Умирала пред очима породице: Након две деценије борбе са три различите врсте карцинома, прича Наде Обрић свима је подстицај

Једна од оних која је водила битку са разорном болешћу, била је и певачица Нада Обрић и то не једном, не два, већ три пута. 

На свачију срећу, успешно. Једна је од првих јавних личности домаће музичке сцене која је без задршке говорила о поменутој болести. Прву операцију је имала још давне 1999. године, а последњу у јуну 2020. 

Рак на три различита места

- Људи су преносили да ми се карцином враћао више пута, али то није тачно. Ја сам имала рак на три различита места – бешика, материца и младеж. Везе један с другим нису имали. Доктор ми је једном рекао да у пракси није видео да неко има три карцинома на три различита места. Нису били наивни, срећом, на време сам одлазила на контроле. Само је бешика била четири пута захваћена, зато и апелујем на све жене да се редовно прегледају. У пет до 12 сам средила младеж. Снагу сам црпела и у себи и ван себе - испричала је она једном приликом певачица.

Нада је причала о томе како је болест почела, како је који карцином открила, али и како је борбу издржала и на који начин се носила са недаћама. 

- Ја сам научила да слушам организам, да пратим знаке и то је било и овај последњи пут. Видела сам да нешто није у реду, притом не знам шта није у реду, али видела сам да нешто око бешике, није у реду. Отишла сам на преглед, инсистирала на скенеру, и онда је утврђено да имам рану на бешици и то је оперисано једном, после тога још једном, после тога још једном и четврти пут је операција трајала седам и по сати. Сада сам скоро била на контроли – хвала Богу победа - испричала је певачица у емисји "РТС Ординација". 

Била сам сигурна да ћу да умрем

У јако кратком временском интервалу, прецизније у свега 2 године, имала је чак четири операције и извађена јој је бешика. 

Поделила је са јавношћу и искуство са хемиотерапијом. 

- Након првог карцинома који сам имала '99. године, имала сам 26 зрачења, а сада сам имала осам хемотерапија и онколог, докторка која ме је водила у тим хемиотерапијама, рекла је сестри која ради с њом: 'Ја се ове жене бојим', а згранута сестра је питала: 'Зашто, па она је баш дивна жена'. Каже докторка: "Не, не, ја се ње бојим, она долази на хемиотерапије и кад одлази са хемиотерапије као да долази на кафу. Све су крили од мене, трудили се да сакрију, али у тим ситуацијама се човеку ваљда свака пора претвори у ухо и у очи, и чујете и што не треба, и што нећете и видите што не треба и нећете, и ја сам чула кад са лекаром причају да је мени било остало још месец и по – два живота - сећала се Нада Обрић, па додала:

- Ја сам рекла деци тад, била сам сигурна да ћу да умрем. Та борба и у њима и у мени је у ствари помогла и њима и мени. Моја унука ми је написала поруку коју чувам, наравно, која је можда у једном моменту била пресудна за моју борбу. Знате кад од своје унуке, која је сада трећи разред гимназије, доживите тако да вам напише да једноставно последњи атом снаге у себи морате да дате да уживате са њом и у њој - поделила је своје искуство и причу певачица Нада Обрић.