KO JE BIO KRISTOFER KOLUMBO? Kosti mu premeštali iz grobnice u grobnicu, a poreklo obavijeno velom tajne! (FOTO)
Reultati DNK analize pokazaće pravo poreklo velikog moreplovca i istraživača
Da li je Kristofer Kolumbo bio zaista iz Đenove, današnje Italije? Ili je bio Španac? Ili je, kao što sugerišu druge teorije bio Portugalac, možda Grk ili čak i Poljak?
PUCA SE OD RANE ZORE: Izrael zadao opasne udarce iz vazduha, sirene zavijaju bez prestanka
LAVROV SVE VREME IMAO IZVESTAN OSEĆAJ TOKOM RAZGOVORA SA BLINKENOM: Oglasio se ruski šef diplomatije nakon sastanka (FOTO/VIDEO)
TRAGEDIJA NA EKSKURZIJI Ana (17) preminula od sepse, roditelji u šoku: Umesto da joj pomognu, profesori obilazili znamenitosti
Nepoznanica oko porekla poznatog istraživača mogla bi se rešiti za pet meseci jer su međunarodni naučnici u sredu otpočeli s analizom njegovih DNA ostataka, čime se nadaju identifikovati njegove korene.
Zaključak analize očekuje se u oktobru.
O ranim godinama slavnog moreplovca iz 15. veka zna se malo. Važan napredak u stvaranju kompletnijeg profila istraživača koji je umro pre 515 godina učinjen je 2003. kada su DNK analize potvrdile su kosti pokopane u grobnici u seviljskoj katedrali zaista Kolumbove.
Ali nakon tog nalaza je grupa istraživača sa Univerziteta u Granadi, koja provodi istraživanja, zaustavila istragu. Razlog je bio što ondašnja tehnologija vezana za DNK nije bila precizna niti verodostojna te je zahtevala veliku količinu genetskog materijala.
Ali u međuvremenu je nauka napredovala velikim koracima. Hose Antonio Lorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi, kaže kako je došlo do "radikalnog poboljšanja" u DNK analizi pa je sada moguće analizirati jako male fragmente uzoraka.
- Primao sam na desetke agresivnih e-mejlova u kojima su me pitali zašto smo bili zaustavili istraživanja. Tražili su da otkrijem 'tajnu' Kolumbovog porekla - rekao je voditelj projekta Lorente na onlajn konferenciji za medije.
- Da smo bar još pre 16 godina to mogli da ustanovimo, ali tada nismo imali potrebnu tehnologiju. Nauka nije nauka ako ne ispunjava maksimalne potrebne uslove - dodao je.
Istraživači trenutno rade na četiri komadića Kolumbove kosti, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Hernanda, a takođe i na desetak fragmenata kosti njegovog brata Dijega, koji su u lošem stanju.
Ti ostaci će biti poslani na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci u Italiji te u laboratorije u Meksiku i SAD-u premda se istraživanje koordinira iz Granade.
- Postupak rada će tako biti nezavisan. Neće biti povezanosti među tim laboratorijima kako bi se sačuvala objektivnost nalaza. Kada svi završimo s radom iznećemo na sto zaključke - objasnio je Lorente.
On lično veruje u opšte prihvaćenu teoriju prema kojoj je Kolumbo bio Đenovljanin, ali dodaje da je cilj projekta rešavanje nekih "zagonetki i kontradikcija" u istorijskoj priči i dobijanje "što je moguće veće količine informacija kako se više ne bi moglo raspravljati" o poreklu Kristofora Kolumba.
Kao uvod u taj posao, Univerzitet u Granadi je u sredu ugostio naučnike, što je Lorente nazvao "prvim svetskim sastankom Kolumbovih istraživača", koji su izneli razne teorije o njegovom poreklu.
Prekookeanska putovanja istraživača u ime španske monarhije od 1492. i 1504. godine otvorila su vrata evropskoj kolonizaciji Amerika, koje su Evropljani tada nazivali "Novim svetom".
Kolumbo je umro 20. maja 1506. te je bio pokopan u samostanu u španskom gradu Valjadolidu, iako je navodno tražio da bude sahranjen u Americi. Iz Valjadolida su mu ostaci premešteni prvo u Sevilju pa u Dominikansku Republiku, zatim na Kubu i na kraju ponovo vraćeni u Sevilju.