KAKVA DRŽAVA TAKAV PREDSEDNIK: Rezidencija šefa hrvatske države "sazidana na kostima pravoslavaca"
Prostor Pantovčaka, dakle, obeležen je glembajevskom prošlošću, pa ratnom dramom, posleratnom pljačkom i nepravdom, a onda neverovatnim političkim intrigama.
Budući da ipak nije preselila svoju kancelariju u Visoku ulicu, kako je predsednica Kolinda Grabar Kitarović najavila početkom svog mandata, sada, na početku trke za drugi, na to obećanje su gotovo svi i zaboravili. Dakle, Vila Zagorje ostaje do daljnjeg - pravi i jedini vladarski dvorac u Hrvatskoj, istinski centar iz kojeg se distribuira moć. Baš je tako ta građevina i zamišljena pre više od pola veka, kad je tamo odjeknula velika eksplozija u kojoj je zauvek nestala vila baronice Vere Nikolić Podrinske.
U Bijeljini Romi poručili: Mi smo uspešni, uprkos preprekama!
Konferencija "Smart start" održana u Banjaluci - Studentima saveti o budućnosti!
Dodik i Vučić sutra u Mostaru o završetku Saborne crkve
Uništeno zdanje bilo je izgrađeno od crvene opeke, uz njega se nalazio i park sa teniskim igralištem. U vilu se ulazilo kroz trem, glavna je prostorija bila veliki salon, dok je na spratu bilo još šest manjih soba… Baronica Nikolić je, dakle, vladala livadama i brežuljcima današnjeg kompleksa Predsedničkih dvora pre Tita i Tuđmana, Mesića i Josipovića… A Kolinda Grabar Kitarović, kao i većina njenih prethodnika, malo zna o toj ženi.
Malo se u Hrvatskoj zna o njenim slikama i knjigama, još manje o zarobljenim američkim pilotima koje je tamo čuvala i pazila usred Drugog svetskog rata, o posleratnom zatočeništvu, pa ni o Staljinovom agentu koji je baronici, na kraju, sve oduzeo…
Ko je bila dobra plemkinja koja je u bescenje morala da proda svoje imanje da bi se na njemu gradio Titov dvorac? I ko su njeni rođaci koji su devedesete poručili Tuđmanu: "Ili nam plaćaj 50.000 maraka mesečno, ili ćete ostati bez Pantovčaka"! U selu Prekrižju baronica Nikolić je imala veliko imanje i vilu, a pre Drugog svetskog rata ga je i proširila, kad joj je nadbiskup Stepinac lično prodao crkvenu zemlju na Pantovčaku.
Vera Nikolić Podrinska rođena je u jednoj od najbogatijih i najuglednijh zagrebačkih porodica na prelazu između dva veka, a njena sestra Dagmar bila je supruga austrijskog nadvojvode Leopolda Habsburga Lothringena. Upravo je njihova ćerka Gabriele Habsburg pre 20 godina prva zvanično zatražila povraćaj imanja na Pantovčaku i Prekrižju, kao i šest zgrada u najužem središtu glavnog grada. Ta je ekscentrična i oštra plemkinja, koju je odgajila upravo njena tetka i baronica Vera Nikolić, u međuvremenu je umrla, ali pravnu bitku i dalje vodi njena ćerka Marina van der Muhl, koja danas živi u Amsterdamu.
Otac Vere i Dagmar Nikolić bio je dr Vladimir Nikolić, veliki župan Modruško-riječke županije i podban Kraljevine. On je i sagradio vilu na imanju koje je za osam hiljada forinti u srebru 1834. kupio njegov deda Nikola Nikolić, baron i muž Elizabete Demeter, sestre preporoditelja hrvatskog pozorišta. Upravo je po tom Nikoliću bila nazvana današnja Teslina ulica i on je bio prvi građanin Zagreba koji je svoju ulicu dobio za života. Nikolići su se obogatili trgovinom i poštanskim biznisom, prevozeći pošiljke... Kad se porodica preselila u novu vilu, počeli su da žive kao prava vlastela. Otac baronice Vere Nikolić bio je pravoslavne veroispovesti, izjašnjavao se kao Hrvat, dok je njena majka Ela Skoti bila katolkinja i pripadnica osiromašenog papinskog plemstva.
Vera Nikolić je uz sestru Dagmar imala i brata Feodora, često su se družili s decom bečkih plemića, letovali u Veneciji, a baronica Nikolić prvu je slikarsku pouku dobila još kao devojčica, poželevši za 12. rođendan da joj majka "plati slikara učitelja".
O baronici Veri Kovačić često je razgovarao sa Lizikom Kovačec, dragom i vernom kuvaricom u vili Prekrižje, koja je za Veru imala samo reči hvale.
Govorila je za nju da je prijatna, plemenitog srca, prava dama i veliki mecena. Vera je preuzela staranje o Gabrieli, svojoj sestričini, koja će posle biti toliko osorna prema Tuđmanu. Vera je uspešno gospodarila i velikim vlastelinstvom u Prekrižju, njihovim bogatim vinogradima i šumama ali je ostala prava dama koja zna dobro da ugosti zagrebačku gospodu i visoko plemstvo.
