Odveo je malu Anđu (3) u šumu, svukao je i počeo da siluje: Posle četiri godine majka devojčice otvorila dušu
Ubistvo koje se dogodilo 9.jula 2016. godine, kada je Vladica Rajković (31) silovao i ubio troipogodišnju Anđelinu Stefanović u selu Vratarnica kod Zaječara, ostaće zabeleženo u srpskoj istoriji kao jedan od najmonstruoznijih zločina.
Vladica, koji je bio komšija devojčice, tada je s dečjeg rođendana uzeo za ručicu nevinu devojčicu i odveo je pravu u jezivu smrt.
Odveo je Anđelinu u obližnju šumu, svukao i počeo da je napastvuje. Prilikom silovanja devojčici je rasporio međunožje, tako da su joj ispali unutrašnji organi.
Detetovo vrištanje ga je izbezumilo, pa je uzeo kamen i bukvalno joj smrvio glavu. Nakon toga se presvukao i bez trunke emocija vratio na rođendan. Osuđen je je u Višem sudu u Zaječaru na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva.
Iskopala bih mu oči
Nakon izricanja presude Danijela Stefanović (37), majka ubijene devojčice, rekla je da je nezadovoljna kaznom:
- Za njega je jedina pravedna kaznena smrt! Šta kad izađe? On je mlad, doživeće da ponovo bude na slobodi. Ubiće opet nekoga, on nije čovek, za takve "ljude" reč još nije izmišljena! Od srca mu želim, iz duše mu želim, da mu svaki dan, svih predstojećih 40 godina, u zatvoru rade isto što i on mom anđelu. Pokušala sam ja na suđenju da mu priđem, da mu rukama iskopam oči, ali su me stražali sprečili.
Danijela kaže da, od kada nema Anđeline, skoro svaki dan odlazi na njen grob, noću je sanja, ponekad smrskane glave, ponekad kako pruža ručice i trči joj u zagrljaj.
- Čula sam da će za ovakve zveri da bude doživotna robija. I treba! Da nema nade da izađe. Nada je opasna stvar. Kad se nadaš, opet imaš za šta da živiš. Ako zna da nikada neće izaći, neće imati ni razlog da opstane iza rešetaka. Nadam se da će ga to proganjati. Znam da se on nikada neće pokajati za ono što je učinio mojoj devojčici, takav je to soj, nema u njemu trunke ljudskosti - priča nesrećna majka.
Neka skonča tamo
Iako neosporivo smatra da je za Rajkovića jedina pravedna kaznena smrtna presuda, Danijela ipak kaže da će joj lakše biti ako zna da mostrum nikada neće ugledati svoj dom.
- Ako skonča u zatvoru, ako više nikad ne vidi svoju kuću, selo, ne vidi ništa osim zatvorskih zidina- e, to je malo bolje. Tako će da bude živ, a ustvari neće! Biće živ, ali neće imati život!
Danijela kaže da ima predLog kako da se postupa s najtežim prestupnicima, koji bi, da imamo takav zakon, bili osuđeni na smrtnu kaznu.
- Čujem da ta zver u zatvoru ide u teretanu! Da spava u toplom, da ima obezbeđenu lekarsku negu, zdravu hranu. Želim da bude drugačije, da mu se ukine teretana, da mu se ne dozvoli gledanje televizora, da nema prava na sport, na telefonski poziv. Želim mu da ceo svoj život gleda u plafon tamnice, a da mu Anđelina svaku noć dolazi u san i da ga svaku noć pita njenim tananim glasom: "Čiko, a zašto si mi to učinio?"