DA LI JE SRBIJA U OPASNOSTI, PRETI LI NAM KALIFAT NA BALKANU? Vraćaju se borci "Xhemati Albana", samo im je RAT u glavama!

Od prvog dana terorističkog napada na moskovski "Krokus Siti Hol" vodi se diskusija da li iza njega zaista stoji ISIS ili neka od njegovih frakcija. Za sada na zapadu preovladava zaključak da je moguće da je krivac ISIS-K, međutim da napad nikako nije mogao da izvede bez snažne finansijske i logisičke podrške neke ozbiljne države.

Do objavljivanja zvaničnih rezultata istrage, bez obzira na niz insinuacija sa najviših političkih mesta, ne donosimo nikakav preuranjeni zaključak. Ali, ako je ISIS-K makar i medijski povezan sa ovim napadom, postavlja se pitanje koliko je i Srbija bezbednosno ugrožena od ostataka u jednom trenutku čak moćne Islamske države.

Ovde prvenstveno mislimo na Džemat Albani (Xhemati Alban), odnosno, povratnike pripadnika ISIS sa Kosova.

Među političarima, u svim medijima a posebno na Internetu, vode se burne rasprave o sposobnosti/nesposobnosti terorističke organizacije, koja je pre samo nekoliko godina bila na svim vestima, ali je izgubila nekadašnju veličinu i moć da organizue tragediju tako zastrašujućih razmera.

Gledajući sve ove verzije sa terorističkim napadom, gde se iz nekog razloga diže avganistanski ogranak Islamske države, vredi razumeti pravu poziciju čitavog nekada moćnog međunarodnog teroriste grupa.

IS u Iraku i Siriji je u osnovi bio medijski projekat koji je postojao samo zato što je nekome bio potreban.

"Vilajat Horasan" (Islamic State – Khorasan Province, Khurasan Wilayah, ISIS-K) u Avganistanu ispunjava upravo tu ulogu, pošto je bio potreban kao destabilizujući faktor nakon što su talibani došli na vlast.

Ne smemo zaboraviti da su većina terorista koji su bili deo organizacije od njenog nastanka u prošlosti bili pripadnici najradikalnijih pokreta Talibana pod okriljem sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Sirajuddina Hakanija.

IS je naoružana grupa koja ne bi mogla da opstane tako dugo sama bez ogromnih finansijskih sredstava. Ništa ne proizvode i ničim ne trguju, odnosno mogu da zarađuju samo vođenjem rata i organizovanjem terora.

Osim toga, skoro svi teroristi su nepismeni radikali bez vojnog iskustva. Trebalo ih je obučiti u taktici, upotrebi oružja i držati pod kontrolom, inače bi se pretvorili u bandu razbojnika, ali ne u silu koja je bila u stanju da zauzme skoro dve države.

No, sada su presušili uzvori finansiranja i strana podrška. Vilaiat Horasan je samo privid kako je grupa izgledala na vrhuncu svog uticaja. Projekat Islamske države je zatvoren, a sa njim je nestao svaki uticaj organizacije.

"Vilaiat Horasan" je u suštini organizacija bez podrške, koji prosto parazitira na ruševinama svoje nekadašnje "veličine". Tako su primorani da preuzimaju odgovornost za sve što mogu, pokušavajući bar na taj način da privuku pažnju. 

Neko je regrutovao militante i takođe im dao novac i oružje, dok su drugi iskoristili svoje veze u regionu) i obezbedili infrastrukturu. Bez čvrstih dokaza za tako nešto se niko ne može okriviti ali odavno se zna čija zona uticaja obuhvata Avganistan, Pakistan i Tadžikistan.

Kažu da ISIS više nije isti, već je više "medijski" projekat. Isti medijski projekat nekada je bila i albanska grupa Cemati Alban, koja se "borila protiv nevernika" na prostranstvima Bliskog istoka. U 2012. godini, skoro dve stotine etničkih Albanaca (uključujući sa Kosova i Metohije, Severne Makedonije, pa čak i iz takozvane "Preševske doline" na jugu Srbije) otputovalo je u Siriju zahvaćenu građanskim ratom.

Pridružili su se redovima sirijske Džabhat al-Nusre, a zatim delimično prešli u Organizaciju za oslobođenje Levanta "Hajat Tahrir aš-Šam" (Hayʼat Taḥrīr aš-Šām, HTŠ). Nakon promene kursa, grupe su 2017. formirale svoj "elitni snajperski odred" – Džemati Alban (Xhemati Alban) .

