ПРВИ ПУТ ПОСЛЕ РАЗВОДА ОД СЕВЕРИНЕ: Велика исповест Игора Којића о певачици, Милану Поповићу и ИЗДАЈИ!
Изузетно је везан за њиховог сина Александра.
Бивши супруг Северине Вучковић, Игор Којић, последњих неколико месеци је у центру медијске пажње због помирења са Миланом Поповићем, бившим партнером ове певачице.
ДРАСТИЧНА ПРОМЕНА ЈОВАНЕ ЈОКСИМОВИЋ: Појавила се у јутарњем програму и све ШОКИРАЛА - коментари само ПЉУШТЕ
"ФИЛИП МЕ ОПОМИЊЕ ДА ИМАМ ЦЕЛУЛИТ!" Александра Пријовић ПРИЗНАЛА шта не воли на СВОМ ТЕЛУ
ЈОВАНА ЈЕРЕМИЋ ДОБИЛА НАГРАДУ! Не скида осмех са лица због ПРИЗНАЊА: "Ово посвећујем ЖЕЉКУ И МИЛИЦИ МИТРОВИЋ"
Игор Којић и Северина Вучковић били су у браку од 2015. до 2021. године. О браку са Северином и околностима њиховог развода Којић досад није говорио за медије.
У великом интервјуу који је сад дао за Index.hr. испричао је како је дошло до помирења с Миланом Поповићем, а проговорио је и о бившој супрузи.
- Годинама уназад летујем на хрватском приморју по чудесним рајским отоцима. Све је то јако близу мог родног града Мостара одакле сам средином лета одлучио да одем на Хвар тачније Јелсу са пријатељима и својом сестричином Катјом. Чим смо стигли на Јелсу, прошетали смо по риви где сам се после две године први пут сусрео са Александром. Господ је највећи архитекта - започео је Игор, па наставио:
- Тај сусрет је неописив и био је јако емотиван за обојицу. Шетао сам са сестром по риви када сам у једном моменту између два сунцобрана једног ресторана приметио то мало анђеоско створење како гледа у мом правцу. Погледи су нам се сусрели, Александар се затрчао ка мени и скочио ми у загрљај који је трајао, кажу 10 минута, за мене 10 сати. Осећао сам се као да ме је погодила нека ракета љубави. У једној секунди ми је све прошло кроз главу, а сигуран сам да је и њему. Александар је део мог живота као и ја његовог и заувек ће остати угравиран у мом срцу.
Игор је такође открио све о сусрету са Миланом Поповићем, који се догодио овог лета, на Хвару.
- Сусрет са Миланом се десио врло спонтано. Након неколико дана од сусрета са Александром, седео сам са својим друштвом у једном ресторану када се у једном моменту појавио Александар са својом браћом и са својим оцем. Једини слободни сто у том ресторану је био иза нас, тачније иза мојих леђа. Има једна пословица која каже ,,Људи често планирају, а Бог се смеје". Александар и моја сестричина Катја коју Александар јако воли размењивали су своје интерне шале на шта смо се сви спонтано надовезали. Убрзо затим ни Милан ни ја нисмо остали равнодушни на целу ситуацију па смо се сами одвојили за други сто у суседном локалу. У животу срећемо углавном три врсте људи; они који суде, они који мере и они који опраштају. Тог дана смо пружили руку један другом и у центар свог бића ставили само оно што је најбитније, а то је Александар. Праштање не мења прошлост али олакшава душу и обогаћује будућност. Праштање и покајање су кључеви живота.
Како каже, није размишљао о томе да ће наићи на велике критике и осуду јавности.
- Нисам размишљао о томе. Имали смо пуно заједничких тема, оне су се навише тицале Александра који је био пресрећан што његов тата и Игор разговарају. Милан ми је тада рекао да му је Александар хиљаду пута рекао ,,Тата, причај са Игором”. Нико не зна да измири људе онако како то деца знају док одрасли људи свима суде и на то смо се нажалост навикли. Живимо у малом свету, великих правила, која се често мењају, а још чешће крше. Не трудим се ништа да сакријем јер не постоји ништа тајно што неће бити јавно. Нисам крио ни своју љубав према Александровој мајци, нисам крио ни када сам бранио ту љубав, не кријем ни своје помирење са Александровим оцем. Трудим се да сакријем и заборавим само ружне ствари. Схватам да ме поједини људи највише осуђују због тога што сам објавио слику са Александровим оцем. Свестан сам да појединим људима то изгледа као издаја, веома груб, нечастан чин. Некима изгледа као неки пакт, али истина је да сам имао намеру да ставим тачку на разне неистине и пласирање лажних информација од стране Северининог најближег сарадника који уствари води цео овај процес и нажалост јако вешто и перфидно годинама веома свесно кумује лошим односима Александрових родитеља зарад сопствених циљева. Мој сусрет са Миланом је јако једноставан, а резултат је Александар који је срећан до неба, а замислите тек колико би тек био срећан када би се његови родитељи сусрели и поразговарали. Свестан сам и добро упућен у односе Александрових родитеља али ја нисам тај који треба било коме да суди и расуђује. Свако дете треба и оца и мајку и дубоко верујем да ће се њих двоје једног дана састати и на тај начин заједно пружити Александру једино истинско богатство, а то је љубав и слобода. Људи се често опредељују на страну Северине или Милана, моја једина страна је Александар и тако ће заувек остати. Из угла судије који ме не познаје, можда је груба слика пријатељства са Александровим оцем, из мог угла - помирење и праштање веће је од сваког земаљског судије.
