ПРАВОСЛАВЦИ који живе усред МУСЛИМАНСКОГ света - КОПТИ живе по строгим ПРАВИЛИМА, а ево да ли поштују иста као и ми!
Архиепископ Јов (Смакоуз) открива карактеристике Копта, аутохтоне хришћанске заједнице у Египту. Копти су директни потомци древних Египћана, а верски припадају Коптској православној цркви Александрије. Сачували су свој културни идентитет кроз историју, суочавајући се с различитим изазовима, док се данас истичу својом традицијом и специфичностима у богослужењу и свакодневном животу.
Копти су етничка и верска група која живи претежно у Египту, а чине и мање заједнице у Судану, Либији и другим деловима Блиског истока. Реч "Копт" потиче од грчке речи "Aigyptos", што значи "Египат". Копти су директни потомци древних Египћана и представљају аутохтону хришћанску заједницу у овом региону.
Верски, Копти припадају Коптској православној цркви Александрије, која је део Оријенталне православне породице цркава. Копти задржавају стару египатску језичку традицију у богослужењу, користећи коптски језик, који је изведен из древног египатског.
СРБИ, помолите се Светом Серафиму - Ово су били савети једног од највећих чудотвораца, поштујте његово МОЛИТВЕНО правило
"Магарче, ко те научио да се тако улази у манастир!" Свештенику ОДРЖАНА ЛЕКЦИЈА на ОСТРОГУ - Ову ГРЕШКУ СВИ ПРАВЕ
Копти су имали значајну улогу у историји Египта, посебно пре него што је ислам у 7. веку постао доминантна вера у региону. Током векова, Копти су очували свој културни идентитет и вероисповест, суочавајући се с различитим изазовима, укључујући периодична ограничења и дискриминацију. И данас, Копти често чине мањинску заједницу у односу на муслиманско становништво у Египту, али задржавају свој посебан идентитет и допринос друштвеном ткиву земље
Архиепископ Јов (Смакоуз) открива најмаркантнија обележја ове религиозне заједнице која је упркос свим историјских изазовима и превратима сачувала своју аутономију,
- Појава монаштва и аскетске традиције везује се за Копте. Чак и сада, коптски манастири су затворени током поста ради интензивније и концентрисаније молитве својих становника. Ово изазива неоспорно поштовање. Са теолошке тачке гледишта, Копти се придржавају такозване монофизитске традиције, а да нису "строги" монофизити. Истовремено су отворени и пријатељски расположени према Руској православној цркви.
1. Копти имају једноставнији однос према светињама. На пример, сваки коптски парохијанин у нелитургијском времену може ући у олтар, додирнути и поклонити се пред олтаром, што је у нашој земљи дозвољено само свештенству. Међутим, ова простота не произилази из немара, већ из непосредне живе вере, која не долази из ума, већ из срца.
2. У већини коптских храмова обичај је да се изују ципеле приликом уласка. У неким црквама то није неопходно за улазак у храм, али је неопходно за оне који се пењу на солеј, укључујући и причеснике.
3. Учесници обично долазе са својим појединачним картицама, које се чувају код куће.
4. У огромној већини коптских храмова, са изузетком најстаријих, постоје клупе, седење је дозвољено током значајног дела службе.
5. У животу Копта има много заједничких тачака са муслиманима, то се не односи само на језик, већ и на свакодневни живот, одећу, кухињу и слично. По култури, Копти се мало разликују од локалних муслимана.
6. Обрезивање се практикује скоро свуда међу Коптима. Обрезује се мушка одојчад, иако Апостол говори о васпитном значају телесног обрезања, које је замењено обрезањем нерукотвореним – крштењем. Иако се црква ограђује од овог обреда, не сматрајући га црквеним, у народу постоји тежња да се овом обичају придаје одређено сакрално значење. Осим тога, овај народни обичај има и хигијенски значај. Највероватније је у питању нека врста старозаветног рецидива или утицај ислама.
