TAJNA ULOGA BRITANSKIH SPECIJALACA U SREBRENICI: Sve je bilo deo PAKLENOG PLANA, iskoristili slučaj da bi BOMBARDOVALI Srbe

Zanemareni zvanični izveštaji i nikada ranije viđeni deklasifikovani dosijei sugerišu da su operativci britanskih specijalnih snaga u senci odigrali ključnu ulogu u jednom od najozloglašenijih i najkontroverznijih događaja 20. veka.

U julu 2023, malo je medijskih posmatrača primetilo kada je uticajna britanska obaveštajna operativka koja je postala zakonodavac Ališa Kerns objavila javni poziv za zapadno prisustvo na terenu u bivšoj Jugoslaviji.

Obraćajući se na prepunoj sednici Donjeg doma, predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Kerns je uputila alarmantan poziv: - Pozivam Vladu: hajde da se ponovo pridružimo EUFOR-u, hajde da angažujemo mirovne snage NATO-a u okrugu Brčko, pređimo na mirovne operacije pod vođstvom NATO-a misija u Bosni i Hercegovini.

Zapaljivi komentari usledili su tokom parlamentarne rasprave o Nedelji sećanja na Srebrenicu. Ipak, tri decenije kasnije, detalji onoga što se dogodilo tog kobnog meseca, uključujući ukupan broj ubijenih ljudi i tačnu prirodu njihove smrti, ostaju neizvesni. Da li je horor predstavljao navodni genocid, kako to plasira u anti-srpskoj propagandi, takođe ostaje predmet spora među pravnim naučnicima.

Bez obzira na to, zapadni lideri su se često pozivali na ovaj događaj da bi opravdali ilegalne vojne intervencije. Kampanje bombardovanja koje ciljaju problematične zemlje širom globalnog juga često se predstavljaju kao ispravne akcije, koje se bave sprečavanjem "još jedne Srebrenice". Kako tvrdi autor, za administratorku USAID-a Samantu Pauer, ovaj cilj je postao kamen temeljac podmukle marke liberalnog intervencionizma koji je postao poznat kao "Odgovornost za zaštitu".

Ali eksploatacija Srebrenice za opravdanje daljeg ratovanja nije ograničena na Vašington. Britanski zvaničnici su posebno zainteresovani za ovu argumentaciju, a najnoviji primer je dala operativka obaveštajne službe, koja je postala poslanica Ališa Kerns. Danas je Britanija jedina država osim Bosne i Hercegovine koja zvanično obeležava ubistva kao čin genocida. Od kasnih 1990-ih, London je takođe bio dom mnogih nevladinih organizacija koje su promovisale tvrdnju da je Srebrenica predstavljala čin genocida.

Međutim, u svim sećanjima na tragične događaje iz jula 1995. od strane britanskih novinara, stručnjaka i političara, prisustvo SAS-a u tom području u to vreme je ostajalo otvorena, neistražena tajna.

Dosijei britanskog ministarstva odbrane sa kojih je skinuta oznaka tajnosti koje je pregledao "The Grayzone" pokreću uznemirujuća pitanja o tajnoj ulozi Londona u Srebrenici, kao što je to kako i zašto je MI6 znao da se napad na enklavu sprema pre nego što ga je VRS i planirala.

SAS u Bosni "bi mogao izazvati Treći svetski rat"

Sedam godina kasnije, holandska vlada objavila je zvaničnu istragu o neuspehu njenih mirovnih snaga da zaštite Srebrenicu, koju je sačinio Holandski institut za ratnu dokumentaciju (NIOD). Šest dana nakon objavljivanja nalaza, premijer Vim Kok podneo je ostavku. Holandija je na kraju prihvatila delimičnu političku odgovornost za čitav slučaj, nakon što je Vrhovni sud zemlje proglasio da holandska vlada nosi 10% odgovornosti za incident.