Открио је како је дошло до тога да Милан доведе Александра на његов рођендан.
- После нашег сусрета на Хвару, Александар и ја смо остали у контакту. Неретко смо се дописивали и повремено причали на видео call, а једног јутра Александар ме је позвао да ми покаже неку игрицу. Брзо је препознао да се налазим на селу у које је често долазио и које јако воли. Наравно да сам га звао да дође на мој рођендан иако сам милсио да то није лако изводљиво али није прошло ни 15 минута како је Алекс успео да наговори свог тату да одмах крену из Сплита и заједно дођу у село мог деде које се налази на 2 сата вожње од Београда. То ми је био најлепши поклон који сам икада добио за рођендан и захваљујем се Милану на том великом људском и шмекерском гесту. Не бих имао ништа против да је ту била и Александрова мама, свакако би то била прича за Тарантина који би имао пуне руке посла.
"Јавио сам Северини да смо се Александар и ја срели на Хвару"
- Иако Северина и ја немамо никакву комуникацију из поштовања према Александровој мајци, послао сам јој поруку да смо се Алекс и ја срели на Хвару и да је био на мом рођендану. Такође сам је обавестио да увек може да доведе Александра када год он то пожели. У својој глави и у свом срцу сам одавно посложио своју прошлост и не бих имао ништа против да су и Северина и Милан били на мој рођендану, ево јавно их позивам на свој следећи рођендан мада из искуства знам да се то тешко може десити све док из сенке целу ситуацију контролише Северинин најближи сарадник али никад не реци никад. Било би лепо да се и то деси, а знам и ко би био најсрећнији.
- Александра данас доживљавам као млађег брата, такав однос имамо и повремено се дописујемо или чујемо када је код тате. Задњу недељу распуста Александар је провео са татом у Београду па смо се дружили скоро сваки дан, упознао ме је са браћом, а био је и код мене. Унео је радост у кућу и видео се са њему јако драгим људима које дуго није видео. Био је јако срећан што је суштина.
Објаснио је шта значи то што је у једном наврату носио катран испред Миланове куће у Загребу.
- Да ставимо тачку на ту причу. То није био катран већ свећа коју сам исто тако нашао испред свог улаза. Милан живи јако близу и често се дешавало да Александар нешто заборави па смо тако једни другима враћали разне ствари на врата што је била пракса. За обичну белу свећу и још пар ствари које сам нашао испред улазних врата сам помислио да су заборављене од стране Милана или Александара па сам их исто тако вратио и нисам видео проблем. Касније сам сазнао чији је то уствари био „поклон“ који се ту нашао али није то била никаква бомба, још мање, не дај Боже нека враџбина како су то неки магови објаснили, већ обична бела украсна свећа. Исто тако медији су могли пренети да је Милану нестало струје и да сам му однео свећу како би осветлао пут ал некако бомба чак и мени звучи бомбастичније. У данашње време вредност информације је тим већа што је вероватноћа мања и то је јасно у потпуности.
Открио је да ли је Милан отежавао његов и Северинин живот.
