СРПСКИ ХЕРОЈ КОЈЕГ СВИ ПАМТЕ РОЂЕН ЈЕ НА ДАНАШЊИ ДАН: Многи су се плашили и само име да му помену
Турци му смислили најгору освету!
Станоје Стаматовић, познатији као Станоје Главаш рођен је 21. фебруар 1763, је био хајдук пре устанка, војвода у Смедеревској нахији, један од могућих кандидата за вођу устанка и један од најистакнутијих старешина и јунака у Првом српском устанку.
Био је предвиђен за вођу Првог српског устанка (1804), али је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. Његово јунаштво опевано је у народним песмама, а Ђура Јакшић је о њему написао истоимену драму.
МИСТЕРИЈА ДОБРО ПОЗНАТЕ СЛИКЕ: Представа измучене Србије, док јој Бугарин и Грк ЗАБИЈАЈУ НОЖ У ЛЕЂА (ФОТО)
ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ВЛАДАРИ ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋ: Њихово вечно коначиште није било дугог века
СРПСКА СВЕТИЊА У КОЈОЈ СЕ И ДАНАС НАЛАЗЕ МОШТИ ПОТОМКА НЕМАЊИЋА: Манастир на самој граници са Црном Гором (ФОТО)
Рођен је у селу Глибовцу, код Смедеревске Паланке, од оца Димитрија и мајке Марице, који су се у тај крај доселили из једног планинског села у близини Дебра, бежећи од турског зулума и сукоба са њима. После Станоја су рођени брат Ђока и сестра Стана.
ТУРЦИ МУ ПРЕТУКЛИ ОЦА ПРЕД ОЧИМА
Прича каже да су, када је Станоје имао свега 14 година, око јесени 1777. године, при скупљању харача, Турци претукли његовог оца пред целом породицом, после чега је овај пао у постељу, а затим умро. Младог Станоја, ова сцена прогањала је до краја живота.
Како би га сачувала од тешких послова на селу, мајка је Станоја дала на абаџијски занат, а ту је научио и да чита и да пише. Ускоро је имао сопствену радњу, посао му је добро ишао, а богатство се увећавало.
Ипак, сећање на неправедно страдалог оца стално га је мучило…
Мајка се после тога преудала за Петра Станића, удовца са двоје деце, па је отишла са Ђоком и Станом да живи у Селевцу. Са Петром је после тога добила још једног сина и ћерку.
Станоју је занат ишао добро. Код Среје је осим заната, научио да чита и пише. Среја му је затим помогао да отвори сопствену радњу и предао му део клијената. У кућу му је после тога дошао дунђер Борисав Петровић из Неготинске Крајине, па су они после заједно отворили и дунђерску радњу. Како су му оба посла добро ишла и имање се увећало, Станоје убрзо довео код себе брата Ђоку и сестру Стану да му помажу.
ПОТОМЦИ
Једини Станојеви потомци су по линији његовог брата Петра, презиме су променили у Петровићи, по старом српском обичају када најстарији син узима презиме по очевом имену, и живе у Смедереву. Станојева породична лоза повезана је још са лозом Хајдук Вељка Петровића, пошто је Станоје за њега удао Петрову ћерку. Потомци Хајдук Вељка (Хајдуквељковићи), данас живе у Смедереву.
ОДБИО ТИТУЛУ ВОЖДА
На позив Карађорђа да се придруже борби против Турака, Станоје се одазвао. Његово прво учешће почело је приликом освајања тврђаве Рудник. Карађорђе га је брзо заволео, Станоје га је свуда пратио и ускоро постао његова десна рука. Двојица хајдука били су побратими, а по неким изворима вожд је Главашу био стари сват или чак кум на свадби.
Станоје Главаш заувек ће остати упамћен по томе што се одрекао титуле вожда и вође Првог српског устанка у корист Карађорђа Петровића. На Скупштини у Орашцу, 1804. године, Главаш је рекао: “Него, ви узмите за врховног вожда Карађорђа, којег ћу ја први слушати, који је бољи од мене и од свију нас, а ја ћу чинити што могу, као до сад”.
Тако је и било. Главаш се истакао у боју на Делиграду и опсади Београда. Са 2.500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака, а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију.
ТУРЦИ ГА РАСКОМАДАЛИ
Главаш је због своје хајдучке прошлости, учешћа у Првом српском устанку и популарности међу обичним народом био стално под пратњом људи београдског везира – Сулејман-паше Скопљака. Легенда каже да су га се Турци толико плашили да ни име нису хтели да му изговарају “да не чује зло”.
Турци су Станоја Главаша убили 25. фебруара 1815. године по налогу Сулејман паше искасапивши цело његово тело и одсекавши му главу. У близини места погибије, у једној јарузи поред пута, првобитно је био и сахрањен.
Главу су Турци однели Сулејман-паши на увид, после чега је дуго стајала окачена испред београдске Стамбол капије, а затим је нестала, да би се касније појавила сахрањена са телом.
Постоје две верзије приче о томе како је глава доспела до гроба. По једној, главу је кришом ноћу скинула Главашева полусестра Марија. По другој, њу је откупила Станојева сестра Стана од једног Турчина, крадом, од дела братовљевог блага.
Како било, цело тело је 1902. године пренето у посебну камену гробницу у дворишту цркве Светог Архангела Гаврила у селу Баничина у данашњој општини Смедеревска Паланка.