Сваки пети Босанац НИЈЕ ПРАВИ ОТАЦ свог детета, а погледајте тек како је код СРБА!

Тестирања генетских узорака која се спроводе у Босни и Херцеговини забринула су велики број мушкараца у тој земљи јер се показало да сваки пети тестирани заправо није биолошки отац детета ком је уписан као родитељ у матичним књигама.

Подаци Института за генетички инжењеринг и биотехнологију у Сарајеву и Завода за судску медицину у Бањалуци доказују да је велики број случајева у којима анализа ДНК узорака потврђује мушкарчеве сумње у очинство.

У Сарајеву се годишње у просеку обради око стотину захтева за утврђивање очинства, а међу онима који то траже има особа из свих друштвених слојева.

"Буде ту обичних радника, наставника, али и незапослених, познатих и непознатих особа у јавности, а свима је зајамчена анонимност", каже Јасмина Хиндија-Чакар, ДНК аналитичар. Током 2016. године у сарајевском институту обрађено је 50 захтева за ДНК анализу и утврђено је да сваки пети мушкарац није биолошки отац детета.

"Имали смо доста мучних ситуација. Догађало се да људи проживе цео живот не знајући да нису прави родитељи свог детета", прича Хиндија-Чакар. У Институту за генетички инжењеринг и биотехнологију раде чак и анализу ДНК узорака преминулих особа, опет да би се утврдило очинство. То обично у случају спора око наслеђивања имовине преминулих.

У бањалучком Заводу за судску медицину имају још занимљивије резултате. Бранка Зорић, ДНК аналитичарка, казала је како статистика показује да тамо свака трећа анализа показује да особа која ју је затражила заправо није биолошки отац свог детета.

"Имамо случајева када анализу траже и мушкарци од 70 или 80 година", казала је Зорићева.

Суочавање са сумњама на прељубу у БиХ кошта 250 конвертибилних марака (127 евра) по особи, а уколико анализу "у пакету" затраже отац, мајка и дете, цена је 700 КМ (358 евра).

АКО ЈЕ ЗА УТЕХУ

Извесна утеха за мушкарце у БиХ је то што нису ни бољи ни гори од регионалног просека када је реч о сексуалним авантурама с видљивим последицама. Статистика показује да у Хрватској такође сваки пети мушкарац заправо није отац детету којем је службено родитељ, а у Србији је то случај код сваког трећег мушкарца који се подвргне проверама очинства.