7. Копти имају традицију да након крштења тетовирају крстове на зглобовима (крст у виду тетоваже на унутрашњој страни десног зглоба), па чак и на челу. Једно од могућих објашњења за појаву ове традиције у Египту и Етиопији је да у случају прогона онај ко има такав знак неће бити у искушењу да сакрије своју веру и да се одрекне, јер овај знак непобитно сведочи о припадности хришћанству. Другим речима, тетоважа коптског крста на десној руци новокрштеног је знак спремности на мучеништво за веру.
8. Коптско богослужење се разликује од православног богослужења и прилично је уочљиво. Дакле, обреди литургије православне и коптске цркве припадају различитим типовима – византијској, односно александријској.
9. Коптска литургија је мирнија, Копти немају ни мали ни велики вход, па самим тим ни херувимску песму на почетку Литургије верних.
10. На свакој литургији (на „Литургији речи“) Копти имају четири новозаветна читања из Светог Писма: из посланица апостола Павла, саборне посланице, књиге Дела апостолских и Јеванђеља. Јеванђеље се често чита два пута: свештеник на коптском и ђакон на арапском (јеванђеље на арапском „Инџил“).
11. Значајан део коптске литургије чине свештеничке молитве, које се читају наглас.
12. Коптска литургија је дијалог између црквенодостојника и народа; хорови су прилично ретки у Коптској цркви, тако да народ активно учествује у литургији.
13. Литургија у Коптској цркви је веома дуга – око три сата, а заједно са додатним обредима може трајати 4-5 сати. Службе дневног циклуса такође се приметно разликују од наших.
14. Међу карактеристичним одликама коптских литургија вреди истаћи ритуал приношења Дарова, током којег свештеник десном руком благосиља вернике, левом додирујући Дарове, као и ритуал извлачења крста – свештеник умаче кажипрст у чашу освећеног Вина и њиме црта крст на Хлебу.
15. Евхаристијски хлеб коптског обреда – квасна просфора са 12 крстова и на њој одштампаним текстом трисвете молитве. Причешће се врши на два начина.
16. Коптске службе дневног циклуса су веома аскетске, свештенство их обично обавља чак и без посебних одежди, читање Псалтира заузима главни део обреда, читање јасно доминира над певањем.
17. Православна црква користи Јерусалимску литургијску повељу, али се коптско богослужење заснива на традицији староегипатског монашког богослужења.
18. Копти се крштавају само потпуним урањањем (дечак 40., а девојчица 80. дан након рођења) речима: ово је „У име Оца и Сина и Светога Духа“.
19. Тајна Помазања се увек врши непосредно после крштења и обухвата 36 миропомазања светим миром.
20. Посебно се празнује Успеније Пресвете Богородице. Само Копти имају празник који се зове „Дан доласка свете породице у Египат“ (19. мај). Понтије Пилат је канонизован за свеца.
21. На глави Коптског патријарха и свештенства је тамни огртач са дванаест малих и једним великим крстом – у част Христа и дванаест апостола.
22. Чудно је да, ако су Копти монофизити (мада умерени, који се клањају Христу, пре свега, као Богу), онда треба да дају предност не реалистичком стилу, већ сложеној иконографији. Вероватно је древна коптска иконографија била другачија - строжа. По свему судећи, уништена је током владавине појединих калифа након муслиманског освајања Египта. Највероватније је, пре тога, иконопис био у складу са православним. Данас слике у коптским црквама својим примитивизмом и наивношћу подсећају на дирљиве дечје цртеже. На њима су приказана лица светаца великим, изражајним, светлим очима.
23. Честице моштију умотане су у колутиће црвеног сомота. Свака ролна приказује свеца (или је његова слика извезена), чије се честице моштију налази унутра.
24. Престо је обично огроман. У средини је велики ковчег са зделом унутра. Звезда на металном послужавнику, неколико прекривача. Нема олтара.
25. Свештеници носе мале крстове у рукама. На прсима имају кожне крстове. Коптски крст се састоји од две линије које се секу под правим углом са умноженим крајевима. Три закривљена краја представљају Свету Тројицу: Оца, Сина и Светога Духа; сви крајеви заједно симболизују дванаест апостола.