Педијатар др Миловановић одговара: Како спречити нежељене ефекте антибиотика код деце?

Још од тренутка открића пеницилина 1928. године, употреба антибиотика, као једињења која служе за лечење бактеријских инфекција, је расла све више са годинама. Иако је откриће антибиотика једно од најзначајнијих у историји медицине, може се чак рећи у науци уопште, дуго је времена требало да се сагледају сви аспекти њихове употребе. Неоспорно је да је са њиховом применом дошло до смањења смртности и компликација као последица многих инфективних болести, чиме је значајно продужен животни век људи и деце у 20. и 21. веку. Са друге стране, потребно је било сагледати и негативне стране њихове употребе. Наиме, антибиотици представљају једну од најчешће прописиваних група лекова у педијатрији, одмах после аналгетика, и то су првенствено антибиотици широког спектра деловања. Али, постоје и негативни ефекти њихове широке употребе који иду од појаве мучнине, гађења, повраћања, болова у трбуху, појаве осипа и дијареје, па до појаве нових резистентних сојева бактерија које не реагују на стандардне антибиотске препарате. 

Зашто се јављају ови негативни ефекти и како их можемо спречити? 

Да би смо добили одговаре на ово питање дошли смо у Пробиотиц Excellence Центер АбелаПхарм, који се бави научно истраживачким радом, али и едукацијом оште и стручне јавности на тему пробиотика и микробиоте. На ову тему  нам говори Др Иван Миловановић, педијатар-гастроентеролог из Универзитетске дечије клинике у Београду.

Један од првих разлога је погрешна индикација за примену антибиотика. Антибиотици су природна или синтетска једињења за борбу против бактеријских инфекција, што значи да вируси не реагују на њих. Са друге стране, знамо да најчешће форме инфекција, поготову горњих дисајних путева и нарочито код деце која бораве у колективима, јесу вирусног порекла. Из тог разлога, прописивање антибиотика код респираторних инфекција треба резервисати за доказане бактеријске инфекције. У случају некомпликованих цревних инфекција код деце, чак и када је доказан узрочник бактерија, треба се уздржати од примене антибиотика и  адекватном рехидрацијом и применом пробиотика лечити дете. 

Други разлог појаве нежељених ефеката, као што су цревне тегобе након употребе антибиотика, је њихов утицај на цревну флору детета. Наиме, цревна флора или микробиота се ствара код детета до друге године живота и она има значајну улогу, како у заштити организма од патогених бактерија, тако и у обликовању нашег имуног система, помоћи приликом варења хранљивих материја, апсорпцији и синтези одређених витамина и др. Када употребимо антибиотике код болесног детета, они не делују само на узрочника инфекције, већ убијају и нормалне пробиотске културе у нашим цревима, чиме се губи њихов заштитни и корисни утицај. Тиме деца постају подложнија развоју нових инфекција и поремећајима имунитета, који могу довести до појаве аутоимуних болести деценијама касније. Познате су студије које су повезале промену микробиотске флоре у раном узрасту са развојем дијабетеса, алергија, гојазности и других болести. 

Трећи разлог је употреба антибиотика у неадекватним и врло често малим дозама. Поред тога, антибиотици се у неким случајевима примењују недовољно дуго, јер их родитељи прекидају чим осете побољшање тегоба детета. На тај начин, плашећи се других нежељених ефеката, пре свега токсичности и цревних тегоба, стварају се мултирезистентни сојеви бактерија, који могу преносити резистенцију и на друге бактерије. Зато можемо рећи да отпорност бактерија према антибиотицима расте много брже него што расте број новосинтетисаних антибиотика, што ствара страх да ћемо у блиској будућности доћи у ситуацију да инфективне болести, које смо до сада успешно лечили, могу постати неизлечиве. 

Четврти разлог појаве нежељних ефеката су алергијске реакције на антибиотике. Са све распрострањенијом употребом антибиотика расте и појава алергија различитим механизмима. Свакако је најопаснија и најпознатија рана реакција на пеницилинске препарате, по типу анафилаксе, али не треба заборавити и касне алергијске реакције које се могу јавити и после неколико сати, а до неколико дана од уношења антибиотика. 

Шта можемо предузети? С обзиром на то да је ово глобални проблем, потребно је учешће што већег броја људи, али крилатица мисли глобално, делуј локално и овде има своје место. Потребно је да стручна јавност буде рестриктивна и децидна у прописивању антибиотика за тачно одређене болести. Ту се постигао значајан напредак, како у свету, тако и у нашој земљи, нарочито код деце, што се не може рећи и за адултну популацију. Поред тога, мора постојати свест о нежељеним ефектима антибиотика, како у стручној јавности, тако и код родитеља и о томе како се они могу решити. Не треба заборавити ни родитеље, који би морали бити упознати са тим да је већина инфекција које се јављају у дечијем узрасту вирусног порекла, тако да нема потребе, а и штетно је, примењивати антибиотике на своју руку. У случајевима када је потребно детету дати антибиотик, онда га треба давати у правој дози и никако самоиницијативно не прекидати терапију. Код оне деце која су већ имала неке нежељене ефекте током или после употребе антибиотика (нпр. дијареју), треба бити опрезан и применити пробиотике у довољној количини и довољно дуго. С. боулардии је пробиотска гљивица која се може примењивати истовремено уз антибиотик, чиме се смањује могућност настанка дијареје услед примене антибиотика.