OTEŽANO DISANJE, ANAFILAKTIČKI ŠOK, PA ČAK I SMRTNI ISHOD: Kako sprečiti na vreme alergiju na hranu kod dece?
Alergolozi upozoravaju i da posledica unosa nekada i male količine alergena može biti alergijska reakcija, anafilaktčki šok pa čak i smrtni ishod
Čak 20 odsto dece predškolskog uzrasta ima alergiju na određenu namirnicu, pokazuju brojna evropska istraživanja. Alergije na hranu su u konstantnom porastu svuda u svetu, pa i u Srbiji, upozoravaju stručnjaci nacionalnog Udruženja "Alergija i ja".
VENČANJA, KONCERTI I FESTIVALI - SPISAK KOJI MORAJU DA POŠTUJU GRAĐANI SRBIJE: Ovo su pravila organizovanja događaja!
NEMOJTE BITI SEBIČNI, VI DRŽITE KLJUČ POBEDE I POVRATKA NORMALNOM ŽIVOTU! Zašto mladi u Srbiji neće da se vakcinišu?
KAKO SE SRBI RADUJU ŠTO KORONA GUBI BITKU: Ražanj i muzika ispod šatora do zore, život se polako vraća u normalu (FOTO)
Alergolozi upozoravaju i da posledica unosa nekada i male količine alergena može biti alergijska reakcija, anafilaktčki šok pa čak i smrtni ishod.
Alergije na hranu mogu se prepoznati još od najranijeg detinjstva jer su tada najčešće i uglavnom prolaznog karaktera, zbog toga što sistem organa za varenje može da napravi adekvatnu odbranu od alergena iz hrane, tvrdi u izjavi alergolog dr Gordana Petrović.
- Najčešći alergeni u tim najranijim periodima jesu proteini kravljeg mleka, jaja, a u malo starijem dobu i orašasti plodovi. Kada govorimo o kikirikiju, tu je drugačije jer on može da napravi veći problem i da alergija bude trajnijeg karaktera - poručuje dr Petrović.
Alergijske reakcije se prema njenim rečima ispoljavaju u vidu pojave osipa na koži, vrlo često i povraćanja te hrane, a retko može da se javi i otežano disanje, dijareja, dok je najopasnija reakcija anafilaktički šok.
- Lečenje alergije zavisi od tegoba koje osoba ima. Ukoliko je u pitanju samo pojava osipa na koži daju se lekovi koji se zovu antihistaminici, kod otežanog disanja i naticanja koriste se kortikosteroidi i savetuje izbegavanje kontakta sa tim namirnicama. Kod anafilaktičkog šoka moramo da damo i lek adrenalin - precizira naša sagovornica i podseća da alergije mogu da se razviju bilo kada u životu, pogotovo na polen i određene lekove, dok je alergija na hranu ipak zastupljenija kod dece - rekla je Gordana Petrović.
Predsednica Nacionalnog Udruženja "Alergija i ja" Snežana Šundić Vardić ističe da je čak 70 odsto dece sa alergijama na hranu diskriminisano u društvu.
- Veliki broj dece u obrazovnim institucijama nema prilagođen obrok bez alergena, što je veoma veliki problem te zato i govorimo o diskriminaciji. Roditelji su primorani da sami spremaju i pakuju svojoj deci hranu koju deca često ne smeju da konzumiraju u društvu jer se hrana ne sme unositi u kolektiv pa bivaju izolovana i primorana da sama jedu. Tu je naravno i odsustvo sa rođendana svojim drugarima te sve to utiče itekako na dete i njegovo mentalno zdravlje - naglašava Šundić Vardić.
Upozorava i na to da svako pakovanje grickalica koje se otvori u školi, a sadrži alergen poput kikirikija, može dovesti do pojave velike alergijske reakcije jer, kako kaže, nije potrebno da dete proba namirnicu, već je dovoljno samo da je udahne.
Povodom nedavno održanog Međunarodnog dana celijakije podaci iz Evrope pokazuju da svako stoto dete predškolskog uzrasta boluje od celijakije koja predstavlja doživotnu nepodnošljivost glutena. Govoreći o svakodnevnim problemima sa kojima se ljudi koji imaju celijakiju ili alergiju susreću, Šundić Vardić posebno ističe problem cena namirnica koje su prema njenim rečima mnogo skuplje od obične hrane.
- Život osoba sa celijakijom je jako težak jer je ta hrana i 400 puta skuplja od namirnica kojima se mi hranimo. Obično brašno je recimo 60 dinara a ono koje smeju da konzumiraju osobe sa celijakijom od 600 do 800 dinara. Tu je recimo i kesica grickalica koja je kod nas 30 dinara za "obične", bezglutenska je do 200 dinara - ukazuje ona.
Nacionalno Udruženje "Alergija i ja" pruža i besplatno savetovalište osobama sa alergijama gde, između ostalog daju savete i oko zamenskih namirnica kojih je, prema rečima naše sagovornice, jako malo.
- Pacijenti nam se obraćaju najviše da ih usmerimo i mi to i radimo, da ih razumemo, podržimo u svim svojim nastojanjima da poboljšaju kvalitet života u svim sferama - zaključuje ona.
Predsednica Udruženja "Alergija i ja" kaže da najvažniji korak ka dijagnostikovanju alergija počinje od kliničkog pregleda kod lekara specijaliste, najčešće alergologa, ali i pulmologa, dermatologa, otorinolaringologa...
- Lekar specijalista dalje procenjuje da li je potrebno uraditi kožni ili laboratorijsi test. Osnovna laboratorijska dijagnostika alergija bazirana je na otkrivanju vrste alergijske reakcije na određene alergene, odnosno da li su posredovane imunoglobulinom E (IgE) i ako jesu, otkrivanju pokretača koji su do te reakcije doveli, određivanjem koncentracije ukupnog IgE kao i specifičnih IgE na određene alergene pojedinačno ili u okviru tzv. inhalacionih, nutritivnih ili mešovitih panela - objašnjava Šundić Vardić i poručuje roditeljima da ukoliko primete neke smetnje kod deteta da se obavezno jave lekaru specijalisti i da ne uzimaju odmah zdravo za gotovo reči pojedinih pedijatara da se alergije ne mogu utvrditi kod jako male dece odnosno da laboratorijski testovi na alergije kod njih nisu pouzdani.