RUSI TESTIRAJU "TORLAK": Srbija će proizvoditi Sputnjik V ako "baćuške" daju pozitivnu ocenu
Za sada se kao moguća opcija "targetira" pogon za proizvodnju polio vakcine
Tim iz tri ruske institucije - Ministarstva za industriju, Fonda za direktne investicije i "Generijuma", najvećeg proizvođa vakcina u Rusiji, 11. februara dolazi u "Torlak".
Tada će proveriti da li nacionalni institut ima mogućnosti i kapacitete da proizvodi "Sputnjik V", a ako ocena bude pozitivna, proizvodnja bi mogla da počne u aprilu. To bi za nas bio spas pred jesenji talas kovida-19, jer je sve izvesnije da, zbog deficita vakcina na svetskom tržištu, planeta do tad neće uspeti da zaustavi pandemiju.
UZROK SMRTI OSTAJE MISTERIJA: Devojčica iz Novog Pazara sahranjena bez odgovora da li je preminula od korone
IZBACITE OTROVE POSLE VAKCINACIJE: Savet stručnjaka protiv neželjenih efekata posle imunizacije
NESVAKIDAŠNJA DRAMA NA PEŠTERU: Pokojnog komšiju nosili na leđima do seoskog groblja
Ako procena bude da "Torlak", uz malu reorganizaciju i nabavku dela opreme, može da usvoji rusku tehnologiju za proizvodnju vakcine, prema saznanjima beogradskih medija, odmah će se ući u pripreme za prvu preliminarnu fazu proizvodnje. Za sada se kao moguća opcija "targetira" pogon za proizvodnju polio vakcine. On je obnovljen i ima najveći deo opreme, a slobodan je, što nije manje važno, jer proizvodnje ne mogu da se ukrštaju, i za antikovid vakcinu, kao i za druge, mora da postoji poseban pogon.
Sagovornik beogradskih medija navodi da bi pre zaključka da li "Torlak" uopšte može da pravi "Sputnjik V" bilo preuranjeno govoriti o tome koliko bi doza mogao da proizvede. Ako se ustanovi da je pokretanje proizvodnje izvodljivo, dva miliona doza do jeseni, koliko je ranije dogovoreno da kupimo od Rusije, uz sve što je već ugovoreno sa drugim proizvođačima, Srbiji bi obezbedilo komfornu poziciju, bez zabrinutosti oko nabavke cepiva.
- Aranžman sa Rusima potvrda je strateških, prijateljskih i istorijski dobrih odnosa između naše dve zemlje, kao što je i potvrda odličnih odnosa koje je predsednik Aleksandar Vučić izgradio sa Vladimirom Putinom i Ruskom Federacijom - kaže Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj.
Sama tehnologija proivodnje "Sputnjika V", vektorske vakcine u kojoj su kao nosači korišćeni adenovirus 15 za prvu dozu, i adenovirus 5 za revakcinaciju, nama nije poznata. To je povrdila dr Vera Stojiljković, direktor "Torlaka".
- Institut je spreman da "hitno preduzme neophodne korake" za uspostavljanje svoje proizvodnje ruske vakcine - rekla je Stojiljkovićeve. - Uverena sam da bi "Torlak", uz podršku državnog vrha, zajedno s ruskim stručnjacima mogao veoma brzo da uspostavi proizvodnju ove vakcine u Srbiji.
Rusija nam je juče isporučila 20.000 prvih i isto toliko drugih doza antikovid vakcine, a u ponedeljak se očekuje i 9.800 "Fajzerove". To su redovne isporuke, iako u smanjenim količinama, koje će biti nadoknađene od sredine februara.
Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije kaže da su u ovoj instituciji spremni da brzo provere novu seriju i izdaju sertifikat za upotrebu vakcine.
Iako je po obuhvatu vakcinacijom, sa 426.615 pelcovanih bar jednom dozom, Srbija prva u regionu, druga u Evropi, Krizni štab odlučio je juče da protivepidemijske mere ostaju na snazi. Upravo iz razloga da nas opuštanje ne bi vratilo u nepovoljnu situaciju.
Nije ukinut ni obavezan PCR test za ulazak iz Mađarske, iako je bilo zahteva da se sa ovom susednom zemljom napravi presedan.
- Razmatrali smo i takvu mogućnost, i imajući u vidu zapažen trend porasta proteklih dana u ovom momentu se nismo odlučili za takvu meru - kazala je Darija Kisić Tepavčević posle sednice Kriznog štaba.
Retke neželjene reakcije
Kao i posle svake vakcinacije, i sad se prati učestalost svih neželjenih reakcija.
- Imali smo tri neželjene reakcije na oko 415.000 vakcinisanih, što je oko 0,7 na 100.000 - rekla je Kisić Tepavčević.
- To su tri neželjene reakcije teže po definiciji i zahtevaju hospitalizaciju, ali osobe nisu bili životno ugrožene. Jedan hematom, jedno zapaljenje limfnih čvorova i jedan blaži oblik alergijske reakcije. Brzo im je sanirano zdravstveno stanje i pušteni su kući.
Pavle Zelić kaže da su do sada prijavljene ukupno 62 reakcije na vakcinu.
- Imajući u vidu da je takva epidemiološka situacija, nismo otvorili ni mogućnost prisustva publike na "Marakani" 18. februara, na utakmici između Crvene zvezde i Milana.
Sa početkom masovne vakcinacije borba protiv kovida postala je aktivna, jer kako kaže Darija Kisić Tepavčević, sada imamo oružje u rukama.
- Minimalni stepen kolektivnog imuniteta koji je dovoljan da nas štiti je oko 70 odsto, ali tu ne ulaze samo vakcinisani, nego i oni koji su stekli imunitet nakon preležane bolesti - objašnjava ona.
- Ne znamo dužinu imuniteta koji se postiže vakcinom, ali veliki broj nas treba da bude vakcinisan, da ne dozvolimo da se virus širi. Prema sadašnjim procenama, između 1.500.000 i 2.000.000 ljudi trebalo bi da bude vakcinisano da bismo imali stepen kolektivnog imuniteta koji će da zaustavi epidemiju.