Albanci su se pozicionirali kao "džihadistička formacija ljudi velike vere, čiji je posao da se bore na putu ka Alahu". Zapadni izvori su verovali da se u njenim redovima bori samo nekoliko desetina ljudi, ali sam na informativnim resursima same grupe (na primer, na video snimcima posvećenim proslavi Ramazanskog bajrama) tada izbrojao najmanje 200 ljudi.

Sadržaj Džemat Albana, koji se tada sa zavidnom redovnošću pojavljivao na društvenim mrežama, generalno je vredan posebne pažnje. Snimali su ga profesionalci, posebno me je oduševila montaža zvuka. Kvalitet slike je odličan, sa naglaskom na ubeđivanju gledaoca u profesionalizam jedinice u naoružanju i taktičkoj obuci, stvarajući atraktivnu sliku.

Zahvaljujući ovakvim video snimcima, u informacionom prostoru zemalja Balkanskog poluostrva formirala se čitava zajednica takozvanih "socijalnih džihadista" – sledbenika militanata koji su otvoreno podržavali i širili ideologiju terorističkih organizacija. Nakon što su im Facebook nalozi blokirani, prešli su na druge platforme. Pogodite gde? Tako je, danas koriste Telegram mesindžer.

Na primer, pre nekoliko godina, lokalni antiteroristički oficiri identifikovali su desetine ekstremističkih Telegram kanala sa sadržajem na albanskom jeziku. Kanale su vodili agitatori iz redova militanata zabranjene Islamske države.

Materijali za objavljivanje uključivali su izveštaje sa fronta, radikalnu islamsku teološku literaturu, propovedi imama, kao i iste te video snimke sa "reklamiranjem" militantnih grupa. "Xhemati Alban" se tada pretvorio u pravi "brend" i postao punopravni PR projekat.

Stari propagandni film o albanskim snajperistima ISIS

Jedan od ovih propagandnih spotova snimljen je 2018 godine tokom bitke kod Idliba u Siriji a posvećen je albanskim snajperistima džihadista Hayat Tahrir al-Sham.

Džemati Alban je bio medijski ogranak džemata (katiba) Albanaca koji je formiran u Siriji na osnovu nacionalnog regrutovanja. Džemati Alban je bio blizak Hayat Tahrir al-Sham (HTS) ili čak integrisan u njega.

Prema određenim izvorima, ova katiba je okupljala oko stotinu Albanaca, kojima je komandovao Hattab Albani, upravnik sektora Sahel (Latakija). Abou Katade Albani, emir Albanaca, navodno je bio blizak sa Jolanijem (Jolani), vođom džihadističke grupe dominantne u Idlibu.

Treba napomenuti da je Albanac, šeik Abou Katade Albani (pravo ime Abdul Jašari, makedonski državljanin), bio je vojni emir fronta al-Nusra u leto 2014. Godinu dana kasnije, on je rukovodio operacijama ove grupe u severnoj Siriji. Ministarstvo finansija SAD ga je dodalo na crnu listu terorista u novembru 2016. 

Albanci su odavno bili prisutni u kontingentu stranih boraca u Siriji i Iraku u okviru džihadističkih grupa. Tačnije, u grupi su se većinom nalazili Albanci iz drugih balkanskih zemalja, ali najmanje iz same Albanije. U martu 2015. bilo ih je više od 500, uglavnom sa Kosova, ali i iz Makedonije. U kontingentu su bili veterani terorističke UČK sa Kosovu i iz Makedonije, ali i bivši pripadnici komandosa albanske vojske.

Čini se da je Albanski džemat blizak Hajatu Tahrir al-Šamu bio posebno aktivan na društvenim mrežama (Fejsbuk i Telegram) od početka 2018. Snimak o njihovim snajperistima u suštini je deo medijske kampanje koja je imala za cilj povećanje vidljivosti kontingenta i podsticanje interesovanja. Govor naratora na albanskom titlovan je na engleski, što je dokaz da je grupa želela da dopre do što šire publike.

Klasično, nakon slavljenja Alaha, produkcija počinje stihom iz Kurana, 75. stih Sure an-Nisa. Sledi pasus koji podseća na zločine sirijskog režima, koji neselektivno bombarduje civilno stanovništvo, na divlju represiju u Damasku koja opravdava džihadiste da učestvuju u sukobu iako su stranci.

