Danas se pali Badnjak - drvo kojim je Isus ogrejan
Tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, obeležava se Badnji dan.
To je dan pred najradosniji hrišćanski praznik Božić - praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Sa ovim danom počinje Božićno slavlje. Najbitnije je na sutrašnji dan širiti ljubav prema bližnjima i izmiriti stare nesuglasice. Takođe, veoma je bitno i izmiriti sva dugovanja.
Badnje veče se provodi u krugu porodice. Tada se ukućani okupljaju i ostavljaju sve svoje obaveze.
Naziv je dobio po tome što se tog dana seče badnjak. Obično mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se na Badnji dan seče i donosi pred kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
Rano ujutru, pre izlaska sunca kreće se u šumu po badnjak (u gradovima se uglavnom kupuje), loži se vatra i peče pečenica. Badnjak donosi glava kuće. Običaj je da se badnjak unosi zajedno sa slamom i darovima, odnosno orasima, jabukama, lešnicima...
Slama predstavlja simbol rađanja Isusa Hrista, a darovi uz slamu simbolišu poklone anđela za rođenje.
Žene u kući mese kolače i torte i pripremaju trpezu za Božić.
Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za osobe koje su prijateljski bliske kaže da su "kao Božić i Badnji dan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu.
Interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela, što, kako se verovalo, ima veze sa kultom predaka. Trpeza se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti.
Neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mestu u kojem živimo, te se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod kojeg je prostrta slama.
Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikada se ne menja. Od jela, na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj (obično prebranac). Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku.
Badnjačka pogača simboliše samog Gospoda Isusa Hrista ("Ja sam hleb živ, koji siđe sa neba; koji jede od ovog hleba živeće va vijek; i hleb koji ću ja dati za život svijeta" - Jovan 6,51). Riba, kao i hleb, simboliše Gospoda Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo. So simboliše silu božansku, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži. Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simboliše sladost večnog života.
Pored toga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.
Večera je posna, najčešće se sprema prebranac, sveža ili sušena riba, kao i druga posna jela. Post ima simbol skromnosti, jer je Isus rođen u pećini, pa je običaj da trpeza ne bude obimna.
Danas se svi ovi običaji prilagođavaju gradskoj sredini gde nema ni vatre, ni ognjišta, ni šume... Umesto velikog drveta se uzima hrastova grančica i mala količina slame. Sve to se uoči Božića stavlja ispod slavske ikone. Potom se zapale sveća i kandilo, što simbolizuje vatru i ognjište, a kuća se okadi tamjanom.
Deca se najčešće maskiraju i idu od kuće do kuće. Svakom čoveku koji im otvori vrata otpevaju pesmicu i čestitaju Badnje veče, a ukućani ih nagrade nečim po sopstvenom izboru.
Polaznik, odnosno muška osoba koja prva uđe u kuću na Božićno jutro pali badnjak, a ukućani ga daruju nekim odabranim poklonom, više kao znakom zahvalnosti.
Postoje verovanja da na Božićno jutro ljudi obavljaju one stvari za koje žele da im cele godine idu od ruke, pa su česti primeri, da studenti i đaci baš to jutro uzmu da uče, kako bi cele godine dobijali dobre ocene i polagali ispite. Ukoliko želite da budete zdravi, takođe je preporučljivo da se ujutro umijete i istrljate po obrazima najrumenijom jabukom koju imate kod kuće.
Običaji se razlikuju i zavise od mnogo faktora, učenja, vaspitanja, verovanja. Ono što je bitno je da se u ovim danima niko ne svađa i da vlada mir u kući i duši.
U dalekom gradu u zimskoj noći Isus spasitelj otvori oči. Od radosti i sreće anđeli zapališe svijeće, a jedan od njih reče: '"Srećan Božić i mnogo sreće! " Lepog li jutros jutra, a još lepše biće sutra, sveto drvo kuću krasi, nek se vidi Srbin da si, okićena srpska kuća, rakija se pije vruća, post se posti, vera čvrsta, a krsti se sa tri prsta, daruje nam pravoslavlje, ljubav, radost, sreću, zdravlje, svako dobro, miran san neka donese BANJI DAN!