ЕРДОГАНОВА ЕРА ЈЕ ПРИ КРАЈУ?! Победа опозиције се слави широм Турске, а ево шта би пораз турског председника значио за Србију и регион (ВИДЕО)

"Јутро је" српске певачице Наде Топчагић, заставе Југославије и коло на улици - исте слике и тактови као и пре пет година стижу из Истанбула после локалних избора.

На тај начин је део присталица опозиције пореклом са Балкана, као и те 2019. године, славио пораз Партије правде и развоја (АКП) турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

-Више хиљада људи је било на улицама, углавном младих, јако добра атмосфера - каже Јусуф Емин, истанбулски новинар чија је породица пореклом из Црне Горе и Северне Македоније.

-Знамо да наш народ воли наше песме, поготову оне из доба Југославије, а играли су и све врсте кола... Било је као на малом фолклор фестивалу - додаје Емин.

У Истанбулу живи око 200.000 људи пореклом са Балкана и махом су наклоњени опозиционој Републиканској народној партији (РНП), каже он.

Екрем Имамоглу, високи званичник ове партије, већ пет година је први човек Истанбула, града који је дуго водио и Ердоган, неприкосновено лице турске политике у последње две деценије.

Међутим, Ердоганова моћ сада је окрњена другим поразом у низу на локалним изборима.

Томе су донекле допринели и бирачи пореклом са Балкана, али тешко да ће то било шта променити у политици Турске према овом региону сматра Вехид Шехић из Форума грађана Тузле и Игманске иницијативе.

-Ипак су то локални избори, све ће бити апсолутно исто - сматра Шехић, који се бави регионалним односима.

-А политика Турске према земљама Балкана се свакако неће мењати, без обзира да ли на власти био Ердоган или не.

Иако се слаже, Фахрудин Кладничанин из новопазарске Академске иницијативе "Форум 10", у поразу АКП-а види и једну потенцијалну промену.

-Ако узмемо у обзир колико су (председник Србије Александар) Вучић и други политичари региона блиски са Ердоганом и колико се поистовећују са његовим системом владања, тамошња победа опозиције би могла да их уздрма на једном нивоу. Пре свега Вучића, који у Ердогану види узорног политичара и не крије то - оцењује Кладничанин.

Пријатељство

Ердоган је један од државника који је честитао председнику Србије Александру Вучићу после победе његове Српске напредне странке (СНС) на изборима крајем 2023.

Турски председник је у писму навео да су изборни резултати још једном потврдили да "народ цени" све што Вучић "у континуитету чини за благостање и развој земље".

-Уверен сам да ће у овом тешком и осетљивом периоду кроз који пролази цео свет, наша блиска сарадња наставити да доприноси регионалном миру и стабилности - навео је Ердоган, а пренело Председништво Србије.

Те изборе, одржане 17. децембра, обележиле су бројне оптужбе опозиције и међународних посматрача о нерегуларности, због чега су упадљиво изостале честитке СНС-у и Вучићу из западних земаља.

Вучић је у фебруару 2024. Ердогану честитао рођендан, на шта му је турски колега узвратио у марту узвратио истом мером..

Двојица председника састала су се два пута само у 2023. години - у августу у Будимпешти, потом и у септембру у Њујорку, када је најављена и Ердоганова нова посета Србији, у којој је био већ био три пута, 2022, 2019. и 2017. године.

Ведран Џихић, виши истраживач на Аустријском институту за међународну политику, овакве односе два председника назива "блискошћу између сродних душа по начину, систему и машинерији владавине".

-Слично и слично се симпатишу - каже Џихић.

Он не верује да ће у односу два председника доћи до суштинске промене, осим што ће Ердоган бити "више заузет на унутрашњем политичком фронту".

Зато ће имати "мање слуха и простора да негује стратешке геополитичке односе - сматра он.

-Једноставно то више није Ердоган на врхунцу моћи, који је онда и за Вучића био много интересантнији него сада, када је неко ко губи изборе.

Ердоган је на функцији премијера био од 2003. до 2014. године, када седа у председничку фотељу, али остаје неприкосновени чинилац турске политике.

Међутим, опозиција на локалним изборима 2019. осваја Анкару и Истанбул, којима је сада придодала још неколико градова, попут Анталије, Бурсе и Измира.

-Пораз у већим градовима би могао да буде путоказ за исход неких предстојећих општих избора - наводи Шехић.

