ШУТНУО ГА НОГОМ - Сина познатог глумца УДАРИО НАСТАВНИК, отац дечака одмах реаговао, уследио шок
Хрватски глумац, Рене Биторајац, осврнуо се на тему вршњачког насиља и дао свој коментар, уз изношење исповести из приватног живота.
Сви причају о немирној деци, која су непослушна и неваспитана. А шта радити са системом где који представљају проблем одрасли људи? Како се онда поставити, то је увек питање.
Вршњачко насиље је постало један од водећих проблема у образовним установама.Познати глумац се осврнуо на проблем вршњачког насиља и направио је паралелу са догађајем у једној школи
Задњица и НОГЕ ЗА ДЕСЕТКУ - Глумица ПУЦА од ЈЕДРИНЕ, а ушла је у седму деценију (ФОТО)
"Срећно, Јована, нека вас драги Господ чува.." - На ИНСТАГРАМУ Јоване Јеремић пљуште ЧЕСТИТКЕ, сви им желе СРЕЋУ
"Подстакнути овим догађајем који можда и нема пуно додирних тачака с мојим, поделио бих с онима које занима и којима се да читати, једно властито искуство по истинитом догађају. Пре пуна три месеца, (није лик из Наше мале клинике), као проф. физичке културе у Првој економској школи, тражи од мог сина да испљуне жваку. "
Када је он беспоговорно отишао да је испљуне, овај га одгурује руком у леђа, међутим, незадовољан ваљда инерцијом којом је мој син пруживши благи отпор полетео, понижавајуће га још удара ногом у задњицу и то прилично јако. Пред целим разредом.
У трећем средње, у пубертетској доби кад се момак развија у мушкарца, "професор" у васпитно - образовној установи, понижавајуће те након одгуривања удара ногом у задњицу. Син, да задржи барем мало достојанства након таквог понижења једино што може је задржати жваку, након чега бива пријављен. Долази дома љут, крвавих очију и исприча како му је први нагон био вратити професору истом мером.
Не, браво сине да ниси! Први нагон родитеља и размишљање задржаћу за себе, али бес који осетиш кад чујеш да ти је дете неки професор ударио ногом у задњицу, као професор у школској установи, поготово кад знаш да ти се дете стално жали на истог, јер га овај провоцира реченицама од кад му је професор, тешко је описати. Пријављујемо случај разредној и директору.
Разредна каже да се професор "само шалио"
"Разредна нам је рекла да се професор - шалио"
Разредна каже да јој је професор рекао да је претерао и да му је жао. Директор је згрожен, каже да на свакој седници о нашем сину чује само речи хвале и мења професора њиховом разреду, те пријављује случај министарству. Све звучи како треба бити, међутим након тога 40 дана тишине.
У међувремену пријављујемо случај и полицији, ударање малолетног детета требало би евидентирати. Након тога и ми пријављујемо случај Агенцији за васпитавање и образовање, те дечијој заштитници. Она се јавља након више од 40 дана с дописом да од школе тражи извештај и тако ваљда оправдава своје постојање јер отада се више ни не јавља.
Кући почињемо да сумњамо у ажурност и вољу система. Гугламо његово име, на које се отвара наслов на Искону: 'Sumrak хрватског школства' у којем пише како је професоров отац као главни просветни инспектор након отказа једном професору, средио исти свом сину. Касније је отишао и за помоћника министра…
Не морамо веровати, на интернету пише свашта, а и тешко је поверовати да је то код нас могуће. Од тога тренутка пале нам се лампице. Разредна сада каже да је професор након инцидента рекао да се шалио, а не да је претерао. Погрешно смо чули.
Главна педагошкиња је већ и други дан након догађаја чврсто јеровала да га је професор сигурно ударио случајно, али тога се сад ни директор не сећа на разговору с саветницом АЗОО која се након наше пријаве одмах појавила у школи устврдивши да школа није исправно пријавила догађај, већ су професору послали у инспекцију вишег саветника за физичко васпитање.
"Ћао, ћао, дошао сам у контролу на твоју наставу како бих се уверио да удараш клинце ногом у задњицу! Хахаха, па ког ви ј...? "
Шта би се догодило да је мој син одгурнуо професора и ударио га?
Разредна иде корак даље те у одсуству мог сина, за време часа математике разговара с разредом намећући им своје мишљење у смислу да је све отишло предалеко и да, је л' тако децо, није требало случај пријављивати на толико страна, јер сада ви, ја и јадни ваши родитељи морате давати изјаве, покушавајући и његове пријатеље окренути против њега.
Педагошки и васпитно, нема шта. Углавном, тачно је три месеца требало проћи да се не догоди ништа. Мој син и даље овог намаза за ћевапе сусреће по ходнику и окреће главу уз осећај неугоде, страха и понижења и ником ништа! Родитељи и дете претерују, је л'?
Моје питање гласи: Шта би се догодило да је мој син одгурнуо професора физичког и ударио га ногом у задњицу? Шта би се догодило? Па таман и да је онако, из зафрканције!? Што би се догодило да му је вратио, за чим је онако понижен махинално имао и потребу. Шта да ја данас кажем свом сину? Сад схватам. Да сине, требао си му вратити!
Нетко други ће тако, а онда ћемо се јако чудити, не дај ђаволу и неком хрватском Кости! Коју сте нам поруку послали!? Ја сам ју прочитао као, 'ако ти не одговара да ти сина неко од професора удара ногом у задњицу, премести га у приватну школу'. Ок. Један нула за вас! Селимо се! Један моји лик би рекао: Стварно сам претолерантан! Ипак се надам да је барем неком мало непријатно.
Дај заштитите оне вредне и добре професоре од ових идиота који другима кваре углед, заштитите професоре од неваспитаних ученика делинквената, али брате, заштитите више и ученике од покварених, над*каних па и ових искомплексираних професора", написао је Рене Биторајац.