Две године није вршила велику нужду А ОНДА је уследило нешто што јој је променило живот заувек!

Замислите да две године не можете да обавите велику нужду нити да пустите гас. Звучи немогуће, зар не? А ето, управо сам ја са једва нешто преко 20 година тако живела.

Ове године не идите на летовање БЕЗ бадема, ђумбира и соде бикарбоне, ево зашто!

Тако своју причу почиње Мел Смит из Аустралије. Како каже, ових дана организује малу прославу за своје пријатеље поводом тога што је претходних дана први пут обавила нужду.

- Можда вам то делује чудно, али након свих патњи кроз које сам прошла, решила сам да се томе смејем уместо да плачем. Од 2015. године везана сам за кесу која ми је прикачена за стомак. У њу сам се олакшавала, било где и било кад. Нисам имала контролу над тим. Све је почело када сам приметила да дуго не пуштам гасове, а болови у стомаку били су неиздрживи. Постепено, више нисам могла ни да једем, и постала сам озбиљно дехидрирана. На крају сам отишла код лекара који су прво посумњали на аналну фисуру, и дуго нису знали шта ми је заиста. Тек августа 2015. године добила сам диијагнозу - улцерозни колитис. И рекли су ми да одмах морам на операцију јер је стање више него озбиљно - прича Мел.

НИКАДА НЕЋЕТЕ ДОБИТИ НА ТЕЖИНИ: Пронађено је тачно време када смете да једете СВЕ а да се не угојите

Не захтева сваки улцерозни колитис уклањање црева. Заправо, лекари то остављају као последњу опцију. Моје стање било је алармантно и без размишљања су решили да га уклоне. Од те операције везана сам за кесу која ми излази из стомака. Никада више нисам осетила нагон за великом нуждом као обични људи, већ само неку нелагоду. Тако је било до пре три недеље, када сам поново отишла на операцију. Овог пута су ми лекари поново повезали црева. Била сам ван себе од страха. Плашила сам се како ће сада изгледати моји одласци у тоалет, и после два дана сам сазнала. Осетила сам то комешање у цревима које нисам осетила годинама. Села сам на шољу, што исто нисам урадила годинама. И одрадила сам посао. Била сам толико узбуђена да сам слику послала мами.

И даље се плашим изласка из куће. Не знам да ли и у којој мери могу да верујем цревима. Није ми се догодило ништа страшно, и пратим сваки рад црева, али и даље ми је све ново и чудно. Још увек се нисам вратила ни на посао, и то ми је највећи страх, јер мој посао захтева целодневни рад са странкама, а ја не знам да ли могу да гарантујем да се нећу унередити у једном тренутку.

ЈЕДИТЕ ГА ШТО ВИШЕ: Нема боље намирнице за мршављење од парадајза

Лекари ми кажу да је све готово, и да нема више улцерозног колитиса. И зато ових дана правим журку. А све ово пишем за све који пролазе кроз исто као и ја. Окружите се позитивним људима, људима који ће се шалити на најпримитивније начине на рачун вршења нужде уместо да се гаде и преврћу очима. Слушајте своје тело, да не бисте као ја лутали од лекара до лекара. Схватајте све симптоме озбиљно, али обавезно се смејте и шалите. Ја се због страха и панике нисам усудила на многе ствари које сам морала да урадим. Али то исправљам већ сада - за почетак путујем у Европу. Пут је далек и све ми је страшно и једва чекам да кренем и да се крећем међу људима и једем храну коју нисам јела годинама. Коначно сам слободна!