АЛБАНЦИ ЗАПАЛИЛИ, МАКЕДОНЦИ ОБНОВИЛИ Последња задужбина Немањића у селу Матејче - духовни центар Срба али и СВЕДОК ПРОГОНА (ФОТО/ВИДЕО)
Данас у Матејчу нема Срба, готово је искључиво албанско живље, а Срби долазе најчешће за верске празнике, пре свега за Малу Госпојину.
Манастир Пресвете Богородице у селу Матејче, налази се недалеко од Куманова, у Северној Македонији, а први записи о овој светињи датирају из 11. века. Рушили су га Турци Османлије у средњем веку, а у 21. албански терористи. Бранили су га и обнављали српски владари и српски и македонски народ.
ВАЊИН ДЕДА САРАЂИВАО СА ЊЕНИМ УБИЦОМ: Потпуно шокантно откриће у истрази случаја који је ЗГРОЗИО ЧИТАВ РЕГИОН
АДВОКАТ ВАЊИНОГ УБИЦЕ ДОБИЈА ЕПИТЕТ ОСУМЊИЧЕНОГ?! Нови детаљи монструозног злочина
САСЛУШАН АДВОКАТ ВАЊИНОГ УБИЦЕ: Ево шта је имао да поручи!
Захваљујући томе, и данас је важно духовно стециште малобројне српске заједнице у селу Матејче, где је иначе већинско становништво албанско. И овог 21. септембра, у манастиру је обележен празник Рођења Пресвете Богородице-Мала Госпојина.
Скоро 20 година је прошло од присилног исељавања преосталог српског живља из села Матејче, као последица оружаног сукоба побуњеног албанског живља против македонских власти 2001. године.
Уточиште су нашли у привременим колективним центрима, највише у Куманову, затим Скопљу, а мањи број их је отишао у Србију.
Сваке године, на празник Мале Госпојине окупљају се испред манастира Пресвете Богородице из 14. века, задужбине цара Душана, царице Јелене и њиховог сина Уроша.
- Ја сам рођен у селу Матејич и живео сам до 2001. године ту. Стицајем околности, наше државе и власти ми смо добили позив да напустимо село и отад се нисмо вратили - рекао је својевремено за медије, Мирослав Младеновић.
У јеку сукоба са албанским побуњеницима држава је из безбедносних разлога позвала све мештане Србе у Матејичу да се иселе., те их је тако сместила у привремене колективне центре, са намером да касније реши њихове проблеме.
Сам манастир је озбиљно страдао у тим сукобима. Служио је као складиште за муницију, али и за смештај главног штаба побуњених македонских Албанаца, тзв. Ослободилачке народне армије.
- Сви су били прво по колективним центрима, после смо тужили државу, добили смо неку одштету, а људи су се снашли како су знали и умели - каже Младеновић.
Данас у Матејчу нема Срба, готово је искључиво албанско живље, а Срби долазе најчешће за верске празнике, пре свега за Малу Госпојину.
- Ја долазим сваке године тада, да се видимо ми који смо остали живи... - рекао је тада Младеновић.
Протерани Срби из села Матејча се свакако надају бољим временима, као и да ће Македонска православна црква, која данас држи овај српски манастир, наћи начина да среди простор, који укључује, не само манастир, већ и саму цркву Свете Богородице, како би овај крај поново заживео.