Nisu samo Amerika i Rusija: Čiji se sve INTERESI kriju iza KRVAVOG RATA u Siriji
Posle građanskog rata sledi Treći svetski?
U sukobu u Siriji, u kojem glavnu reč vode SAD i Rusija, učestvuju i brojne regionalne sile podstaknute svojim interesima na nestabilnom terenu.
Od izbijanja građanskog rata, Sirija je postala magnet za vlade, zemlje i organizacije koje su su koristile priliku da ispune svoje ciljeve. Rezultat je skoro šest decenija nazadovanja, do perioda kada je bila toliko slaba da je bila lak plen za regionalne i međunarodne igrače.
Pročitajte i:
Američka javnost sve glasnije optužuje administraciju Bele kuće da nema jasnu strategiju za Siriju. Predsednik Donald Tramp je u roku od samo nekoliko dana najavio povlačenje trupa iz zemlje i izveo masovni raketni napad. Ipak, brojni regionalni igrači još računaju na američku silu u regionu zarad ostvarivanja svojih ciljeva.
Od svih zemalja koje su zaigrale u Siriji, posebno se izdvaja Saudijska Arabija. Kralj Abdulah bin Abd al-Aziz, prvi je arapski lider koji se usprotivio Bašaru al Asadu i otvoreno pozvao na naoružavanje pobunjenika.
Rijad pretenduje da uspostavi dominaciju na Bliskom istoku i istisne svog glavnog protivnika, Iran. Od leta 2013. godine, Saudijska Arabija je postala glavni finansijer i dostavljač oružja pobunjeničkim snagama, mahom obezbeđujući pešadijsko naoružanje, puške i antitenkovsko oružje. Pomoć pobunjenicima vršena je kao kontramera zbog pomoći koju je Iran slao vladinim snagama.
Glavni cilj Tel Aviva je da ni po koju cenu ne dozvolu izlaz Irana na Sredozemno more. Zajednički neprijatelj tako ga je, uz pomoć Vašingtona, zbližio sa dojučerašnjim protivnikom, saudijskim kraljevstvom. Takođe, Izraelu ne prija ni pomoć koju Teheran šalje libanskom Hezbolahu, pa na svaki način pokušava da povuče crtu do koje Iran može da se približi.
Izrael je tako u nekoliko navrata učestvovao u vojnim operacijama protiv vladinih snaga, a čak se i poslednji raketni napad pripisuje Tel Avivu. Međutim, opcije Izraela su u veliko meri smanjene, jer osim vazdušnih udara i dostave oružja ne može da značajno utiče na stanje na terenu.
Kurdi u Siriji, kao i u Iraku i Turskoj, već decenijama se bore za formiranje sopstvene države. Tako su se i u ovom ratu priklonili strani za koju su mislili da bi im mogla pomoći u tome, ali komplikovani politički odnosi u regionu ni ovoga puta nisu išli na ruku "najvećem narodu bez države", kako ih još nazivaju.
Iako je sada već bivši državni sekretar Reks Tilerson pomogao formiranje labave zajednice Kurda na severu Sirije, pod navodima da će štititi teriroriju oslobođenu od IS-a, Turska je već posle nekoliko dana poslala vojsku i zauzela teritoriju.
Zajednički interesi spojili su Moskvu i Teheran u Siriji, a pored saveznika u Bašaru al Asadu, sve veću podršku imaju i u Ankari koja se priključila dominantom savezu na terenu.
Pre ruske intervencije 2015, Teheran je bio primarni saveznik Bašara al Asada, kojem je slao oružje, novac, a prema nekim navodima medija i borce u vidu Hezbolaha. Trenutno najjači regionalni igrač, svoj uticaj na Bliskom istoku ostvaruje kroz pomoć šiitima, pa je na istu kartu zaigrao i u Siriji.
Međutim, religija nije glavni motiv za Teheran. Islamska republika okružena je nerijateljski nastrojenim konkurentima u regionu, i nastoji da prigrli što je više moguće lokalnih saveznika, i tako neprilike drži dalje od svojih granica.
Iran pretenduje da preko Sirije izađe i na Meditaran, a Teheran i Damask su u borbi za vrednu obalu u dva navrata podržali Palestince u pobunama protiv Izraela.
Turska je na početku rata podržavala zapadnu koaliciju. Kada je Rusija 2015. godine vojno podržala Asada, Turska je oborila ruski bombarder koji je navodno ušao u njen vazdušni prostor. Ledena reakcija Moskve sankcijama, uz neuspeli vojni puč protiv Erdogana za koji turski predsednik optužuje zapadne sile, brzo su navele Ankaru da promeni stranu, ili barem sedi na dve stolice.
Turske pretenzije na Bliskom istoku datiraju od vremena Otomanske imeprije, a aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sad već javno ocenjuju kao čoveka koji teži vraćanju stare slave Turcima. Takođe osim zbližavanja sa Rusijom uprkos negodovanju NATO saveznika, Erdogan je brzo reagovao i napao Kurde na severu Sirije.
Ostale vesti iz Sirije, Iraka i Jemena možete pročitati klikom OVDE.