"ОГРЕШИЛИ СУ СЕ О НАС" Душка Вучинић развезала језик пред финале Евровизије, открила шта се све дешава иза камере

Наша коментаторка и новинарка Душка Вучинић већ годинама уназад извештава о догађајима са Евровизије.

И ове године, њен хумор и сурова искреност насмејали су многе, а верујемо да ће вечерас посебно бриљирати у финалној вечери Песме Евровизије. Уочи самог финала које прате бројни скандали, од којих је један и дисквалификација Холандије, Душка је проговорила о организацији самог такмичења, као и о бројним догађајима који се дешавају иза камере, те гледаоци не могу да их виде.

- Какво искуство носиш од ове године?

- Малме доста добро познајем, јер долазим овде и приватно, а и била сам на Евровизији. Необично ми је да у овом мирном, лепом граду доживим демонстрације и да неки догађаји који прате овај велики догађај, не буду у пуном капацитету, фокусу и на тај начин испраћене како сам навикла током протеклих 20 година. Добро, навике су ту да можеш и да их промениш, али овде се ради о стандарду једне институције која се зове Евровизија. Мало ми је необичан био и тај "тиркзни тепих" и сама манифестација отварања, јер то није био догађај какав памтим од раније, Тачније, како сви памтимо.

- По чему је био специфичан?

- Специфичан је био по томе што нису имали новинаре у капацитету и броју који су били прошле године, а неке претходне године да ни не помињем. Фанова уопште није било. Не могу да каже да је то због кише, зато што је киша престала, него просто из безбедносних разлога. Рецимо, оно што сам прво уочила када смо се попели да изађе Teya Дора на тиркизни тепих, била је речна полиција, коњица, блиндирани комбији, хеликоптери, дронови.... Што је добро, што значи да су се људи заиста посветили тој безбедности. Цела наша делегација се осећа безбедно, неспорно је то, али, мислим, то није тај догађај, нисмо дошли на самит НАТО-а. Музички догађај, сам догађај и слоган тог догађаја, који су из године у годину поставили да буде исти, је "Унитед by мусиц", али тако нам је како нам је ове године. Навикли смо се да пролазимо ригорозне контроле при уласку. Постоје места где не можеш да уђеш ни са дамском торбицом, него шта можеш да ставиш у џеп, то ти је.

- Да ли су нам демонстрације ове године показале да је политика и те како умешана у музичко такмичење Евровизија?

- Како не, није само ове године, умешана је већ годинама уназад. Да се не лажемо, причали смо о томе много пута. Једну ствар не смемо да заборавимо, ово је један од најмасовнијих догађаја овекве врсте у свету. Преноси се у готово свим земљама света, на свим континентима, прати га скоро 250 милиона људи. То је добар полигон да се неке поруке пласирају суптилно или мање суптилно, то већ зависи од укуса прихватања тих информација.

- У односу на прошлу годину, каква је организација? На телевизији је шоу, чини се, за класу бољи него прошлогодишњи?

- Прошле године сам била толико срећна што смо отишли у земљу у којој је BBC јавни сервис и очекивала да ће превазићи све Евровизије до сада, али нисам добила то што сам очекивала. Мада се неки људи не слажу, чак и извесни продуценти, али добро. Швеђани су неприкосновени када су овакви формати у питању. Њихов продукциони тим ангажују и људи који добију задатак да раде организацију у другим државама. Дефинитивно мислим да су најбољи у овом послу. Шоу изгледа одлично. Оно што је мене посебно обрадовало је сценарио који је тако добро и паметно написан, да те не оптерећује. Лепо те вози из прошлости у садашњост. Оно што је мене претходних година бескрајно нервиралом јесу кратке реченице које се непрестано и непотребно понављају јер сценаристи нису били довољно вешти да осмисле како да превазиђу тај моменат склањања сценографије једног учесника и довлачење сценографије другог. Овде тога нема, али не знам шта ће се десити у финалу. Заиста не постоје људи који могу боље да ураде ово, али, с друге стране, мало су се огрешили о нас остале, који смо овде дошли да радимо. Ми смо овде 17 дана. Они су доста економични, ушли су у тај штедљиви мод и то подржавам, али неке услове које смо раније имали, сада их немамо. Морамо сами да се сналазимо, да нађемо начин да их створимо, што смо ми и урадили. Ми смо доста вешт народ у томе.

- Нећу да причам о ценама и о томе што је овде прескупо све. Што се цене хотела, то је манир на свим Евровизијама, није само на Шведској, повећају у време организовања такмичења. Није нам доступно нешто што је било доступно претходних година. Разумем, ово је скуп догађај. Само 37 земаља учествује у такмичењу, било је 42, 43, па смо таман мислили да је тај тренд раста и да ћемо наредних година имати и више. Обрадовали смо се Луксембургу после тридесет и једну годину, мислили смо да ће можда доћи још неко, али не. Скупо је, баш је скупо. Онда, вероватно, да тај шоу не би изгубио на гламуру и ефекту који има на гледаоца, они су се водили тиме да неке друге ствари "закину", али снашли смо се.

