TENZIJE NE PRESTAJU! Na pomolu oružani sukob Kine i SAD? Samo jedna greška je potrebna...
Situaciju čine još opasnijom izrazito različiti stavovi SAD-a i Kine o izvoru problema.
Kad se kineski ratni brod nedavno približio američkom razaraču u Tajvanskom moreuzu na manje od 150 metara i prisilio ga da uspori, bio je to drugi put u nekoliko dana da su Kina i SAD bili blizu velikog incidenta, a sve ukazuje na to da će se "bliski susreti" dve oružane sile nastaviti i u budućnosti.
Krajem prošlog meseca kineski borbeni avion proleteo je ispred američkog ratnog aviona iznad Južnog kineskog mora, što su Sjedinjene Države oštro osudile. Nakon susreta s ratnim brodom Bela kuća optužila je Kinu za "sve veću agresivnost", a Peking je odgovorio da takve američke vojne aktivnosti u međunarodnim vodama "namerno podstiču rizik".
Kina je pod predsednikom Si Đinpingom krenula s, kako američki zvaničnici kažu, jednim od najvećih mirnodopskih vojnih jačanja u istoriji.
"JEDAN OD NAJOPASNIJIH PERIODA U LJUDSKOJ ISTORIJI" Velike sile ozbiljno gomilaju nuklearno oružije
OGLASILE SE SIRENE I PODIGNUTI AVIONI: Kina i Tajvan ulaze u vojni sukob?
PLJUŠTE OPTUŽBE NA RAČUN PEKINGA: Kina tajno izgradila špijunsku bazu na Kubi?
Peking koristi svoju rastuću vojnu sposobnost i ekonomsku moć kako bi se odupro decenijama vojne dominacije SAD u Aziji. Sjedinjene Države smatraju strancem koji se meša u stanje u regionu u kome sebe smatraju čuvarem mira i stabilnosti.
Poseban izvor napetosti su prolasci američkih i njima savezničkih vojnih brodova kroz Tajvanski moreuz i Južno kinesko more, za koje SAD tvrde da predstavljaju primenu "slobode plovidbe" u tom području.
Kina se žalila na američke brodove i avione u Tajvanskom moreuzu i Južnom kineskom moru u blizini ostrva koje kontroliše, na koje polaže pravo ili ih je veštački izgradila na morskim grebenima i pretvorila u vojna postrojenja.
Hrabriji i agresivniji Kinezi
Mornarica Narodne oslobodilačke vojske obično prati američke brodove pri prolasku. Neki analitičari kažu da su kineski vojni zapovednici ohrabreni da deluju odlučnije protiv stranih vojnih brodova i aviona.
- Mislim da je ono što vidimo verovatno posledica opšteg ohrabrenja, možda čak i podsticaja za zapovednike brodova da budu agresivni kada se za to ukaže prilika, što podstiče bezobzirnije ponašanje - rekla je Dženifer Parker, stručnjakinja za odbranu na Australijskom institutu za stratešku politiku.
Brod kineske obalske straže u Južnom kineskom moru u februaru usmerio je "vojni laser" na filipinsko plovilo, a Vijetnam je u maju zahtevao od Pekinga da ukloni istraživačke brodove iz svojih voda. Kina je rekla da su oba incidenta bila zakonita i normalna.
Ovakav pristup kineske mornarice povećava šanse za sudar, koji bi mogao da preraste u oružani sukob, kaže Derek Grosman, viši obrambeni analitičar.
- Po mom mišljenju, ovo je scenario br. 1 koji više vodi prema direktnom sukobu SAD i Kine, a manje da Peking zauzme neko sporno područje u Južnom kineskom moru ili napadne Tajvan - rekao je.
Situaciju čine još opasnijom izrazito različiti stavovi SAD-a i Kine o izvoru problema. Sjedinjene Države smatraju da Kina remeti status quo svojim pretnjama Tajvanu i svojim teritorijalnim zahtevima prema Južnom kineskom moru bogatom resursima. Odgovor iz perspektive SAD-a je da nastavi da sprovodi svoje pravo da plovi i leti u blizini Kine.
Kineska vladajuća Komunistička partija vidi te akcije SAD-a kao provokativne i veruje da je američka težnja za vojnom dominacijom pravi uzrok opasnosti u regiji, rekao je Tong Cao, gostujući naučnik na Školi za javne i međunarodne poslove Univerziteta Prinston.
"Kineski zvaničnici uopšteno ne vide da njihovo ponašanje doprinosi rizicima - rekao je.
Nema dijaloga
Ovome dodajte još jedan problem: nedostatak pouzdanih komunikacijskih kanala između dve vojske. Visoki zvaničnik odbrane SAD-a, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je za Rojters da je od 2021. Kina odbila ili nije odgovorila na više od desetak zahteva za razgovor s Pentagonom i gotovo deset zahteva za angažman na radnom nivou.
Kinesko ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na Rojtersov zahtev za komentar. Analitičari kažu da je Kina oprezna s vojnim pregovorima koji bi Sjedinjenim Državama mogli dati bolji uvid u operacije kineskih oružanih snaga. Kineski čelnici takođe bi radije da zadrže američko-kineske rasprave usredsređene na trgovinska i ekonomska pitanja.
Međutim, opasnosti nisu hipotetske. Godine 2001. američki špijunski avion prinudno je sleteo na ostrvo Hainan nakon sudara s kineskim borbenim avionom. Jedan kineski pilot je poginuo, a Peking je zadržao 24-članu američku posadu 11 dana, pustivši ih tek nakon što je Vašington poslao pismo u kojem kaže da im je "jako žao".
Američka vojska dugo je podsticala Kinu da otvori linije komunikacije - kako na višim, tako i na nižim nivoima - kako bi se ublažio rizik da nesreće prerastu u vojne napade.
Nasuprot tome, kineski čelnici sporo su uspostavljali vojne kontakte i brzo ih prekidali tokom razdoblja diplomatskih napetosti, kažu američki zvaničnici. Kina je suspendovala nekoliko vojnih dijaloga na visokom nivou s Pentagonom nakon posete bivše predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu prošlog leta i odbila zahtev SAD-a za telefonski razgovor između šefova odbrane dve zemlje nakon obaranja kineskog špijunskog balona u američkom vazdušnom prostoru ovoga leta.