U celom izveštaju su upečatljivi pasusi koji upućuju na prisustvo "tajno operativne britanske jedinice" u Srebrenici. Osoblje britanskih specijalnih snaga u štabu holandskog bataljona opisani su kao "posmatrači zajedničke komisije" (JCO), ali u izveštaju NIOD-a se navodi da su "u stvarnosti to bile jedinice Specijalne vazdušne službe (SAS) i Specijalne službe za čamce (SBS)", koje su sprovodile "izviđačke misije" i "specijalne zadatke" po naređenju generala Majkla Rouza, koji je tokom rata predvodio britanske mirovne snage UN u Bosni.

Odnos britanskih operativaca sa Holandskim bataljonom "nije bio dobar", zaključio je NIOD. Holandski bataljon je očigledno imao malo znanja o aktivnostima JCO, čije su operacije u Srebrenici bile toliko tajne da čak ni holandski odbrambeni centar za upravljanje kriznim situacijama, koji je nadgledao operacije zemlje u Bosni, "nije znao za prisustvo JCO u enklavi". Ali Holanđani su sumnjali da je glavni zadatak britanskih JCO da ih špijuniraju. "Primarni osnovni cilj JCO u Srebrenici bio je prikupljanje obaveštajnih podataka o Holandskom bataljonu i otkrivanje da li se nešto nezakonito dešava između holandskih trupa i muslimanskih snaga", navodi se u izveštaju.

Operativci SAS-a bili su postavljeni u oblastima Srebrenice koje su nadgledale skandinavske mirovne snage, koje nisu bile ovlašćene da izdaju naređenja svojim britanskim kolegama. Skandinavci su takođe bili u mraku o prirodi aktivnosti JOC-a, i bilo im je dozvoljeno da znaju lokacije njihovog kretanja tek nakon pregovora. Norveški pukovnik koji je nadgledao bataljon rekao je da su se elitni britanski vojnici nekažnjeno kretali "tamo-ovamo" širom istočne Bosne, a usput su "povremeno bili uhvaćeni u okršaje", navodi NIOD.

Iako su detalji o konkretnim operacijama SAS-a oskudni, jedan od retkih konkretnih primera aktivnosti JCO koje su citirali holandski istražitelji jasno pokazuje da se njihova bosanska nadležnost proteže daleko od pukog prikupljanja obaveštajnih podataka. U jednoj fazi, napominju autori izveštaja, postojala je - specijalna operacija SAS-a koja je uključivala vozila hitne pomoći, koja su nosila komunikacionu opremu umesto nosila.

- Ova "ambulantna vozila" su donirala Bosni [britanske zdravstvene vlasti] iz humanitarnih razloga, ali su se često iznenada pojavila na najiznenađujućim mjestima - navodi se u izveštaju.

Kako tvrdi autor, takva obmana je uobičajena za Specijalnu vazdušnu službu, čije je samo ime direktan proizvod plana iz perioda Drugog svetskog rata da se sile Osovine zavaraju da poveruju da Velika Britanija ima na raspolaganju ceo padobranski puk u regionu. I malo toga ukazuje na to da se vojna odeća promenila u vremenu od tada. Godine 2015. pojavili su se izveštaji o SAS-ovim racijama na teritoriji koju je okupirala ISIS u Iraku i Siriji, koji su prerušeni u borce grupe.

Dve godine kasnije, naoružani članovi SAS-ovog krila za protivrevolucionarno ratovanje navodno su postavljeni na britanske ulice, predstavljajući se kao čistači ulica i skitnice u navodnim nastojanjima da spreče terorističke napade. Kako tvrdi autor teksta, tokom NATO okupacije Avganistana, odredi smrti SAS-a su rutinski pogubili nevine, nenaoružane civile, a zatim su falsifikovali dokaze kako bi svoje žrtve lažno osudili kao naoružane pobunjenike.

U Bosni, prema anonimnom holandskom mirovnjaku kojeg je konsultovao NIOD, pripadnici Holandskog bataljona su se - plašili Britanaca i da bi mogli izazvati Treći svetski rat. Ako su se JCO bavili isključivo prikupljanjem obaveštajnih podataka, ovo se čini prilično čudnom procenom.