- Уочи првог финала, РТС1 је на кратко прекинуо емитовање Евровизије. Да ли је ово први пут да се тако нешто деси и да ли ће РТС бити кажњен због тога?

-  Мислим да није први пут, уопште не могу да се сетим... Негде у дубини сећања ми је да сам једне године замолила гледаоце да пређу на други програм. Све је у реду, то је било 15 минута. Све је то наш програм, вратили смо се, наставили даље. Гледаност је феноменална била и првог и другог полуфинала, око 1.200.000 људи је непрестано гледало, што је одлично. Људи воле овај догађај, жељни су да једном годишње седну уз телевизор и уживају три дана.

- Каква је атмосфера владала у кабини у моменту када су прво Србију прочитали и саопштили да се квалификовала у финале?

- Искрено. хтела сам да се порадујем, али сам схватила да потпуно сумануто изгледа, да није примерено, мислим да сам нешто кратко изговорила, а онда сам добила фотографију мојих који се веселе, грле, љубе, а ја сам морала да сачекам неких сат времена још да сиђем до њих и да се радујемо заједно. Тај осећај је диван. Сећам се оне године са Констрактом, знаш да си фаворит и ништа... На крају су нас последње или претпоследње  прозвали. То је доста драматично. Ја озбиљно емотивно преживљавам цео тај пренос. Имала сам среће ове године, Teya Дора је друга наступала, када се то завршило, мало сам се опустила, а онда следећа моја трема је уследила кад је кренуло прозивање за финале и опет сам имала среће! Тако да су ове године поштедели моје напаћене живце (смех)

- Судећи по реакцијама људи на друштвеним мрежама, нико није схватио да имаш трему, напротив, многи мисле да си опуштена.

- Ја сам особа која много воли људе, волим да се дружим, да успостављам контакте са људима. Имам осећај кад причам, да причам неким људима са којим имам интеракцију и да се јако лепо капирамо, и заиста, такви људи постоје. И хвала Богу да их има много, а има их баш много. Срећна сам што имамо тај неки здрав смисао за хумор, који јесте мало саркастичан, јесте иронија, али је ово тај догађај који то допушта. Свима који се "гнушају" како ја то радим, нек слушају Нортона, британског коментатора, који вређа, то није лепо.

- Коментар који је посебно изазвао пажњу на мрежама је: "Можете гласати, али вам глас неће важити".

- То сам рекла у другом полуфиналу, извучено је из контекста, зато што Србија није гласала у другом полуфиналу. Наш народ гласа и за Србију, доста пута добијемо повратну информацију колико је гласова за Србију из Србије стигло. Мени буде жао што људи троше паре безвезе, нема потребе, и онда сам стално причала: "Људи, опустите се вечерас, Србија не гласа", позивала сам људе у дијаспори који можда гледају РТС, па желе да гласају, да нађу начин како то да ураде, и онда сам то изговорила. Углавном се не смејем сопственим форама, али се смејем на свој рачун. Нисам од оних који када испричају виц, умру од смеха.

- Како видиш Евровизију за пет година? Да ли је време да се неке ствари промене?

- Да је кренуло уназад било би добро, онда би се вратили неким евровизијским стандардима које нисмо смели да мењамо. После сваке индивидуалне пробе су биле прес конференције, и не само то, него је извођач могао да проведе одређено време са новинарима 1 на 1, у одређеним просторима само њену намењеним. Прошле године смо имали и ТикТок онлајн, ово јесте догађај, пре свега, интересантан медијима и фановима, али то нису класични фанови, то су људи који имају блогове, канале и врло су корисни. Они заправо највише и подржавају овај догађај и не смемо им ускратити ту могућност да им извођачи буду доступни. То је једна ствар која не сме да се изгуби, то је тај контакт. Фанови одржавају Евровизију, они долазе из читавог света. Ово је традиција која траје 68 година, преноси се са колена на колено. Човек који је сада супервизор Еуросонга, његов отац је наступао на пример '67. године.

- Да ниси део тима, коме би упутила свој глас?

- Имам неколико фаворита. Француз, мени је то толико чаробно. Имаш осећај као да теби лично пева. Тај кадар је толико добро намештен. Има феноменалан глас и песма је много је лепа. То је заправо једина права љубавна песма. Затим Гркиња, њена енергија је невероватна, а и то нам је некако блиско. Немо, Швајцарска, наступ му је феноменалан и Бејби Лазања! Од кад је победио на Дори, колегама из Хрватске сам одмах кренула да шаљем поруке. Пречаробан је, желим му сву срећу. Не знам колике су му шансе, мислим да су свима који су у првих 5 тренутно подједнаке шансе. Ако победи, мислим да ће се такмичење одржати у Загребу, они имају једини ту велику арену - рекла нам је Душка Вучинић, а цео интервју послушајте у снимку на почетку текста.

Извор: Телеграф/Аутор: З. Р./Пренела: А. М.