VELISAV JE IMAO SAOBRAĆAJKU PRE 45 GODINA I IZGUBIO PAMĆENJE: Pre 7 godina su počele da se slažu kockice i onda je USLEDIO ŠOK!

Da sudbina ume da bude teška pokazuje i njegova priča, jer danas ovaj penzioner jedva preživljava u domovini, dok u tuđini još na računu ima mnogo novca.

Lovčević, vozač u penziji iz okoline Bačke Topole, zbog povreda glave u sudaru dva autobusa u Hesenu, imao je amneziju.

Sećanja su polako počela da se vraćaju, a narušeno zdravlje i životne nedaće pokrenule su i potisnule misle o novcu što ga je dovelo u začarani krug birokratije iz koje, čvrsto veruje, može izaći jedino uz pomoć državnog vrha, nadležnih u Ministarstvu spoljnih poslova.

Sve do 2011. godine, dok mu se "u glavi nisu složile sve kockice", Lovčević nijednom nije pomislio na novac od osiguranja. Lečio se i radio koliko je mogao.

- Gazda kod kojeg sam radio kao vozač u Nemačkoj mi nije rekao da sam osiguran i 50.000 maraka je uzeo za sebe, što sam saznao dve godine kasnije. Tužio sam ga i dobio spor, ali pošto sam fizički bio loše, više nisam bio u stanju da radim i 1975. godine sam sa porodicom napustio iznajmljeni stan u Hesenu. Tamo sam ostavio bukvalno sve, i papire i račun banke na kome je ostao novac od osiguranja uplaćen 1978. godine – priča Velisav.

U međuvremenu, vlasnik preduzeća u Nemačkoj preminuo, a Velisav je nastavio život u Srbiji vodeći bitku za zdravlje i izgubljena sećanja.

- Nisam bio u stanju da se vraćam po novac, niti sam ga se sećao sve do pre sedam godina. Odjednom mi je prošlo kroz glavu da mi je bilo uplaćeno osiguranje. Zvao sam redom sve banke. Rečeno mi je da ništa nije sporno i da račun sigurno nije zastareo, ali da bez broja računa ne mogu da mi isplate novac. Pre dve godine konzularno odeljenje Ministarstva spoljnih poslova Srbije uz pomoć ambasade u Berlinu je doznalo da u Nemačkoj postoji Savezni ured za porez, koji čuva sve bankovne račune i dostavljeno mi je objašnjenje da kao strani državljanin ne mogu dobiti podatke, već da to može samo ovlašćeni organ, Ministarstvo spoljnih poslova– kaže Lovčević.

Pomaka je bilo. Lovčević tvrdi da je u kontaktu sa ministarstvom i da ima obećanja da će mu pomoći, ali sve ide jako sporo dok njega zdravlje izdaje.

Fondacija Princeze Katarine obezbedila 12 tona pomoći Narodnoj kuhinji na Kosovu i Metohiji

- Pisao sam predsedniku Srbije. Mnogo pisama na mnoge adrese sam slao. Odgovor sam dobio od generalnog sekretara predsednika Nikole Selakovića, koji mi je poručio da će poslati molbu ministarstvu da mi izađu u susret. Najviše bih bio zahvalan kada bi me sa dokumentacijom, u kojoj sve jasno piše, primio predsednik Srbije. Verujem da je zauzet, ali moj slučaj je ipak jedinstven – kaže Lovčević.

Tvrdi da mu je do novca stalo zbog egzistencije porodice i jer od penzije prima samo 7.000 dinara, zbog kredita koji plaća.

- Najviše novca mi ode na lekove, a posle infarkta srca i oka jedino mogu još da očekujem šlog. Nisam kriminalac, pošteno sam radio, ali sam mnogo propatio i nemam od čega da živim – slomljen je penzioner.