SRBIJI PRETE POPLAVE?! Meteorolog otkriva: Tek nas čekaju zemljotresi i paklene vrućine, ali jedne godine će se sve preokrenuti!
Narednih 7 godina očekuje se blagi rast temperature, a onda će sve početi da se normalizuje.
Sve više smo pogođeni klimom koja nije svojstvena ovom području, a to su blage zime i jako topla leta. Međutim, meteorolog Ivan Ristić kaže da će takva situacija biti još samo nekoliko godina, a onda će sve početi da se vraća na staro.
TURBULENTNO DO KRAJA MARTA! Ne odlažite kišobrane - čeka nas novi temperaturni šok ove nedelje
KAKVO NAS PROLEĆE OČEKUJE? Detaljna vremenska prognoza - MAJ će nas posebno šokirati
DANAS U SRBIJI TEMPERATURNI ROLERKOSTER: Obucite se slojevito - ne polazite iz kuće bez ovoga!
Ristić kaže da se teorije o zagrevanju planete zbog puno ugljen-dioksida nisu pokazale ispravnim u potpunosti, pa je on razvio teoriju koja ima sve više pristalica - toplota dolazi iz srca zemlje, a ne sa neba.
- Pre nekoliko godina sam shvatio da postoje drugi razlozi za klimatske promene, a to je toplota koja dolazi iz dubine zemlje. Ona je odgovorna za zemljotrese i vulkane, ali i za promenu temperature na planeti Zemlji. I dalje dolazi do porasta temperature, što pokazuje sve više zemljotresa i vulkana. Tako da se približavamo tom maksimumu same aktivnosti planete, što će trajati otprilike do 2030. godine, a posle toga će temperatura početi lagano da pada. Smanjivaće se i ta aktivnost Zemlje, a doći će i do smanjenja broja zemljotresa - uveren je Ristić.
Pola stepena svakih 10 godina
Ali dotle će, dodaje on, temperatura rasti u manjoj meri.
- Kod nas će zime biti blage, a leta topla ,ali posle 2030. će to početi da se vraća na normalu. Moj zaključak proizilazi iz toga što se to i pre dešavalo. Početkom 20. veka došlo je do porasta temperature na planeti Zemlji, doduše ne ovolikog kao što je sada, ali i do većeg broja zemljotresa, vulkana i topljenja leda na Artktiku. To se dešavalo krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Tada je bila teorija da smo na pragu ledenog doba. Ali od sredine osamdesetih i početkom devedesetih počeo je taj rast temperature, koji još uvek traje - objasnio je meteorolog.
Poplave moguće već u aprilu
Meteorolog Ristić kaže da je najvažnije da se analizira da li ima snega na planinama i koliko je rekao koje su na granicama redovne odbrane od poplava.
- Mislim da je dosta reka na toj granici, a u slučaju da u aprilu ili maju dođe tri-četiri dana do uzastopne kiše, može doći i do poplava. Kolike bi poplave bile zavisi od količine padavina, ali ako bude 200 mm za jedan dan onda će biti veće poplave - upozorio je Ristić.
Ristić je podsetio da je poslednjih decenija porasla temperatura skoro dva stepena, odnosno da bi temperatura mogla da raste po pola stepena na svakih 10 godina.
On je i ranije govorio o tome da će zemljotresi biti češći zbog dešavanja u utrobi planete, pa je podsetio da se najjači zemljotresi dešavaju duž obale Južne Amerike i vatrenog pojasa Pacifika od Australije ka Japanu.
- Tu su zemljotresi koji mogu biti preko devet stepeni Rihtera, a što se tiče Evrope, tu mogu biti do osam, kao što smo videli u Turskoj. S tim što u našem regionu mogu ići do sedam stepeni. Tamo gde su jači zemljotresi nalaze se spojevi tektonskih ploča, pa ta kretanja koja iz dubine zemlje dolaze ka površini vrlo lako pomere ploče i nastanu jaki zemljotresi. To je poenta čitave stvari. To se desilo i u Turskoj, gde su kretanja iz dubine Zemlje pomerile spoj između te zemlje i Sirije, pa je došlo do velikog potresa - kaže Ristić.
Dva područja podložna zemljotresima
Dodaje da postoje dva područja u Srbiji koja su posebno izložena zemljotresima.
- Što se tiče zemljotresa, važno je pratiti reljef, jer svuda gde ima dolina i brda postoji mogućnost za neki epicentar. Kod nas se pokazalo da najviše šanse za zemljotrese ima u centralnoj Srbiji i na Kopaoniku. Taj deo ima najviše šanse za zemljotrese - kaže Ristić.
Što se tiče poplava, u narednih desetak godina nije isključeno da ćemo se susresti sa poplavama.
- Kada temperatura raste na planeti, to znači više padavina. To planetu "ne uvodi u Saharu", odnosno neće biti suvlje kao što se misli. Već suprotno. Priroda se trudi da nađe balans, tako da možemo očekivati periode kada može doći do poplava. S tim što te padavine nisu ravnomerno raspoređenje, nego ih nekih dana bude puno a nekim danima bude suša - kaže Ristić.
Što se tiče vremenskih neprilika, barem zbog vetrova ne moramo brinuti.
- Mi nemamo tornada i tih pijavica. Ima ih po Vojvodini, ali nisu opasne - navodi Ristić.