Лекари из Хрватске све чешће шаљу жене на абортусе у Словенију: О овом проблему нико не жели да прича
Разлоге за прекид трудноће након 10. недеље мора утврдити комисија
Хрватске труднице, које по закону имају право на прекид трудноће због озбиљних аномалија фетуса, жале се да након 24. недеље трудноће понекад морају да одлазе у Словенију где за поступак плаћају неколико хиљаде евра из свог џепа.
СТРУЧЊАК ОТКРИВА КАКО ЈЕ СЕСТРА ЈАСМИНЕ ПРОШЛА ПОЛИГРАФ: 20 година крила је у замрзивачу, ИМАЛА ЈЕ ПОМОЋ!
Граница од 24. недеље требала би да буде наведена у новом закону који би ускоро требао да се нађе у хрватском Сабору.
На форумима и на друштвеним страницама није реткост наићи на тужне и застрашујуће објаве попут ове.
- У 27. сам недељи и дијагностиковане су ми тешке аномалије на беби. Код нас се више ништа не може да се предузме, доктори кажу да могу само да чекам да изгубим бебу или постоји чак и могућност да се роди таква. Не желим улазити у детаље, али молила бих ако неко зна, јер сам чула да се у Љубљани ради прекид трудноће у било којем стадијуму ако су индикације за то (где у Љубљани, колико би то коштало и ако има неких искустава?) - пише у објави.
Да овај случај није пука измишљотина, за Index.hr су потврдили више стручњака који су, из разумљивих разлога, желели да остану анонимни.
Они су потврдили да поуздано знају да су неке жене одлазиле у Словенију јер у Хрватској нису могле да обаве прекид трудноће, иако су испуњавале услове за то. Штовише, сазнаје се, да је било трудница, које је хрватски здравствени систем развлачио по прегледима све док није постало "прекасно".
Према причи једног од лекара, једна трудница јавила се једној загребачкој болници довољно рано, у 17. недељи трудноће, али прегледе су јој отезали готово два месеца да би на крају добила информацију да јој је најпаметније да оде у иностранство.
Неке жене по форумима такође деле искуства према којима су им гинеколози намерно прећутали аномалије плода због тога што се противе абортусу. Наравно, такви извори не могу се сматрати поузданима, али они се подударају са искуствима озбиљних лекара. У земљи у којој се прекид трудноће стигматизује чак и када је медицински оправдан, што углавном значи да се ради о тешким аномалијама са којима дете тешко може преживети или живети након што се роди, нереално је очекивати да ће трауматизоване жене игде проговорити под пуним именом и презименом.
Према информацијама којима баратају гинеколози и жене на форумима, такви захвати у Словенији коштају око 5.000 евра. И, наравно, укључују тешку стигматизацију и велике трауме.
Нажалост, за многе младе породице у Хрватској тако велики износ вероватно би захтевао велико задуживање или продају неких породичних вредности или некретнине.
ЈЕЗИВА ИДЕЈА ИЗ ХРВАТСКЕ: Овакву болесну ствар могу смислити само УСТАШЕ
Једно од кључних питања у овој причи јесте – зашто се то догађа када према актуелном хрватском закону, односно његовом члану 22, временско ограничење у случају озбиљних медицинских разлога не би требало да постоји.
- Након истека десете недеље од дана зачећа комисија првог степена може одобрити прекид трудноће, уз пристанак односно на захтев трудне жене, у случајевима:
1. Кад се на основу медицинских индикација утврди да се на други начин не може спасити живот или отклонити нарушење здравља жене за време трудноће, порођаја или после порођаја;
2. Кад се на основу медицинских индикација и сазнања медицинске науке може очекивати да ће се дете родити са тешким урођеним телесним или менталним манама;
3. Кад је до зачећа дошло у вези са извршењем кривичног дела силовања, обљубе над немоћном особом, обљубе злоупотребом положаја, обљубе са дететом или родоскврнућа.