SAS se "pretvarao" da poziva na vazdušne napade

Kada je Srebrenica pala 11. jula, u izveštaju NIOD-a se navodi da su se dva JCO-a pojavila u lokalnom štabu vojnih posmatrača UN rano ujutru. Tvrdili su da su "tim za kontakt sa avionima", koji je imao zadatak da identifikuje lokacije za vazdušne napade NATO-a, što bi sprečilo VRS da zauzme to područje. Veza muslimanske vojske propisno je odvela operativce SAS-a do vidikovca na brdu sa kojeg se pruža jasan pogled na Srebrenicu, za koji su verovali da će obezbediti "odličan kontakt sa letelicom".

Osoba za vezu je rekla NIOD-u da su JCO "bile u stalnom kontaktu sa nekim" sve ovo vreme. Otprilike pola sata nakon dolaska na brdo, "videli su jasno olakšanje na licima Britanaca", iz nejasnih razloga. Ljudi iz SAS-a su tada navodno tvrdili da ipak ne mogu da izazovu vazdušne napade, jer su njihovi satelitski telefoni bili prazni.

Kada je njihov položaj bio pod vatrom VRS-a, JCO su se zaklonili u obližnjim rovovima koje su zauzeli muslimanski vojnici, "koji nisu imali pojma šta tamo rade". Prema izveštaju, Britanci su se ipak "osećali bezbedno i opušteno", skinuvši kacige i pancirne jakne kada su ušli. Zanimljivo, njihova veza se priseća da su se - pretvarali [naglasak dodat] da uspostavljaju radio kontakt, ali su ostali da sede i izgleda da nisu planirali bilo kakvu dalju akciju.

Britanci su imali dovoljno razloga da veruju da je usledio napad na Srebrenicu prethodnih nedelja. Kako se ističe u izveštaju NIOD-a, muslimanski predstavnici su se 8. juna sastali sa JCO, pružajući im "detaljne planove neposrednog napada" na enklavu. Međutim, "to nije dovelo do alarmiranja", navodno zbog učestalosti kojom su u prethodne tri godine kružile neosnovane glasine o predstojećoj invaziji VRS na Srebrenicu.

U izveštaju NIOD-a se navodi da su JCO-i takođe sumnjali u "neposredni napad", pošto "nisu dobili nikakve potvrdne dokaze za plan". Holandski zvaničnici tvrde da je to pokazatelj da "britanske obaveštajne službe nisu znale za takve planove". Ipak, JCO su verovali da su ove informacije značajne, obavestili su rukovodstvo Holanskog bataljona. Štaviše, deklasifikovani dosijei britanskog ministarstva odbrane koje je pregledao "The Grayzone" ukazuju na to da su obaveštajci MI6 u to vreme verovali da će "Srbi napasti Srebrenicu".

To nisu bile iste informacije koje su Muslimani dali JCO-ima. Deklasifikovani dosijei pokazuju da je MI6 delio svoje obaveštajne podatke sa Amsterdamom, a NIOD je uredno tražio dozvolu da to citira u svom izveštaju o Srebrenici. Ali London je odbio, navodeći navodnu zabrinutost zbog zaštite izvora i sprečavanja da se njihov "materijal" koristi u "javnim/pravnim postupcima koji nisu u Velikoj Britaniji".

Isti dokumenti upozoravaju da su britanski zvaničnici koji su svedočili o tadašnjoj istrazi UN o Srebrenici morali da ćute o onome što znaju. "Na pitanje o postojanju obaveštajnih podataka o događajima u Srebrenici, trebalo bi jednostavno da odgovore da nisu ovlašćeni da razgovaraju o takvim stvarima", navodi se u dosijeima.

Srebrenici dozvoljeno da padne?

Na osnovu bezbrojnih sati svedočenja svedoka i mnoštva dokaza iz primarnih izvora, istražitelji Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) koji je stvorio i finansirao NATO zaključili su da je planiranje napada na Srebrenicu počelo tek 30. juna.

