NASTALA SU PUKOM SREĆOM - NEKE STVARI KORISTIMO SVAKODNEVNO: Slučajna otkrića koja su promenila svet (FOTO)
Nastale su sasvim slučajno, pukom srećom, ovo su samo neke od njih
Ljudi su kroz istoriju tragali za načinima da se olakšaju svakodnevne situacije i da pronađu nešto novo. Neke od stvari koje koristimo svakodnevno, nastale su sasvim slučajno, pukom srećom, ovo su samo neke od njih.
PRVA DAMA HAITIJA IPAK PREŽIVELA NAPAD: Bolnica jedne velike sile primiće je na lečenje, poznato u kom je stanju
PAKAO KARIPSKOG OSTRVA: Ulične bande, korupcija, glad, siromaštvo, zemljotresi, tajfuni i ubistvo predsednika (FOTO/VIDEO)
NIJE MU BILO SPASA: Deca su našla pištolj u kući i njihova igra se završila TRAGIČNO
Škotski naučnik, Alexander Fleming, je sasvim slučajno izumeo penicilin, lek koji se koristi u lečenju infekcija koje su izazvane bakterijama. Dok se bavio proučavanjem gripa i prehlade 1928.godine, primetio je da su se zeleno-plave gljivice razvile na jednoj zaboravljenoj posudi i pobile sve stafilokokne bakterije.
Kao i sve vrste čelika, nerđajući čelik nije jedan metal već legura materijala koji je nastao više posebnih elemenata "istopljenih" zajedno. Nerđajući čelik je izmišljen početkom 20. veka od Herija Brerlija iz Šefilda, kada je otkriveno da određena količina metalnog hroma dodata običnom čeliku daje svetao blistav sjaj i čini ga visoko otpornim na tamnjenje i rđu. Otpornost na rđu je upravo osobina koja razdvaja nerđajući čelik od svih drugih oblika čelika.
Iako ne postoji jedna osoba koja može definitivno biti zaslužna za otrkivanje anestezije, Kraford Long, Vilijam Morton i Čarls Džekson su prvi koji su primetili anestetičke efekte različitih lekova kao što su azotni suboksid i "gas smeha" koji se mogu koristiti u opuštajuće svrhe.
Dinamit je vrsta eksploziva na bazi nitroglicerina i kiseonika. Prvi čovek koji je napravio kontrolisani dinamit bio je Alfred Nobel 1866. Patentirao ga je 14. jula 1867. Najčešće izgleda kao štap dugačak oko 30-ak centimetara, čiji je prečnik baze oko 5 centimetara. Dinamit se smatra visoko eksplozivnim. Najpre se koristio u rudarstvu, da bi kasnije, primenu dobio i u ratu.
Eduard Benedikt, francuski hemičar, je slučajno oborio flašu sa svoga stola koja je pala na zemlju i umesto da se razbijla ona je samo napukla. Nakon što je bolje pogledao svatio je da je flaša sadržala plastični celulozni nitrat kojim je bila obložena iznutra i koji je uticao da se flaša ne raspadne prilikom pada na tlo.
X zračenje je otkrio nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen krajem 1895. godine. X-zračenje je elektromagnetne prirode i ograničeno je oblastima gama i ultraljubičastog zračenja. Oznaka X naglašava tada još uvek njihovo nepoznato poreklo. Kasnije je ustanovljeno da zraci prolaze kroz tkivo i, uz korišćenje fotografskih ploča, mogu praviti jasne snimke delova skeleta u telu.
Jedno od najpopularnijih napitaka današnjice, Coca-Cola, je nastala usled greške farmaceuta Johna Pembertona, koji je radio na pronalaženju leka koji smanjuje stres i malaksalost.
Žorž Krum, vlasnik restorana, krajem XIX veka, imao je među gostima jednu bogatu mušteriju, čoveka koji se stalno žalio da mu pomfri nije dovoljno tanko isečen. Jednog dana Žoržu je dojadilo i isekao je krompir što je tanje mogao, maltene da se kolutići provide. Stavio ih je u vrelo ulje i ostavio što je duže mogao, i na kraju obilato posolio, misleći da se neće moći jesti. Bogati gost se oduševio, i tako je nastao današnji čips.
Radioaktivnost je slučajno otkrio Henri Bekerel proučavajući uranijumovu so 1896. Bekerel je postavio fosforescentni kalijum uranil sulfat na foto ploču obmotanu crnim papirom pripremajući eksperiment za koji mu je bila potrebna Sunčeva svetlost. Pre samog eksperimenta shvatio je da je fotoploča već bila osvetljena. Shvatio je da osvetljavanje ploče ima veze sa mineralom koji je koristio u eksperimentu, i da postoji neko zračenje koje prođe kroz crni papir i reaguje sa solima srebra na fotoploči.