SVE O REFERENDUMU: Evo zašto se shvata kao najviši oblik DEMOKRATIJE i koja ga zemlja NAJVIŠE primenjuje!

REFERENDUM U POLITIČKOM ŽIVOTU: Zašto je važan za Republiku Srpsku?

Referendum je oblik ravnopravnog odlučivanja, izjašnjavanja građana o nekim pitanjima od važnosti za užu ili širu zajednicu; podvrgavanje predloga novog ustava, ustavnih promena, nekog zakona ili političke odluke od bitnog značenja na državnom, regionalnom ili lokalnom nivou.

Građani se odlučuju o tom pitanju sa "za" ili "protiv" ili sa "da" ili "ne".

Referendum se raspisuje odlukom koja mora da sadrži naziv tela koje ga raspisuje.

Odluka o raspisivanju državnog referenduma objavljuje se u državnom službenom glasilu, dnevnoj štampi i drugim sredstvima javnog saopštavanja.

Neke države referendum koriste vrlo često, pa se smatra jednom od važnih načina donošenja odluka.

Danska, na primer, provodi referendum svaki put kada mora da se potvrdii neki novi ugovor Evropske Unije. Jedini put kada to nije učinila bilo je prihvatanje Lisabonskog Ugovora, što je izazvalo lavinu nezadovoljstva u toj zemlji.

Irska je jedina od zemalja članica Evropske Unije (zbog svojih ustavnih odredbi) održala referendum o Lisabonskom Ugovoru. Upravo zbog negativnog ishoda referenduma 2008. došlo je do krize u EU. Na drugom referendumu o istom pitanju 2009., Irci su ipak rekli 'da' za Lisabonski Ugovor.

GLASANJA ĆE BITI I U MOSKVI: Evo šta se Dodik dogovorio sa Putinom, a obradovaće građane RS

U Norveškoj je održano 6 referenduma, od kojih su najvažniji bili oni o raskidu saveza sa Švedskom ili pristupanje Norveške u EU.

Švajcarska - zemlja referenduma

Jedna od karakteristika Švajcarske u smislu državnog uređenja su referendumi i narodne inicijative, koje predstavljaju ustavno-pravno regulisanje neposredne demokratije. Švajcarska je jedna od nekoliko najstabilnijih i najstarijih predstavničkih demokratija, čiji građani uspešno primenjuju mogućnost direktnog uticaja na promenu nekog zakona, pa i Ustava. 

Švajcarska je primer gde referendum igra značajnu ulogu u političkom životu. Švajcarski ustav reguliše zakonske procedure, ali građani, a ne Vlada, odlučuju o tome kada i o čemu će se održati referendum. Postoje dve vrste referenduma: neobvezujući i obavezujući, a čija praksa postoji još od 1848. godine. Referendumi se uvek održavaju nedeljom, uglavnom tri do četiri puta godišnje.

Oni se tako izjašnjavaju o raznim pitanjima, što ima pozitivne efekte u smislu građanskog samorazumevanja uloge u društvu. Način na koji je sve regulisano omogućio je svima da kažu ono što misle.