УСКРС ИЛИ ВАСКРС - ШТА ЈЕ ПРАВИЛНО? Дилема је решена, а ево и КАКО се овај празник ПРОСЛАВЉА у Србији!
Вечита недоумица!
Етнолог и антрополог Дамир Шиповац објашњава како се у неким нашим крајевима прославља Ускрс, као и који су обичаји везани за овај хришћански празник.
За почетак, стручњак каже да треба разрешити једну недоумицу око самог имена. Да ли се правилно каже Ускрс, Васкрс или Воскрес?
Колико дуго КУВАНО ЈАЈЕ сме да стоји, а да се не ПОКВАРИ? Након овог дана немојте их више ЈЕСТИ
СРПСКИ ЈЕЗИК од Холивуда до турских серија: ОВЕ светске звезде су причале "по нашки" у култним остварењима
И НАЈБОЉИМА СЕ ДЕСИ: Ово је 100 најчешћих ПРАВОПИСНИХ ГРЕШАКА у српском језику!
Може се рећи да су све три речи исправне!
"Васкрс" је српскословенски облик и он припада српском црквеном и књижевном језику. "Воскресеније" је рускословенски облик. Потиче из старословенског језика руске редакције и он је данас у употреби у српској цркви. Правилно је рећи и "Ускрс", јер овај назив припада српском народном језику. Реч је о називу који је некада давно настао прилагођавањем онога што је изговорено у црквама.
Велики четвртак и Велики петак сматрају се "тешким" празницима. На те дане се у нашим крајевима боје јаја за Васкрс. Јаја се боје увек изјутра, док дан напредује, а никада послеподне. Сви остали послови се прекидају, нарочито на Велики петак, за који се каже да је "страшан" празник како за цркву, тако и у народном веровању. На овај дан се често само једном једе, ни покојници се не сахрањују, јер је то по народном веровању дан жалости, туге и опште тишине. Такође на овај дан ни црквена звона не звоне, већ се "клепа" тј. лупа по дасци.
Овај велики празник се у нашој народној традицији прославља у част Христовог васкрснућа. То је дан радости, весеља, забаве и дружења међу људима.
Свако домаћинство припрема свечани ручак, за који се потруди да буде богат и разноврстан. Васкршња печеница обично је прасе или јагње. Обичај је да се свака особа протрља васкршњим јајетом по лицу након устајања да, би била здрава и румена као и јаје. Негде се умивају водом у којој је преноћило прво црвено офарбано јаје и заједно са травама (здравац, калопер), а све ради здравља. На Васкрс, ујутру, укућани се прво омрсе црвеним јајетом након Великог поста.
У неким крајевима се припремају и посебни обредни хлебови (кравајче, буздован, комка) у које се утисну кувана јаја. Они се деле деци и свима који дођу да честитају празник. Такође се на овај велики празник не пуца.
Посебну драж овом празнику дају офарбана и шарана јаја. Широко је распрострањено туцање офарбаним јајима. Разбијено јаје припада ономе ко га разбије. Јаја се прво туцају врх у врх, а после шотка о шотку. Општи обичај код хришћана представља и даривање јајима. За ту прилику се спремају лепо офарбана и украшена (осликана) јаја разним техникама. Домаћица приликом бојења и шарања намени јаја за укућане, али и гостима и пријатељима и према намени их посебно и осликава. Једна од најпознатијих техника шарања јаја је батик техника - шарање воском.
Сви ови празници и обичаји уз њих, прослављају се и изводе у жељи да се осигура здравље, берићет и напредак у будућности. У ту сврху се и изводе све те радње: меси колач, разбијају јаја, умива водом у коју је стављено црвено јаје... Све то у нашој народној религији има одређену симболику и дубок магијски смисао.