- Не могу рећи да је Милан Поповић толико отежао наш заједнички живот колико су отежале константне сугестије и одлуке Северининог најближег сарадника на целу ситуацију око Александра. Милан и ја смо два пута водили дугачке разговоре још док смо Северина и ја били у браку. Један разговор је трајао дуже од 5 сати када сам схватио да Александров отац има рационалан поглед на целу ситуацију и да жели да пронађе неко решење. Био је спреман да разговара само што је за решење сваке ситуације потребно двоје. Када год би се и направио неки корак унапред у решавању целе ситуације, на ред би долазиле разне сугестије и теорије Северининог сарадника и његовог тима. Сугестије које би пола корака ка могућем решењу вратиле све за 3 корака уназад. Са Миланом сам се често сусретао на вратима када би долазио по Александра и једном приликом сам га позвао да уђе у стан како бисмо нас троје у миру попричали као одрасли људи и бар покушали мало да олакшамо Александрово одрастање уз целу ситуацију. Седели смо, разговарали смо сво троје, покушали смо нешто да договоримо. Не знам да ли би успели јер највећи проблем је тај што би сваки и најмањи корак ка могућем решењу било које ситуације касније наишао на оштру осуду Северининог најближег сарадника где би Северина сваки пут пала под утицај тих владара њеног страха, а све у сврху апсолутног контролисања њеног лика и дела. Нажалост то њено окружење вам дође као руска Бабушка. Видите само једну фигуру ал истина је да су за сваку одлуку највише одговорне оне фигуре које се не виде с поља. Моћ владања над другима неодољива је сласт тамне стране човековог бића. Звучи бизарно али ако погледате филм Бохемиан Rhapsody о животу Freddie Mercury-a биће вам јасно какве су то улоге у том “ПР тиму” који се толико помиње. Северинина сестра Зденка би вам пуно директније објаснила тај однос и цело то окружење. Не тако давно, Зденка је отворила боцу вина и прославила Северинин прекид сарадње са својим најближим сарадником који је и главни узрок лоших односа са својом сестром и целом својом породицом. Жао ми је што Северина све ово проживљава и верујем да ће се једног дана поново отргнути из тих канџи и у центар свог бића ставити праве вредности.
Коментарисао је наводе Милана Поповића да је Којић штитио Александра од агресивних испада мајке.
- Не бих коментарисао шта сам тачно и кога штитио. Сигуран сам да је Александар уживао док смо живели заједно и да је имао пуно срећних тренутака. С Миланом сам разговарао највише о Александровом одрастању уз целу ову ситуацију. Упалио се црвени аларм и неопходно је да њих двоје седну за сто као одрасли људи и нађу било какво решење како би се ситуацију бар мало смирила. На шаховском пољу је једна негативна пат позиција у којој сви губе, а највише губи онај који најмање заслужује. Један мали увек може да се пронађе, нарочито када је дете у питању. Такође је и Александрова бака а Северинина мајка неретко предлагала сусрет са Миланом али константни отпор ка таквом решењу је највише пружао Северинин први сарадник и његов увезани тим који има највише утицаја на сваку одлуку.
Цела та његова екипа иза кулиса коју ви не видите се бави јако гадним радњама и свакодневно смишљају разне теорије и упорно раде на погоршању већ нарушених односа Александрових родитеља зарад личних интереса. Северинин први сарадник је одавно поставио стандарде свих њених ситуација по принципу “Омасови проблем па га дискредитуј у јавности како би га лакше могао контролисати”, додао бих још “како би са њом лакше могао управљати”. Доживео сам то да се тај човек бави у просеку 10 сати дневно са Александровим оцем и видео како производи енормну количину мржње према Александровом оцу што ствара константни притисак на нормални ток живота ал све ово не чуди ако узмете у обзир да је он на неки болестан, неприродан начин заљубљен у Северину што је и признао њеној мајци у неколико наврата. Звучи као добар трилер али тај филмски лик у потпуности живи Северинин живот, нема своју породицу, атеиста је као и цела та изврнута екипа и не крије то већ поносно хули. Често је Северини умео да каже, цитираћу: ,,Кужиш Хани, дјеца су ти мали ђавли, кужиш, одузму ти цијели живот и на крају те напусте”. Човек је заиста биће коме и Бог може да се обрадује, а од ког и ђаво може да се постиди. Колико тај човек мрзи децу то може да вам потврди свако ко је две кафе попио са њим док са друге стране Северина јако воли своје дете и жао ми је што тај вук, не у јањећој, већ у змијској кожи, плете мрежу зла тамо где је место свили. Схватио сам да је то једна од кључнихтачака због којих Александров отац има проблема у комуникацији и не жели да му дете одраста у том окружењу које активно утиче на све односе и одлуке у одрастању њиховог детета. Цело то окружење вам је налик седмом кругу пакла чији је пут поплочан “најбољим намерама”. Хвала Богу немам више додирних тачака са њима, желим им све најлепше у животу и нека их све Бог благослови.
Северина је испричала у једном интервјуу да је изгубила њено и Игорово дете, а он каже да му је у тим тренуцима било незамисливо тешко.
- Није описиво и не могу да кажем да је било лако али схватио сам то као Божију промисао. Све се у животу дешава са неким разлогом.
Кија Коцкар о сукобу са Миланом Милошевићем: “Разочарала сам се, он зна о чему се ради”