МАКРОН ПОНОВО У ВЕЛИКОМ ПРОБЛЕМУ? Очекује га нова тура протеста, Французи незадовољни стањем државе

Француска не успева да стави под контролу своје буџетске проблеме. Дефицит расте на 5,5 одсто, а државни дуг на око 111 процената и по томе је та земља на првом месту у ЕУ. Шта сад да се ради?

То се пита Дојче веле који наводи да је Пјер Московици, бивши француски министар финансија и садашњи председник тамошњег уреда за ревизију, морао да призна да је стање у француском буџету у жалосном стању: према последњим рачуницама из првога квартала ове године, влада у Паризу троши 5,5 одсто више новца него што заправо има. Уједно, Француска је са 111,9 одсто државног дуга престигла и Шпанију (109,8 одсто).

То додуше још није ниво једне Италије (140,6 одсто), нити Грчке (165,5 одсто), али ако се тај дефицит друге по величини привреде Европе погледа у апсолутним бројкама, онда је то застрашујућа планина државног дуга. Ове године ће Француска морати да плати 57 милијарди евра – чак не ни за отплату, већ само за камате на нагомилане дугове. То је три пута више него 2021.

Московици је био гост радија „Франс интер“ и тамо су га суочили с тешким питањима: како да Француска уложи огромна средства у еколошку трансформацију, у дигитализацију и нове технологије, како да и Француска и Европа плате, и за своју одбрану, и да помогну Украјини – кад је државна благајна празна?

„Нипошто не повећати порез!“

Од њега су се међутим могле чути само уобичајене фразе политичара: треба деловати „мудро“, дефицит и дугови морају се смањити без да се угрози економски раст. Ту би можда било потребно и размислити о повећању пореза, тим пре што и француска опозиција гласно тражи драстично повећање пореза – и за међународне компаније и за супер-богате.

То је увек мелем за уши грађана и бирача, иако је то, кад се прерачуна у евре и центе, по правилу далеко од довољног да се покрије растрошност државе. Међутим, чак и такво повећање пореза актуелни француски министар финансија Бруно Лемер одбија. Он је, каже - апсолутно против повећања пореза за наше грађане - Влада, како додаје, већ има спремне мере штедње: биће смањења развојне помоћи, подршке за еколошко санирање зграда, смањиће се помоћ за даље школовање... Ту би требало да се уштеди неких десет милијарди евра, а већ се, како најављује министар, ради и на новом програму где ће се уштедети још двадесет милијарди.

Француски уред за ревизију процењује да би држава требало да смањи своје трошкове за најмање 50 милијарди евра годишње да би тако, бар до 2027, дошла до прописане границе дефицита у еврозони од 3 одсто БДП. Наравно, било би боље штедети још више, како би се отплатио и део државног дуга.

„Морамо коначно да одлучимо који државни издаци су добри, а који нису. Шта подстиче иновације, инвестиције, економски раст и запосленост, а шта може да се реже без да се угрози развој наше земље“, указује Московици.

Опет ће бити протеста...

Француска држава у суштини има знатно веће издатке од готово свих других земаља Европе: они чине 56 одсто БДП. То у великој мери има везе с ионако борбеним захтевима синдиката и запослених: сетимо се правог рата који се водио за реформу пензионог система, иако и по тој „новој пензији“ Французи стоје далеко боље него многи пензионери Европе.

Француски са својим мерама штедње очигледно жели да смањи и друге социјалне издатке социјалне, као што је подршка незапосленима – и зато је прилично извесно како би опет могло да дође до протеста и нереда на улицама градова Француске.

Француски министар Лемер већ седам година је на челу министарства финансија. Па да ли се одговорним за то што је француски буџет у тако лошем стању? Наравно да не. Дефицит и дуг су „отприлике“ на нивоу коју је и предвидео и то је чак „релативно добро“, каже. Министар тврди да је проблем негде другде: - Можда смо потценили могућност да ће се инфлација тако брзо смањи. Тако имамо мање прихода од пореза на додату вредност, мање прихода из масе прихода грађана и мање пореза од предузећа. Све у свему, то је неких 21 милијарда евра мањих државних прихода. -

Проблем је, међутим, и то што је „инфлација“ у овом случају била последица поскупљења, а не штампања новца. Грађани заиста мање троше и фирме мање улажу, али то је процес с којим су морале да се помире све државе еврозоне. Француска нема другог избора осим да добро пази где троши новац – а то ће бити вруће политичко питање и за француског председника Емануела Макрона.

Извор: Србија Данас/Kurir.rs/Дојче веле