"Једем сваки трећи дан и живим у згради која се распада! Када платим режије, струју и воду, немам за храну"

Након што се смирио од болних јецаја Витасовић је отворио врата ормарића у којем нема готово ништа за јело.

- Овако ми је сваки дан. Три дана једем, па три не. Једем само ако ми комшија нешто донесе, иначе бих умро од глади. Плафон у собама пада у комадима, а готово сваку ноћ пробуди ме бука. Зидови су се огулили и попуцали, а с плафона, на делу гдје је лустер, искри кад упалим свјетло. Чудо да ме струја још није убила. Живим у том стану шест-седам година - прича Давор. 

- Под је пропао, једва се хода, а комшија због количине воде у свом WC-u, која се стално диже чим пусти воду, користи мој већ две године. У замену ми скува пасуљ, супу и донесе кад год нешто има и може - кроз сузе је све у једном даху испричао Витасовић.

Каже да о божићним празницима не размишља. Божићне лампице ни нема, а и да их има не би их смео упалити да се стан не запали. Дрва за огрев су само сан. Размишља само о томе како ће преживети дан и хоће ли имати комад хлеба.

- Живим од 1150 куна (18.424 динара (али у Хрватској где је скупљи живот него у Србији)) социјалне помоћи, а када платим режије, струју и воду, немам ништа за храну. Можда 50 куна (800 динара) - каже. Његову причу потврдила је неколицина станара који такође живе у нехуманим условима. Давора је мајка оставила након рођења. Напустио га је и отац, па је завршио у дому за незбринуту дјецу.

- Одрастао сам у дому и ишао у специјалну школу. Тешко је некоме таквом као што сам ја наћи било какав посао, па сам на бироу за запошљавање још од краја деведесетих. Стално питам има ли посла, а они одговарају да нема. Преживљавам од новца који добијем ако ме неко зове да му нацепам и слажем дрва или уредим врт. Нико ми не помаже - казао је Витасовић.

- Био сам и у општини где су ми рекли да ме не могу сместити негде у хуманије услове и да не могу ништа учинити како би ми помогли. Питао сам их и може ли се нешто учинити да се барем поправи кров на згради који се урушава. Одговорили су ми да се то не може поправити јер је зграда превише пропала - рекао је Витасовић.

Његову причу потврђује и комшија:

 - То је све везано за кров ове зграде. На крову је прави правцати циркус, а у мојој соби прокисне чим падне мало кише. Једном приликом је плафон у ходнику пао само делић секунде након што је тим делом прошла моја кћер с дететом. Да је пало на унуче, не знам шта бих урадио. Шта се треба догодити да неко реагује - пита се Решид Бритваревић-Бритва (63) који је, каже, док се могло сигурно изаћи сам неко време поправљао кров.

Витасовићев WC већ две године користи комшија Амир Алагић.

- Сваки пут му дођем и покуцам на врата питати га могу ли на WC. Никад ме није одбио. Наиме, чим повучем воду на мом водокотлићу, у тоалету ми настане поплава. Морао сам га престати користити. Давору заузврат скувам пасуљ или супу кад год могу - рекао је Алагић.

Откривен споменик Туђману у Загребу, народ се ЖЕСТОКО побунио, не желе кип РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА (ФОТО)

У општини су, кажу, упознати са случајем станара Давора Витасовића као и других људи који живе у тој згради.

Давор Витасовић има брата који је тешко болестан па му не може помоћи, а сестра, која живи у Крапњу, такође живи у беди и не може му помоћи. Витасовић се никада није женио и нема деце.