликовани Брегзит, где су направљени неки споразуми али још има да се преговара, они имају своје унутрашње тензије, они имају корона кризу, они имају идеолошке сукобе између, рецимо, заступника хришћанске демократије, као што је то рецимо Орбан или су то пољаски конзервативци и либеларних демократа, глобалистичког мејнстрима као што су Макрон, Меркел и тако даље... Дакле, они имају читав низ неких унутрашњих тензија, неке своје приоритете да би се сад детаљно бавили Србијом, Косметом и Западним Балканом - наводи Станковић.

Европска унија, штавише, изгледа као и да није заинтересована да се преговори између Београда и Приштине доведу у неке мирније токове - осим што декларативно истичу да су за разговоре. Поред наведених проблема, ту је свакако и корона вирус, што је још једна отежавајућа околност у смислу наших очекивања да ће Европа да се озбиљније бави овим регионом.

- Они су послали једну лошу поруку у последњих неколико година - а то је да европских интегранција неће бити скорије време, у смислу достизања чланства у Европској унији, чак нису ни замишљени неки ти алтернативни модели односа са земљама које су са аспирацијама да уђу у Европску унију, дакле било је приче "Европа у више брзина", онда различити модели интеграције - али ништа од тога није било? Зашто? Па зато што питање интеграција Западног Балкана заправо није приоритетно питање, више је питање Европске уније, више је питање здравствене кризе... Тешко ви ту можете да пронађете неки простор да се они сад студиозно баве Западним Балканом... То је тема за Лајчака - мислим да је Лајчак под великом пресијом Берлина да тај посао што пре обави. Лајчак ће бити врло тврд преговарач - врло експлицитно ће притискати Београд, дакле треба очекивати заправо да се ту ствари можда чак и крећу у оном правцу да Лајчак можда чак дође с неким предлогом споразума Београда и Приштине који ће бити постављен под ону схему "узми или остави", дакле ни то не бих искључио, али да смо приоритет и Европљанима и Американцима, па ако хоћете и Русима и Кинезима - сигурно нисмо - закључио је Дејан Вук Станковић.