Kad je izbio Drugi svetski rat, ustaše su na teniskom igralištu kraj njene vile postavile protivavionske tenkove, a nešto niže na posedu sagradile drvene barake. U njih su smestile zarobljene američke pilote. Šezdesetak pilota, zarobljenih pred kraj Drugog svetskog rata, većinom Amerikanaca (trojica Engleza i jedan Južnoafrikanac), brzo su upoznali baronicu, a neki su već dan-dva nakon zarobljavanja došli na njeno tenisko igralište i počeli su da se rekreiraju. Baronica i njena sestričina odlično su govorile engleski, a sa zarobljenicima je na baroničinom imanju kontaktirao i franjevac Teodor Benković, američki državljanin koji je stigao iz Pensilvanije kako bi naučio hrvatski jezik. Piloti su, potvrđuju svedočanstva što ih je posle rata prikupila Komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, zaista uživali veliku slobodu na baroničinom imanju. Radi učenja engleskog jezika posećivali su ih imućniji Zagrepčani, ali su i mlade Zagrepčanke obilazile pilote koji su sa baronicom.
Nikolići su rado igrali bridž. Američki piloti su, u svojim kasnijim svedočanstvima potvrdili da su zaista bili tretirani kao gosti, oni su u Zagrebu imali devojke i ljubavnice, sa baronicom su slavili Uskrs, jeli govedinu, pire krompir, salatu i pili vino po želji.
Nakon dolaska komunista na vlast Vera Nikolić nakratko je završila u zatvoru, potom je usledilo oduzimanje imovine... Nikolićima su najpre nacionalizovane kuće u današnjoj Teslinoj, a zatim su im, 1958. godine, oteli pola imanja na Prekrižju, oko 150 hektara. Do 1963. baronica Nikolić živela je u vili, ali je tada na Prekrižje ponovno došao NKVD-ov agent Inženjer. Vera je saznala novi nadimak tog čoveka - Stevo. Ivan Stevo Krajačić.
Na imanju je, navodno, jednom sa Krajačićem boravio i Tito, kojem se svideo prostor vinograda, šume i pitomih brežuljaka iznad Zagreba. Baronica je, prema Krajačićevom nagovoru, morala da proda kompletno imanje tadašnjem Izvršnom veću SRH. Za ovo zemlju isplaćeno joj je 17 miliona ondašnjih dinara, radilo se samo o desetini tržišne vrednosti vile! Vila je srušena dinamitom i ubrzo je počelo da se gradi novo zdanje. Niknula je Vila Zagorje, Titova vila, danas poznatija kao - Predsednički dvori.
UZNEMIRUJUĆI SNIMAK KATASTROFALNOG SUDARA U TUNELU: Automobili se sudarili, a onda usledila STRAŠNA EKSPLOZIJA! (VIDEO)
Obeležen Dan fočanskih brigada - Veliko slavlje u Republici Srpskoj!
Banjaluka: Potpisan memorandum o saradnji sa dobrovoljnim penzijskim fondom
Baronica je nakon prisilnog iseljenja iz sopstvenog doma htela da se preseli u veliki stan koji je njena porodica posedovala u Teslinoj ulici, iznad današnjeg restorana Vinodol, koji je takođe nekada bio vlasništvo Nikolićevih. No šestosobni stan već je bio zauzet, pa je ženi krov nad glavom nakratko dala njena kuvarica Lizika. Baronica Nikolić potom se uputila u Ameriku, gde su je na svom imanju u Kamdenu ugostili veliki violinista Zlatko Baloković i njegova supruga Džojs. Ali Baloković umire 1965. godine, a baronica odlučuje izložiti neke svoje slike u Klivlendu.
Baronica Vera Nikolić umrla je 1972. godine, a njena sestričina Gabriela sredinom devedesetih godina. Njihovii naslednici nastavili su pravnu borbu za povraćaj svoje imovine i imovine svojih predaka koja im je oteta. Čitava priča o posedu i njegovom povraćaju još nije okončana, a pravna se bitka za Pantovčak, daleko od očiju javnost i bez upućenosti političkog vrha, i dalje vodi! Gabriela je '90-tih godina tražila i da joj vrate šest nekretnina u strogom središtu Zagreba. Ali i to da zagrebačka Komisija za imenovanje ulica vrati Teslinoj ulici ime njenog slavnog pretka Nikole Nikolića, po kojem je nekad nosila ime.
Iza njih su ostala deca kao i unuke Muriel i Natasča sa habsburškom krvi u sebi, koji su još ranije najavljivali da će tražiti vraćanje svoje dedovine. Za života, devedesetih, Gabriela je procenila da čitav Pantovčak i šest nekretnina u Zagrebu vrede 100 miliona tadašnjih nemačkih maraka.