Срђа Трифковић о одлуци Собрања: Запад третира Македонију као банана републику достојну презира

- То је било и за очекивати након што су оној осморици посланика завртали руке после референдума. Заиста је фасцинантно како су се исте вечери, након што су били познати резултати референдума, и Заев и његови спољни спонзори почели да се понашају као да се ништа није десило. Исте те вечери је почела прича о томе да се иде кроз Собрање, иако је Заев најавио оставку ако референдум не успе. Већ тада је било јасно да Заев има одрешене руке да употреби, како се један бриселски функционер изразио "балканске методе" у спровођењу ове одлуке и то је очигледно и учињено. Нема ни говора да је ово било у интересу славенофоних Македонаца који су све ближи двонационалном, де фацто конфедералном аранжману, а интересантно ће бити и видети да ли ће и на који начин Грчка испунити свој део говора. Видимо да су тамо све озбиљнији отпори, чак ни Ципрасови коалициони партнери нису одушевљени. Ово је само још једна тужна прича у саги бриселског третмана западно балканских држава као банана република достојних презира - рекао је професор Трифковић за портал Србија Данас. 

Собрање потврдило понижење: МАКЕДОНИЈА МЕЊА ИМЕ!

Професор Трифковић не види могућност да се у Македонији спречи ово понижење државе од стране власти, али истиче незадовољство Грка.

- Ја мислим да код Грка та могућност још постоји. Ципрас ће бити изложен изузетном притиску и финансијским уценама да то ипак прогура, међутим, био сам у Халкидикију и на Криту, и рекао бих да је степен огорчености Ципрасом, што због Преспанског споразума, што због тога што је легао на руду пре три године, кад је прихватио све могуће диктате из Брисела, и то непосредно након што је расписао референдум на ком је добио. Како каже један мој грчки познаник, ово је само додатни доказ да се у левичара никад не сме имати поверења - каже проф. др Срђа Трифковић.

Ипак, професор Трифковић није оптимиста, те не очекује да се Русија, ако се Македонија окрене Западу(што несумњиво ради), додатно приближи Србији. 

- Са губитком Украјине, руска источна граница је померена и, ако имамо у виду окружење које је интегрисано у ЕУ и НАТО структуре, реална способност Русије да направи неки цомебацк, у смислу подршке Србији, је под великим знаком питања. При том, имамо и у руским институцијама, пре свега у Министарству спољних послова, знатне отпоре проактивном пројектовању моћи, јер је у самој Москви, нажалост, присутан управо тај другосрбијански синдром спремности на уступке Западу и превелико уважавање њихових интереса и намера, које карактерише и ове наше еврофанатике - тврди професор.