DANAS SLAVIMO SVETITELJA KOJI JE DVA PUTA SPASIO MOSKVU! Jednom od jeresi, a jednom od napada bezbožnika!

Sveštenomučenik Ipatije episkop gangrski

Rođen u Kilikiji; bio episkop u gradu Gangri. Bio je na Prvom vaseljenskom saboru. Pročuven na sve strane zbog svog blagočestivog života i čudotvorstva. Car Konstancije naredio beše da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile. Vraćajući se jednom iz Carigrada, Ipatije bi napadnut u jednom tesnacu od jeretika, Novatijana, i otisnut s druma u neko blato. U tom jedna žena iz te družine udari ga kamenom u glavu, i tako svetitelj skonča svoj zemaljski život. No ona žena najednom poludi, i uze onaj isti kamen i udaraše njime samu sebe. Kad je dovedu na grob svetog Ipatija i pomole se Bogu za nju, isceli se po velikom milosrđu duha Ipatijeva, i požive ostatak života u pokajanju i molitvi. Sveti Ipatije postrada i preseli se u večno carstvo Hrista Boga 326. godine.

Tropar (glas 4):

Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Ipatije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.

Sveti Jona, mitropolit moskovski

Rodom iz Kostromske gubernije. U dvanaestoj godini postane inok i kao takav dugo požive u Simonovom manastiru u Moskvi. U vreme mitropolita Fotija postane episkop rjazanski, a kada Fotije umre, Jonu izabraše za mitropolita, i poslaše u Carigrad patrijarhu na posvećenje i utvrđenje. No utom neki Isidor, Bugarin poreklom, preduhitri Jonu, stiže pre ovoga u Carigrad, i bi posvećen za mitropolita ruskog. Jona se vrati na svoju stolicu u Rjazan. No Isidor zlomisleni zlo završi svoje mitropolitovanje. Ode na Sabor florentijski, i tek posle tri godine vrati se u Moskvu. Skoče na njega svi kao na odstupnika od Pravoslavlja i prognaju ga. Ne zna se gde je završio svoj život. Na stolicu mitropolitsku dođe Jona, pastir dobri i mudri. Čudotvorac veliki, prozorljivac, duhovnik. Kad Agarjani opkoliše Moskvu, Jona ih svojim molitvom progna. U starosti poželi da ga nađe kakva bolest, da se pomuči i mukama potpuno očisti pre odlaska u onaj svet. Po njegovoj molitvi Bog mu popusti ranu na nogu, kao što se prethodno javi u viziji i nekom jereju Jakovu. Od te rane svetitelj umre i ode među nebeske građane 31. marta 1461. godine. Nad njegovim moštima zbiše se mnoga čudesa. Neki nem čovek, Jovan, bi doveden nad mošti svetiteljeve. Jovan celiva ruku Joninu i, kako on posle pričaše, ta ruka ga uhvati za jezik, i on oseti jak bol. Kada oslobodi jezik i okrete se k svojima, progovori kao da nikad i ne bi nem.

Sveštenomučenik Avda, episkop grada Suze

Posečen za Hrista 418. godine u Persiji od cara Izdegerda. Njegov đakon sveti Venijamin bude pušten od mučitelja pod uslovom da više ne propoveda Jevanđelje. On na taj uslov najpre pristane, no ne mogadne srcu odoleti, te produži rasprostirati po narodu istinu Hristovu. Zbog toga bude uhvaćen i ubijen, na tri godine posle svetog Avde, 421. godine.

Prepodobni Apolonije

Znameniti pustinjak misirski. U petnaestoj godini odrekao se sveta i povukao na neku goru gde je četrdeset godina proživeo, hraneći se samo rastinjem poljskim. Potom osnovao manastir, u kome je imao petsto monaha. Upokojio se mirno 395. godine.