Prvi vidljivi tandem snajpera, pre naslovne slike, uključuje posmatrača sa dvogledom; pored njega je jurišna puška AK-74M u maskirnoj boji, sa optičkim nišanom. Uočlivo je i nešto što liči na "custom" preciznu pušku, opremljenu prigušivačem i bipodom, koja je naslonjena na drvo. 

Na sledećim slikama možemo videti grupe snajperista iz različitih uglova. Čini se da neko iz torbe vadi još jednu "custom" preciznu pušku. Primećujemo da albanski snajperisti verovatno koriste precizne puške domaće proizvodnje, kao i Dragunov SVD i AK-74M opremljene teleskopom i prigušivačem.

U jednoj od sekvenci na tlu je poređano najmanje devet preciznih pušaka. Video zatim donosi svedočenje anonimnog člana katibe, koji govori na albanskom, lica skrivenog u senci. Nakon podsećanja na osnove uloge snajperista, ovaj borac objašnjava da katiba koristi kako klasično oružje poput SVD Dragunov ili AK-74 sa teleskopom, tako i stare puške Mosin Nagant 1891/1930 iz Drugog svetskog rata.

Modifikovane puške Mosin Nagan imaju originalne cevi zamenjene cevima mitraljeza (PK/PKT, Gorjunov), koje su skraćene na 52 cm u cilju lakše manipulacije. Oružje je opremljeno skrivačima plamena I prigušivačima zvuka. Takođe imaju bipode i biathlon remnike. Ukupna masa oružja je 7,5 kg. Kundak, koji imitira noviju proizvodnju preciznih pušaka, napravljen je od bukovog drveta.

Nišan je Meopta ZD 6-24×56 RD, relativno skupa optika, što treba da ukaže da kako katiba ima značajna finansijska sredstva, tako i da je očigledno sastavljena od profesionalaca. Tokom sledeće sekvence, gde snajperisti vežbaju gađanje, vidimo da jedan od njih, pri izlasku iz vozila, na ramenu nosi AKS-74U. Tokom pripreme, snajperisti koriste višenameski Leatherman Multitools.

Dok manevrišu u maskirnoj odeći, snajperiste štiti borac naoružan sa AKS-74U. Radio-komunikacija se obavlja pomoću Hytera TC-580. Pored oružja kalibra 7,62 mm, albanski snajperisti koriste i zarobljenu iransku AMR 12.7×99 mm  AM 50 Sayyad. Uz šolju čaja, albanski snajperisti se detaljno pripremaju za predstojeću operaciju. Video se zatim vraća na razloge posvećenosti Albanaca džihadu u Siriji, uz pojačavanje hadisa i citata Ibn Tajmije. Snajperisti se održavaju u dobroj fizičkoj kondiciji trčanjem, a imaju čak i teretanu.

Albanska snajperska baza je daleko iza linije fronta. Tokom priprema, uočljiv je ruski nišan PK01-VS postavljen na jedno od oružja. Potom snajpristi u grupi od po četiri, odlaze u pikapu autoputem M4 na teren ka Alepu. Četvoročlani tim oprezno napreduje kroz ruševine distrikta al-Lajramun, trčeći kroz opasne prolaze jedan po jedan.

U jednoj zgradi zauzimaju vatrene položaje, na oko 800 m od protivnika. Dvojica strelaca su otvorili vatru modifikovanim Mosin Naganom, od kojih je jedan bio opremljen prigušivačem. Gađaju borce režima koji se kreću oko džamije u tom području. Video se završava religioznim citatima, uključujući prvi stih sure al-Anbija.

Kao što su analitičari primetili, ovaj propagandni video je u suprotnosti sa ostalima, koje je proizvela Islamska država ili druge džihadističke grupe, koje mitologiziraju snajperiste. Ovde je zamišljeno da tema bude veoma profesionalna: to se vidi u insistiranju na osnovama snajperista, na obukama, u proizvodnji pušaka, u naoružanju i delovima opreme koja se koristi.

Ovaj tim snajperista iz albanske katibe Haiat Tahrir al-Sham, koji verovatno ne uključuje više od deset ljudi, verovatno je stekao značajno iskustvo u ovoj oblasti koje deli u svojoj propagandi.

 

Izvor: Srbija Danas/Oružjeonline.com