Наредни парламентарни избори у Турској, уколико не буде превремених, биће одржани 2028. године - Ердоганова АКП је на последњим, у мају 2023, освојила 35 одсто гласова, а опозициона CHP 25 одсто.

У исто време одржани су и председнички избори, на којима је Ердоган освојио 52 одсто гласова, победивши кандидата опозиције Кемала Киличдароглуа.

Политика Турске на Балкану

Чак и да до пораза Ердогана и АКП-а дође, политика Турске према земљама бивше Југославије се вероватно неће променити.

Везе Турске са Балканом су јаке, пре свега због историје и културе, па и географске близине.

-Врло се често говори о тежњи великих сила и империја да проширују утицај на земље које су некада део њиховог царства - каже Шехић.

-Тако и Турска са Балканом, који је био део Отоманског царства, кроз економска улагања и инвестиције жели да има утицај са те стране.

Већи је утицај Турске на Србију, него на Босну и Херцеговину, сматра Шехић.

-Економски се у Србији нешто и улаже, овде (у Босни) слабо - каже кратко.

Турска је у мају 2022. била на седмом месту по броју реализованих инвестиционих пројеката у Србији, као и на 21. месту највећих страних инвеститора у земљи, наводи се на сајту Министарства спољних послова Србије.

Турски инвеститори у Србији тренутно запошљавају нешто више од 6.000 радника у текстилној, аутомобилској, грађевинској и машинској индустрији, банкарству и туризму, наводе из Министарства.

Један од најважнијих пројеката којим се Турска бави је изградња ауто-пута између Сарајева и Београда, а значајне инвестиције улаже и на Косову и у Северној Македонији.

Ердоган је свему томе томе ударио посебан печат, сматра Џихић.

-Те историјске везе су прилично активиране, уз дозу ре-традиционализације односа и јасног проигравања пантурске и паносманске линије, да се Турска позиционира као мајка свих муслимана на Западном Балкану - од Босне, преко Санџака и Косова, до Албаније. Управо због тога је и Западни Балкан плодно тло за турске интересе, то ће се наставити - оцењује он.

Турска се често намеће Бошњацима као неко ко штити права ове заједнице, како је многи и гледају, каже Кладинчанин.

Но он сматра да у пракси није тако.

-Улога Турске је била, биће, и остаће да Бошњаке у Србији сведе на мањину која треба да поштује државу Србију и ништа не тражи од Босне и Херцеговине као матичне државе. Говори 'Srbija је ваша држава, поштујте је' и ту се завршава цела прича. Западни Балкан генерално "није ни у првих 30 или 40 тачака турске спољне политике - оцењује он.

-Немамо никакве економске користи од Турака. У Санџаку данас живе Бошњаци приоритетно везани са Турску, али у тој области нема инвестиција, фабрика и ничега конкретног, осим активности кроз културне програме.

Због пада Ердоганове моћи и економске кризе у Турској, Џихић у предстојећем периоду не очекује "велики офанзивни бум Турске на Западном Балкану."

Политика Балканаца у Турској

Кладинчанин каже да у Турској живи "значајан број Бошњака", посебно у Анкари и Истанбулу.

-Компликовано је објашњавати генезу" изам склоности према опозицији, каже.

-Од разних миграција и одлазака Бошњака у Турску, увек су били настројени кемалистичкој партији - указује он.

Кемал Ататурк био је оснивач модерне Турске и њен први председник од 1923. до смрти 1938. године.

-Сматрају Ердогана за религиозног фанатика, човека који на различитим нивоима злоупотребљава религију и ускраћује права људима.

Око 'балканских' гласова било је и доста борбе.

-Имамоглу је у изборној кампањи имао и посебно рамазанско вече за Балканце, са којима је генерално врло близак, чак и на листи за локални парламент је имао и шест или седам људи пореклом из Црне Горе, Србије и Македоније - подсећа Јусуф Емин.

-АКП је за то време као кандидаткињу за председницу општине Бајрампаша, где живи доста Балканаца, предложио Илкнур Ковач, рођену у Македонији, чији је муж из Сјенице.

Балканци, међутим, нису гласали за њу, већ за "Ататуркову идеологију", каже.

Бајрампашом је на крају одјекивало "Јутро је, јутро је."

Извор: Србија Данас/BBC News на српском