Ovo postavlja očigledno pitanje kako su i MI6 i muslimanske snage nezavisno ranije tog meseca znali da je napad u toku, i šta su tačno predvideli. Prema MKSJ, VRS je prvobitno nameravala da jednostavno otera muslimanske vojne jedinice koje su delovale oko Srebrenice, a zatim da je opkoli kako bi sprečila dalje napade na srpsku teritoriju.

Sa samo 2.000 vojnika VRS uključenih u operaciju i oko 6.000 muslimanskih vojnika koji su ih čelači u i oko Srebrenice, nije se očekivalo da će to biti laka pobeda. Odluka da se enklava zauzme doneta je 9. ili 10. jula, nakon što VRS nije naišla na gotovo nikakvo protivljenje na putu.

U dopisu britanskog ministarstva odbrane od 11. jula navedeno je da je "nedavni napad VRS na Srebrenicu bio podstaknut stalnim [muslimanskim] napadima u prethodna tri meseca na rutu snabdevanja VRS južno od enklave. Akcija VRS je direktan odgovor na [muslimanski] pritisak na komunikacijsku liniju VRS i VRS je reagovala prisiljavanjem [Muslimana] nazad prema Srebrenici... Srbi su otkrili da je bilo malo otpora pa su mogli da napreduju dalje od prvobitnog cilja."

Ovaj nedostatak otpora je očigledno ostavio Holandski bataljon zapanjen. Oni su 6. jula obavestili muslimanske snage da će im, ako VRS uđe u Srebrenicu, pustiti sadržaj punkta UN za prikupljanje oružja u tom području, koji je sadržao značajan arsenal, uključujući teško naoružanje. Ali kada je VRS stigla, Muslimani "nisu iskoristili ovu priliku", prema izveštaju Holandskog bataljona.

- Čini se da su vojne prednosti bile u tome što su branioci barem izdržali duže i naneli su veće gubitke [VRS] nego što se verovalo - zaključuje se u odvojenom izveštaju vojnog posmatrača UN. Međutim, - čini se da je [muslimansko] rukovodstvo zapravo delovalo protiv sopstvenih interesa kako bi izvršilo uspešnu odbranu, uz malo koordinacije...i bez pokušaja da zapleni teško naoružanje koje drže UN.

Holandski bataljon je bio ovlašćen da izazove vazdušne napade NATO-a, što su oni činili sa sve većom hitnošću dok je VRS nadvladala Srebrenicu. Ipak, alijansa nije odobrila intervenciju sve do kasno 11. jula, kada je potpuno zauzimanje enklave završeno. ,

Džefri Najs, kontroverzni britanski advokat koji je vodio nekoliko tužilaštava u Haškom tribunalu, otkrio je tajni sporazum sklopljen u maju 1995. između Britanije, Francuske i SAD da neće biti bombardovanja za odbranu tog područja.

Tajne operacije SAS-a tokom masakra

Taj sporazum bi takođe mogao da objasni bizarno ponašanje JCO-a tokom pada Srebrenice. Očigledno je da su lokalne muslimanske snage očekivale vazdušne napade NATO-a kada VRS stigne, a Britanci su im očigledno dali dovoljno osnova da veruju da će do njih doći. Njihova lažna obećanja mogu objasniti nedostatak otpora muslimana protiv upada VRS.

Kada je VRS preuzela punu kontrolu nad Srebrenicom, evakuisali su muslimanske žene i decu, dok su sakupljali vojno sposobne muškarce, iako su neki od njihovih zarobljenika bili znatno mlađi ili stariji. Njihova svrha je bila da identifikuju osobe odgovorne za napade na srpska područja. NIOD izveštava o ovom trenutku, visoki holandski vojni zvaničnik "napravio je razne pokušaje" da proveri tvrdnje o "ratnim zločinima" u enklavi, što je uključivalo naređenje "nekome" da pita JCO da li su otkrili dokaze u tom smislu.