У чему је проблем? Зашто хрватске труднице ипак морају да одлазе у Словенију и да пролазе кроз трауме као да су неке илегалне клинике и да скупо плаћају нешто на шта имају право? Јесу ли можда само дезинформиране и ко их је дезинформирао – друштвене мреже или можда гинеколози склони призивима савести?
Познати хрватски гинеколог Дубравко Лепушић каже да разлоге за прекид трудноће након 10. недеље мора утврдити комисија.
- То се обично чини прегледима ултразвуком, вађењем одређених хормона, одређивањем генетике и сл. Ако постоје оправдани разлози, комисија треба жени да препоручи прекид трудноће. Али, она то не мора прихватити чак ни ако су утврђене тешке аномалије - каже Лепушић.
- Таква пракса, да се прекиди трудноће изводе само до 24. недеље, већ годинама постоји у Хрватској. Сви се тога држе, а и нови закон предвиђа границу од 24 недеље. У Словенији се прекиди трудноће обављају до 28. недеље. Зато се жене након 24. недеље шаљу у Словенију.
У новом закону биће граница до 24. недеље јер је то довољно времена да се проблеми открију. Осим тога, након тог рока захват прекида трудноће постаје ужасан стрес за жену. Идеја је да је поступак прекида трудноће тим лакши што је плод мањи односно трајање трудноће краће.
На пример, плод од око 28. недеља већ тежи око 1 кг, док је од 24. недеља скоро упола мањи. Жене из Хрватске знају да одлазе у Словенију и ради регуларног прекида трудноће јер се он код нас ради само до 10. недеље, а у Словенији до 15. Наши гинеколози то не смеју радити након законског рока јер би кршили закон и довели себе у велику опасност и то је разумљиво - каже Лепушић.
Психолог Сања Цесар, управница програма у Центру за едукацију, саветовање и истраживање (ЦЕСИ) каже се рок од 24. недеље заснива на идеји да плод након тога има могућности преживљавања ван матернице.
- Због тога се представља та граница. Изнад ње побачаји се раде само ако су здравље жене и њен живот угрожени, као и када се процени да фетус нема могућност преживљавања - истиче она.
Цесар очекује да ће у Сабору проћи закон који ће предложити ХДЗ, а не онај на чијој је изради она радила заједно са више најбољих хрватских стручњака попут гинеколога Лепушића, бивше правобранитељке за децу Иване Милас Кларић и стручњака за људска права Иване Радачић која сада ради за УН.
- Али, према ономе што је изашло у јавност, тај предлог закона ипак није тако лош како смо се бојали. Рађен је мало на брзину, па нису консултовани сви хрватски и међународни закони, међутим, што се тиче кључних одредби, чини се да ће бити прихватљив. Проблем ће, као и до сада, бити тзв. призиви савести, односно одбијање медицинске бриге због властите савести и верских уверења - каже Цесар.
Додик, Човић и Изетбеговић разговарали о формирању власти - шта је договорено?
На питање да ли је могуће да неко због верских уверења дезинформише труднице о њиховим правима, каже да се такве ствари никако не би смеле да се догађају.
- Одлука комисије у којој седе гинеколози, лекари, социјални радници и радници неких других струка, требала би да буде коначна. Осим ако они због неких аргументованих разлога одбију жену. У том случају она се може жалити другостепеној комисији.
У случају да труднице имају оправдане разлоге за прекид трудноће, одласци у иностранство нису само непотребан финансијски терет, већ такође представљају непотребно трауматизирање жена. Нисам била у контакту са таквим женама, међутим, чула сам за такве случајеве из поузданих извора.
Проблем је у томе што живимо у друштву у којем женама никако није пријатно да о томе говоре у јавности. Побачај је толико стигматизован, да о проблемима везаним уз њега готово нико не жели да говори - каже Цесар.
На питања да ли је истина то што се пише по форумима да се труднице након 24. недеље шаљу у Словенију, као и да ли је 24. недеља стварно законска граница или је та препорука незаконита, Министарство здравља остало је немо.