PREMINUO AKADEMIK MILOSAV MARJANOVIĆ: Odlazak jednog od naših najznačajnijih matematičara
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) sa velikom žalošću obavestila je javnost da je 9. maja 2023. godine u Beogradu, u 92. godini, preminuo njen redovni član Milosav Marjanović (Nikšić, Crna Gora, 24. avgust 1931), jedan od naših najznačajnijih matematičara, koji je poseban doprinos dao u proučavanju topologije i didaktike matematike.
Glavni naučni rezultati akademika Marjanovića vezani su za topološku klasifikaciju prostora zatvorenih skupova. Zajedno sa R. Tomovićem i S. Stankovićem dao je preciznu matematičku konceptualizaciju morfološkog tipa linijskih figura, rešenje koje služi kao osnova kod mašinskog čitanja rukopisa.
Diplomirao je matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1955. godine. Na istom fakultetu izabran je za asistenta 1957. godine. Školsku 1959/60. godinu proveo je na specijalizaciji u Matematičkom institutu Poljske akademije nauka u Varšavi, radeći pod rukovodstvom istaknutih poljskih matematičara J. Mikusinjskog i R. Sikorskog. Doktorirao je 1964. godine sa tezom "Mur–Smitova konvergencija u opštoj topologiji". Iste godine izabran je u zvanje docenta na PMF-u u Beogradu. Za vanrednog profesora izabran je 1969, a za redovnog 1980. godine. Školske 1967/68. godine boravio je na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Floride u Gejnsvilu (University of Florida, Gainesville, USA) gde je sarađivao sa istaknutim holandskim matematičarem J. de Grotom (J. de Groot). Od 1995. radio je i kao profesor metodike matematike na Učiteljskom fakultetu u Beogradu.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1976, a za redovnog 1991. godine. Pristupnu akademsku besedu „Prostori zatvorenih skupova” održao 11. maja 1992.
Učestvovao je na nizu naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, a kao gostujući profesor održao je predavanja na brojnim univerzitetima i institutima, među kojima se izdvajaju: Moskovski državni univerzitet "Lomonosov", Matematički institut V. A. Steklova Ruske akademije nauka, Matematički institut Poljske akademije nauka i Tehnički univerzitet u Gracu.
Predano je radio na unapređenju nastave matematike na Beogradskom univerzitetu, obnavljajući sadržajno i metodološki postojeće kurseve, ali i uvodeći nove, kao što su Algebarska topologija, Teorija kategorija, Teorija Morsa. Autor je brojnih univerzitetskih udžbenika, među kojima se izdvajaju: "Metrički prostori", "Stiltjesov i Lebegov integral" (Naučna knjiga, Beograd, 1968), "Matematička analiza" (Naučna knjiga, Beograd, 1983), "Topologija" (Matematički fakultet, Beograd, 1990), "Metodika matematike" (Učiteljski fakultet, Beograd 1996).
Bio je počasni član Društva matematičara Srbije i glavni urednik časopisa The Teaching of Mathematics.
Za svoje izuzetne naučne rezultate primio je Oktobarsku nagradu grada Beograda (1973).
Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je veliki doprinos razvoju nauke u Srbiji, kao i unapređenju nastave matematike na Beogradskom univerzitetu. Pored toga, dugi niz godina bio je predsednik Odbora za obrazovanje SANU.
Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupnu nauku, saopšteno je iz SANU.