Operativci SAS-a su navodno izveštavali vrlo malo, uprkos redovnim dužim odsustvima iz štaba Holandskog bataljona tokom i nakon zauzimanja Srebrenice VRS-a. NIOD napominje da su "ubrzo nakon pada" enklave, predstavnik Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice i njihov prevodilac videli kako se jedan od britanskih vojnika vraća u bazu kasno jedne noći - potpuno obliven blatom "kao da je puzio".

Takva aktivnost se čini još sumnjivijom, obzirom da su JCO očigledno - iz predostrožnosti uništile svoju specijalnu komunikacionu opremu - 11. ili 12. jula. To je navodno rezultiralo "prekidom komunikacije" između njih i radoznalog holandskog vojnog zvaničnika neko vreme nakon toga — tačno kada je navodno počeo masakr muškog stanovništva Srebrenice.

Pošto su britanske vlasti zabranile NIOD-u da razgovara sa operativcima SAS-a, nema informacija o njihovim aktivnostima tokom ovog perioda, kao ni o tome da li su i kako su možda primali naređenja. Još jedan holandski vojni zvaničnik koji je pokušao da uđe u trag operativcima SAS-a preko britanske diplomatske misije u Hagu je odbijen, odlukom za koju su sumnjali da je rezultat "političke osetljivosti prisustva Britanaca u Srebrenici u vreme pada".

NIOD je saznao da su tri člana JCO-a odlikovana britanskim vojnim počastima za službu u Srebrenici, šta god to bilo. Sa svoje tačke gledišta 11. jula, SAS je mogao pažljivo da prati situaciju na terenu i obavesti svoje kontrolore kada je preuzimanje enklave završeno. Da li je obezbeđivanje da ovo ispune njihova stvarna misija? Da li su osetili "olakšanje" tog mračnog jutra jer su dobili potvrdu da se vazdušni napadi koje je naredio Holandski bataljon neće ostvariti dok ne bude prekasno?

Srebrenička "zamka"

Kada je Srebrenica u aprilu 1993. proglašena "zaštićenom zonom" UN-a, muslimansko rukovodstvo je upozorilo da njenom stanovništvu "preti nestanak" i da će "hiljade žena, dece i staraca" biti masakrirane ako VRS zauzme enklavu. Zanimljivo je ipak da su i vlada u Sarajevu i lokalne muslimanske vojne snage u više navrata blokirale pokušaje UN da evakuišu to područje.

Tog meseca, naoružani borci su opkolili masivni konvoj UN koji je nameravao da preveze hiljade stanovnika Srebrenice na sigurno, što je navelo muslimanskog komandanta Nasera ​​Orića da ga odbije. Tvrdio je da se spasavanje ne može dozvoliti, jer bi to dovelo do okupacije enklave od strane VRS.

General Filip Morijon, koji je komandovao mirovnim snagama UN-a u Bosni 1992/93, postavio je prilično drugačije obrazloženje. On je tvrdio da je predsednik Sarajeva Alija Izetbegović koji podržava Zapad sabotirao napore za evakuaciju jer - nije bio u poziciji da strateški dobije bitku:

- Cilj Predsedništva Bosne od samog početka je bio da osigura intervenciju međunarodnih snaga za vlastitu korist... to je jedan od razloga zašto nikada nisu bili skloni razgovorima. - navodi se.

Ova taktika je bosanske Muslimane i Srbe gurnula u "pakleni" krug nasilja, tvrdi Morijon, što znači da su, kada je VRS zauzela Srebrenicu, "hteli da se osvete za sve što su pripisali Naseru Oriću". U nedeljama koje su prethodile napadu, Orićeve snage su se provukle pored mirovnih snaga UN-a i u više navrata napale civilne oblasti bosanskih Srba u blizini enklave, rušile kuće, krale stoku, ubijale stanovnike i ostavljale preživele bez krova nad glavom.

