MRAČNA STRANA NAŠE LIČNOSTI! Ovo su razlozi zašto volimo priče o zločinima i šta to otkriva o nama
Svojevrsna fascinacija zločinima je nešto što je oduvek prisutno u ljudima.
Na gotovo svakom TV kanalu možemo videti serije ili emisije o ubistvima, kriminalu i zločinačkim umovima, a njihova gledanost i popularnost je ogromna.
Kruševac od MOZZARTA dobio teren u čast LEGENDARNOG BOBANA PETROVIĆA!
DEČAKA (10) U BAZEN GURNUO DRUG (8)? Epilog tragedije u Odžacima - evo šta će biti sa mališanom
UNUK UBIO BABU SEKIROM - SESTRA BILA SVEDOK ZLOČINA! Bila je u kući kada je došlo do stravične PORODIČNE TRAGEDIJE
Ova fascinacija nije nikakva novotarija. Pre pedeset godina, neke od najpopularnijih emisija na televiziji bile su o zločinu i kazni, poput drame "Peri Mason" ili "Kolumbo", a ne mogu se izostaviti ni filmovi Alfreda Hičkoka, od kojih su mnogi oda žeđi gledalaca za ljudskom razuzdanošću.
Do 2006. godine "Amazon" prodavao je preko 1.400 knjiga o ubistvima i kriminalu.
Zašto je zločin, sa svojim prečestim smrtnim posledicama, toliko intrigantan za sve nas?
Ričard Letieri, forenzički neuropsiholog i psihoanalitičar kaže da je to sastanak sa nečim što je skriveno u svima nama.
- Takve misli su uobičajene u svima nama, ali obično ostaju u sferi misli ili fantazije tokom trenutaka prolaznog besa ili iracionalnosti. Impuls se kontroliše. Nije tako sa optuženima koje sam procenjivao kao forenzički psiholog.
Svi mi imamo svoje svesne lične razloge za gledanje scena zločina. Istraživanje o gledaocima kriminalističkih emisija i njihovih različitih motiva pokazalo je da, na primer, žene kažu da vole prave kriminalističke emisije jer žele da upiju savete kako preživeti opasne susrete s muškarcima predatorima.
Čini se da gledanje emisija o zločinu i ubistvima kod muškaraca izaziva osećaj muškosti. Srodan faktor koji može izazvati interesovanje i kod muškaraca i kod žena je to što se interes za zločin i nasilje razvio kao način uočavanja opasnosti u sopstvenoj sredini. Neki drugi istraživači su zaključili da fascinacija zločinom i ubistvom pruža beg od svakodnevnog života.
Ovi razlozi i motivi imaju smisla. Međutim, istovremeno svi oni zvuče šuplje ako govorimo o tome da nas privlači ljudska patnja koju prati kriminalno ponašanje i ubistva. Da bismo shvatili poriv koji dozvoljava da tolerišemo i stalno posmatramo okolnosti koje su i fascinantne i odvratne, potrebno je dublje posmatranje. U igri je nešto elementarnije.
Čini se da svi rezultati istraživanja o motivima gledanja medija koji prikazuju zločin i ubistvo imaju zajednički imenitelj: svi oni imaju veze sa željom da zavirimo u suštinu naše ljudske prirode. To je siguran način suočavanja sa tom mračnom stranom ljudske duše.
Takođe je i suptilnije, jer nudi psihološki siguran način posmatranja onih likova na ekranu koji glume mračne elemente naše prirode dok se privremeno identifikujemo s njima na virtuelnoj udaljenosti, a svejedno stičemo razumevanje nečega što je deo nas, a što je obično izdvojeno i nesvesno.