SPOMENIK TIMOČKOJ BUNI: Plemenita sloboda ustoličena u Kraljevici
Da bismo shvatili gde je Zaječar danas, a naročito koji je plan za sutra, moramo da pođemo od juče. Zaječar je grad prebogate istorije, koja seže od drevnih paganskih plemena, preko Starih Rimljana, Starih Slovena, Srba, Turaka i Nemaca, što je sve kolektivno dovelo do onoga što zapravo čini Zaječar danas - a to je izuzetno kulturno-istorijsko bogatstvo, patriotizam, gostoljubivost, dobra hrana, fantastično pivo i specifičan šarm, prepoznatljiv za istočnu Srbiju. Ono što možemo da očekujemo od Zaječara sutra jeste da sačuva sve ono što je on danas, jer je upravo to ono što ga čini toliko savršenim.
Grad Zaječar je mesto koje vredi posetiti zbog bogatstva spomenika koji obogaćuju njegovu kulturnu baštinu. Ovaj grad se ističe svojim impresivnim spomenicima koji svedoče o istoriji, kulturi i značaju ovog područja.
Neraskidiva spona sa zavičajem i neprolazna umetnost jednog od najvećih Zaječaraca u istoriji - Zoran Radmilović i njegov rodni Zaječar
HOTEL MORAVICA: Mesto gde se tradicija i kvalitet spajaju u jedno
ZAJEČAR: Mesto gde se spajaju istorijsko nasleđe sa bogatom kulturnom scenom i prirodnim blagodetima
Spomenici Zaječara: Vodič kroz istoriju i kulturno nasleđe grada
U Zaječaru se nalazi mnoštvo različitih spomenika koji privlače pažnju posetilaca. Ovi spomenici su svedoci prošlih vremena i događaja koji su oblikovali grad i njegovu okolinu. Svaki od tih spomenika ima svoju priču i simboliku koja se prenosi na sve one koji ih posete.
Ti spomenici su svojevrsni vodiči kroz istoriju Zaječara. Oni omogućavaju posetiocima da se upuste u putovanje kroz prošlost i da dublje razumeju bogatu kulturnu tradiciju ovog grada. Spomenici su takođe podsećanje na važne događaje i ličnosti koje su imale uticaja na ovu regiju.
Bilo da se radi o spomenicima posvećenim vojnim junacima, umetnicima, ili ključnim trenucima iz prošlosti, svaki od tih spomenika nosi sa sobom priču koja oživljava istoriju pred očima posetilaca. Zaječar je stoga grad koji privlači ljubitelje kulture, istorije i umetnosti, pružajući im priliku da se povežu sa prošlošću i dubokim nasleđem ovog područja.
Spomenik Timočke bune: Očuvanje sećanja i simbol borbe za slobodu
Spomenik streljanim žrtvama Timočke bune, smešten na uzvišenju Kraljevice kod Zaječara, ima izuzetan značaj kao kulturno nasleđe. Ovaj spomenik je dobio status zaštićenog spomenika kulture Republike Srbije 1983. godine.
Podignut je 1940. godine i predstavlja sećanje na događaje vezane za Timočku bunu, gde je dvadeset učesnika bune osuđeno na smrt i pogubljeno. Autor ovog spomenika je poznati vajar Antun Augustinčić. Impozantnih dimenzija, spomenik se ističe na padini uzvišenja. Pristup se ostvaruje kroz široku pijetetsku stazu koja se uzdiže prema platoa na kojem je postavljen spomenik.
Spomenik se sastoji od nekoliko elemenata. Belim mermernim pločama popločan je plato, a iza centralne figure prostire se polukružni zid. Na mermernom zidu su urezana imena streljanih učesnika bune. U samom središtu platoa uzdiže se figura seljaka izlivena u bronzi. Ova figura prikazuje seljaka čije su noge okovane lancima, ali on i dalje hrabro izražava svoj otpor.
Umetnik je kroz ovu vajarsku figuru uspeo da sugeriše neuništivu snagu naroda i istrajnost u borbi za ljudska prava i slobodu. Sintetizujući vajarski izraz i materiju, Augustinčić je stvorio snažan simbol koji evocira sećanje na tragične događaje Timočke bune.
Ovaj spomenik je postao izuzetno važan deo lokalnog kulturnog pejzaža, ne samo kao obeležje prošlosti već i kao inspiracija za promišljanje borbe za slobodu i dostojanstvo.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Zaječara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.