ПРЕТЕ ЛИ НАМ СЦЕНЕ КАО ИЗ ТЕРМИНАТОРА? Машине које су интелигентније од нас појавиће се у ОВОМ ВЕКУ, ствараоци ЗАБРИНУТИ
Забринут да ће развој АИ надмашити људску способност да њоме управљамо на безбедан начин, Маск је предложио регулисање њеног развоја.
Научник који је написао водећи приручник о вештачкој интелигенцији (АИ) рекао је да су стручњаци "уплашени" сопственим успесима у овом пољу, упоређујући напредак АИ са развојем атомске бомбе.
Професор Стјуарт Расел, оснивач Центра за вештачку интелигенцију компатибилну с људима на Универзитету Калифорнија у Берклију, истакао је да већина стручњака верује да ће машине интелигентије од људи бити развијене у овом веку. Он је позвао на међународне уговоре како би се регулисао развој ове технологије.
КО ЋЕ БИТИ ЛИДЕР ЕУ ПОСЛЕ МЕРКЕЛ? Амбиције Макрона и Драгија се утркују, али све чешће се помиње и ово име
"ЕВО ГА РУЧАК" Хорор: Тинејџерка сплаварила са пријатељима када је ШЧЕПАО КРОКОДИЛ, уследила је борба за живот
АНТИРУСКИ ПОТЕЗ КОЈИ ЈЕ ЖЕСТОКО НАЉУТИО КИНУ: Пекинг изузетно бесан на европску државу, оштра реакција неће изостати
- АИ заједница није се још прилагодила чињеници да ми сада почињемо да имамо заиста велик утицај на стварни свет. То просто није био случај за већину историје у тој области - били смо просто у лабораторији, развијали ствари, покушавали да учинимо да оне функционишу, углавном неуспешно... Стога питање стварног утицаја на свет уопште није било релевантно. И морамо да одрастемо прилично брзо да то стигнемо - изјавио је Расел за Гардијан.
Вештачка интелигенција је у основи многих аспеката модерног живота, од претраживача до банкарства, а напредак у препознавању слика и машинског превода су међу кључним постигнућима последњих година.
Расел истиче да је потребан хитан рад како би се обезбедило да људи имају контролу како се развија суперинтелигентна вештачка интелигенција.
- АИ је дизајнирана са једном посебном методологијом и својеврсним генералним приступом. А ми нисмо довољно опрезни да користимо ту врсту система у компликованим условима стварног света – упозорио је.
На пример, наводи Гардијан, затражити од АИ да излечи рак што је пре могуће може бити опасно.
- Вероватно би нашла начин да изазове туморе у читавој људској популацији како би могла паралелно да спроведе милионе експеримената користећи све нас као заморчиће - каже Расел.
То је зато што је то решење за циљ који смо јој дали – само смо заборавили да прецизирамо да не може употребити људе као заморчиће и да не може да користи читав светски БДП да спроводи своје експерименте, да не може да ради ово или оно.
Расел је указао да и даље постоји велики јаз између данашње АИ и оног што је представљено у филмовима, попут "Ex Machina", али да је будућност са машинама које су интелигентније од људи вероватна.
- Мислим да се бројке рангирају од 10 година, као најоптимистичније, до неколико стотина година (за развој такве АИ). Али, већина истраживача вештачке интелигенције би рекла да ће се то догодити у овом веку - истакао је.
Једна забринутост је да машинама неће требати да буду интелигентније од људи у свим стварима да постану озбиљан ризик.
- То је нешто што се сада одвија. Ако погледате друштвене мреже и алгоритме који бирају шта ће људи читати и гледати, оне имају велику контролу над нашим когнитивним уносом - објашњава Расел.
Резултат је да алгоритми манипулишу корисницима, испирајући им мозак како би њихово понашање постало предвидљивије кад је у питању избор њихове ангажованости, повећавајући тако приходе засноване на кликовима.
Да ли су истраживачи вештачке интелигенције уплашени сопственим успехом?
- Да, мислим да смо све уплашенији - каже Расел.
- Ово ме помало подсећа на оно што се десило у физици са физичарима који су знали да постоји атомска енергија, могли су да измере масе различитих атома и схвате колико много енергије може да се ослободити ако урадите конверзију између различитих врста атома – навео је он, додајући да су стручњаци увек истицали да је та идеја теоретска. А онда се то догодило и нису били спремни за то. Употреба АИ у војсци – попут малог противпешадијског оружја – је предмет посебне забринутости. То су она којима је лако променити величину, што значи да можете ставити милион њих у један камион, отворити га и они ће отићи и избрисати читав град - наводи Расел.
Он верује да будућност АИ лежи у развоју машина које знају да је прави циљ неизвестан као и наше склоности, што значи да морају све одлуке да провере са људима, попут батлера. Али ова идеја је комплексна, посебно зато што различити људи имају различите – а понекад и супротстављене склоности – а те склоности нису фиксне.
Расел је позвао на мере, укључујући кодекс понашања за истраживаче, законе и споразуме који би озбебедили безбедност система АИ у употреби и обуку истраживача како би се обезбедило да вештачка интелигенција не буде подложна проблемима попут расне пристрасности.
Он је такође указао да закон Европске уније (предложен у априлу) који би забранио да машине лажно представљају људе, требало усвојити широм света.
- Напредак у вештачкој интелигенцији је нешто за шта ће требати времена да се деси, али то је не чини научном фантастиком - закључио је.
Расел није једини стручњак који је упозорио на развој вештачке интелигенције. Амерички милијардер Илон Маск, који се и сам бави њеним развојем, већ годинама упозорава човечанство на опасности које то носи са собом.
- Веома сам близу напредне вештачке интелигенције и насмрт ме плаши. Способна је за много више него што било ко зна и стопа развоја је експоненционална - рекао је Маск 2018, додајући да је АИ "опаснија од нуклеарних бомби".
Забринут да ће развој АИ надмашити људску способност да њоме управљамо на безбедан начин, Маск је предложио регулисање њеног развоја.
- Морамо се осигурати да напредак дигиталне супер интелигенције буде симбиотичан са човечанством. Мислим да је то јединствена највећа егзистенцијална криза са којом се суочавамо - истакао је тада Маск.
Он је и раније упозоравао на "демонску" вештачку интелигенцију, а сматра да је једини начин да људи преживе "револуцију АИ" да се споје са машинама – или ризикују да постану непотребни.
Маскова компанија "Неуралинк" је уназад развијала "мождани чип" за повезивање са компјутером који би људе решио разних болести.
Од тада је чип уграђен у мозак свиње и, касније, мајмуна, а милијардер је у јануару изненадио свет кад је најавио да ће људи имати сензоре у мозгу за мање од годину дана.