Priznanje da bi takve akcije neizbežno izazvale brutalnu odmazdu moglo bi da objasni zašto je muslimanska vojska upozorila Holandski bataljon da predstoji napad na Srebrenicu. Prema Morijonu, srebrenička tragedija je upravo ono što su zapadne snage i muslimansko rukovodstvo želeli.

VRS je "ušla u zasedu u Srebrenici, u stvari u zamku", a stanovništvo je bilo "žrtva višeg interesa... locirano u Sarajevu i Njujorku", objasnio je on. U međuvremenu, ratni načelnik srebreničke policije više puta je tvrdio da mu je Izetbegović rekao da će to direktno dovesti do intervencije NATO-a, ako VRS zauzme enklavu i pobije 5.000 Muslimana.

Taj izveštaj potkrepljuje izveštaj generalnog sekretara UN o zauzimanju Srebrenice. Napominje se da je članovima muslimanske delegacije upućene na mirovne pregovore na britanskom ratnom brodu u septembru 1993. Izetbegović otvoreno rekao: "Intervencija NATO-a u Bosni i Hercegovini bila bi moguća, ali bi se mogla dogoditi samo ako bi Srbi provalili u Srebrenicu, ubivši najmanje 5.000 njenih ljudi."

Šta kriju Britanci?

Kako je Izetbegović očigledno prognozirao, NATO intervencija je konačno došla krajem avgusta 1995. godine, u vidu jednomesečne kampanje bombardovanja VRS-a, u kojoj je ubijeno do 2.000 civila. Tri meseca kasnije potpisan je Dejtonski sporazum i rat je priveden kraju.

Nijedno od suđenja nije pružilo dokaze da je na bilo kom komandnom nivou ikada izdato naređenje da se izvrši ubijanje muškog stanovništva Srebrenice. Kada je MKSJ osudio generala Radislava Krstića po optužbi za genocid, Tribunal je priznao da komandant multietničkog korpusa VRS-a koji je zauzeo Srebrenicu ne samo da nije znao i nije bio umešan u navodne ratne zločine, već je izričito naredio svojim vojnicima da ne nanose štetu civilima.

Samo jednu osobu je MKSJ osudio za direktnu umešanost u Srebrenicu: vojnik Dražen Erdemović koji je patio od PTSP-a. U zamenu za svedočenje na više suđenja pred Tribunalom — uprkos tome što su stručnjaci ocenili da je mentalno nesposoban da mu se sudi — odslužio je samo tri i po godine zatvora, a zatim je ušao u program zaštite svedoka. Tokom brojnih gostovanja pred Tribunalom, pamćenje mu je izmicalo na mnoge ključne činjenice, uključujući sopstveni vojni čin, koliko je ljudi lično pogubio, kada se sam događaj odvio i ko je izdao naređenje da se izvršiti to.

Britanski obaveštajci su odigrali značajnu ulogu u prikupljanju dokaza o ratnim zločinima u Jugoslaviji za MKSJ. Britanske sudije i advokati sa dobrim vezama bili su centralne ličnosti tokom celog postupka, koji je trajao 23 godine. Britanske vlasti — uključujući SAS — preuzele su vođstvo u hvatanju Srba koje je optužio Tribunal. Jedan od osuđenih za genocid, Radovan Karadžić, trenutno je u zatvoru u Britaniji. Ipak, ni u jednom trenutku tokom suđenja nije pomenuta tajna jedinica SAS-a koja je delovala u Srebrenici, a kamoli pozvana da svedoči.

Teško je utvrditi da li to implicira da je njihovo svedočenje moglo da izazove probleme tužiocima MKSJ-a ili da imaju nešto duboko zlokobno da kriju. Ali nesporno je da su britanski zvaničnici dosledno blokirali predloge da se ukine embargo UN na isporuke oružja muslimanskim snagama tokom rata, očigledno zbog onoga što je tadašnji predsednik SAD Bil Klinton navodno opisao kao želju Londona za bolnom, ali realnom restauracijom hrišćanske Evrope.

Izvor: The Grayzone