SVETI ATANASIJE VELIKI: Po starom verovanju, danas moramo biti posebno OPREZNI ako dođe do GRMLJAVINE, a vodi ni slučajno NE PRILAZITE

Smatra se da je rođen između 293. i 298. godine u Aleksandriji ili čak obližnjem gradu Damanhuru u dolini Nila.

Atanasije Veliki je posvećen veri od ranog detinjstva. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, kao đakon arhiepiskopa Aleksandra. Pisao je "Simvol vere" koji je na saboru usvojen.

Svojom učenošću i blagovešću, umnogome je doprineo prihvatanju hrišćanke vere. 

Nakon smrti Aleksandra, izabran je za arhiepiskopa Aleksandrijskog i zvanje je zadržao preko 40 godina.

Tokom celog života bio je meta jeretika. Gonili su ga carevi Konstancije, Julijan i Valens, episkop Jevsevije Nikomidijski, sa još mnogim drugim.
Od njih je bežao u Rim,  krio se u privatnim kućama vernika, bunarima, pa čak i grobovima.

Godine pred smrt je proveo mirno, kao pastir.

Zarad Hristove ljubavi, njegova duša je podnela klevete i progone nevernika i izašla pobedonosno. Svetog Antonija poštovao je kao duhovnog oca, kod kog je rado odlazio po savete.

Umro je 373. godine, a malo pre toga rukopoložio je episkopa Petra kao svog prijemnika.

Na jugu Srbije postoji legenda da je Svetog Atanasija đavo kušao, prerušen u lepu devojku, koja ga je mamila da se odrekne Boga.
Po legendi, prozreo je prevaru i zatražio od nje da mu pokaže moć time što će skočiti u mali ćup, koji je on, nakon njenog čina vešto zatvorio i bacio u more. Predanje govori da je ćup dugo plutao, dok ga ribari nisu pronašli i otvorili. 

Po narodnom verovanju, na današnji dan se posude drže čvrsto zatvorene, jer čim zagrmi, đavo pomisli da dolazi sveti Atanasije, i uskoči u otvorene "ćupove".

Na današnji dan vodenice ne rade, jer se smatra da na ovaj praznik đavo vreba u virovima, te vodeničari posebno praznuju.