Забринутост и свезане руке пред турском офанзивом у Сирији: ЕВРОПА ЈЕ НЕМОЋНА!

Након почетка турске војне офанзиве на курдска подручја на северу Сирије, лидери Европске уније уздржали су се од званичних изјава. И сатима након што је турски председник Реџеп Тајип Ердоган почео са реализацијом својих претњи, а САД повукле своје трупе, комесарка ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини није се јавила за реч. Требало јој је дуго да би припремила изјаву усаглашену са 28 земаља-чланица ЕУ, пишу медији.

Тек тада се огласила Могеринијева портпаролка саопштивши да „оружани сукоби не само да појачавају патње становништва и могли би да изазову масовни прогон“, већ и угрожавају актуелне дипломатске напоре с циљем превазилажења конфликта у Сирији.

Само се француски председник Емануел Макрон огласио у среду. Он се у Паризу сусрео с представницима курдских милиција против којих турски председник води војну офанзиву.

Макрон је изјавио да је "дубоко забринут“ због војне офанзиве. Портпаролу Сиријске демократске армије (СДФ), коју воде Курди, Макрон је пружио гаранције да ће Француска, како је рекао, и даље бити солидарна с Курдима.

Француска и Велика Британија намеравају да затраже одржавање ванредне седнице Савета безбедности УН. Што се тиче саме ЕУ, тек наредне седмице, на редовном састанку министара спољних послова земаља-чланица, разговараће се о најновијим дешавањима у Сирији.

Европска унија је протеклих осам година покушавала да умањи хуманитарне последице рата у Сирији и да, заједно са Уједињеним нацијама, ради на проналажењу политичког решења за конфликт. Али на копнену војну интервенцију Европљани – на негодовање САД – нису били спремни. Само су Француска и Велика Британија учествовале у ваздушним нападима на упоришта радикално-исламистичке  Исламске државе у Сирији.

Комесарка ЕУ Федерика Могерини стално подсећа да је ЕУ организовала три велике донаторске конференције и потрошила око 11 милијарди евра на хуманитарну помоћ. Упркос томе, у случају Сирије још увек се не може говорити о заједничкој спољној политици ЕУ, сматра Јасмине Ел-Гамал из бриселског труста мозгова Атлантски савет.

- Политика ЕУ према Сирији требало би да буде конзистентна и кохерентна, али она међутим не постоји. Ми стално причамо шта би ЕУ морала да учини, али ако се погледају чланице појединачно, види се да постоје веома различити приступи. Једни су више борбени, други желе само да чекају. Не постоји јединствен став о томе како би се требало односити према режиму сиријског властодршца Асада. А када је реч о повратку бораца Исламске државе или односу према избеглицама, ту свака чланица ЕУ има другачије мишљење - каже Ел-Гамалова.

- Ако се важне земље не договоре о томе у којој мери желе да се ангажују у Сирији, постоји опасност да европски глас уопште неће играти никакву улогу - каже Јасмине Ел-Гамал.

То је већ реалност, сматра експерт за спољну политику групације конзервативаца у Европском парламенту, Михаел Галер. Он каже да Европљани годинама стоје по страни када је реч о сиријском конфликту.

- Као резултат тога, сада смо ван сваког непосредног утицаја. Чак и утицај ЕУ на Турску, која је званично још увек кандидат за пријем, изразито је ограничен - каже Галер.

Упозорења упућена Реџепу Тајипу Ердогану да не покреће офанзиву против Курда на северу Сирије, турски председник је занемарио. Европској унији је Турску потребна за споразум договорен пре три године, како би она спречила избеглице да наставе пут ка Грчкој.

Председник Ердоган стално прети да ће послати више избеглица уколико ЕУ не испуни свој финансијски део уговора, а на то је данас додао и нову претњу да ће исто поступити и уколико европске земље турску акцију наставе да називају "окупацијом". Немачки министар унутрашњих послова Хорст Зехофер у понедељак је упозорио да би могло да дође до новог таласа избеглица које би могле да крену ка ЕУ ако ситуација у Сирији ескалира. На то ЕУ мора да буде припремљена заједничком азилантском и мигрантском политиком, заложио је Зехофер. Ипак, он је признао да до тада мора још много тога да се уради.

До сада су курдске милиције заробљене борце тзв. „Исламске државе“ држале под контролом након што је та терористичка милиција војно поражена. Турски председник Ердоган је америчком колеги Доналду Трампу загарантовао да ће ту одговорност сада преузети Турска. Ипак Жулијен Барне-Дасе, експерт за Сирију из бриселског Европског савета за спољне односе, не верује у то обећање.

- Морамо бити искрени и увидети да Европљани нису били спремни да се побрину за повратак бораца ИСИС-а. Американци су одређени временски период вршили притисак на Европљане да своје држављане приме натраг, а Европљани су то одбили - каже Барне Дасе.

- Питање сада гласи: да ли ће председник Ердоган заиста имати вољу и бити у прилици да спречи поново јачање терориста ИСИС-а. Ту постоје бројне сумње, ако се узме у обзир да он у суштини жели да се побрине око Курда - каже Жулијен Барне Дасе.

Циљ председника Ердогана да у Сирији након војног напада формира „заштитуну зону“ за поновно насељавање избеглица, ЕУ је одбила још у септембру. Комесарка за спољну политику Федерика Могерини је на конференцији посвећеној Сирији у Бриселу изјавила да је неприкосновено право избјеглица на повратак кући.

- Али људи се не могу присилити да се врате. Морају да постоје услови за достојанствен, сигуран и добровољни повратак - рекла је Могеринијева.

- Великом броју Сиријаца заиста прете произвољна хапшења и присилна војна служба ако се врате кући. Многима је заплењена целокупна имовина.

Будући комесар ЕУ за спољну политику, бивши шеф дипломатије Шпаније Жосеп Борел, који ће у новембру заменити Могеринијеву, у Европском парламенту је рекао да Унија коначно "мора да научити да говори једним гласом".

Шта би то могло да значи када је реч о сиријском конфликту, он је оставио отвореним. Борел је критиковао то што су САД, како је рекао, брзоплето дозволиле Турској да умаршира у Сирију.

ВИДЕО КОЈИ ЈЕ РАСПЛАКАО СВЕТ: Сиромашни дечак спрема оброк свом маленом брату ПОПУТ ПРОФЕСИОНАЛЦА