"TRAŽIMO UBRZANO PRISTUPANJE EU" Novi dokument potresa Brisel: Zapadni Balkan u fokusu, spominje se "maligni uticaj" a izneti su i jasni ZAHTEVI
Grupa je nakon zajedničke "Gottveig" deklaracije od 23. juna ove godine, predložila agendu za unapređenje saradnje u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Grupa od sedam zemalja članica EU pozvala je na uanpređenje saradnje sa partnerima sa Zapadnog Balkanom u oblastima zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i na ubrzanje pristupnog procesa s tim zemljama, navedeno je u non-pejperu u koji je Tanjug imao uvid.
"NE IGRAJTE SE VATROM!" Pale opasne pretnje: Netanijahu žestoko upozorio Hezbolah pa poručio: HAMAS će biti eliminisan
HOROR NA GRADILIŠTU! Radnik udario glavom o armaturu, hitno prevezen u bolnicu
SAT OTKUCAVA A MEĐUNARODNI PRITISAK RASTE Izrael u problemu, ministar Koen poručuje: Imamo dve do tri nedelje... (VIDEO)
Dokument je podržala grupa pod nazivom "Prijatelji Zapadnog Balkana”, a čine je Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka Republika, Grčka, Italija i Slovačka.
- Mi, ’Prijatelji Zapadnog Balkana’, delimo posebnu odgovornost za održavanje tog regiona visoko na političkoj agendi EU i kada je reč o podršci tim državama na evropskom putu - navodi se u non-pejperu s kojim su ministri unustrašnjih poslova država članica EU upoznati pre današnjeg sastanka u Briselu.
Grupa poziva da se osnaži i ubrza pristupni proces, a na institucije EU apeluje se da predstave jasan program za postupnu i ubrzanu integraciju s konkretnim pravnim koracima do 2024. godine, koja će biti zasnovana na pravičnim i rigoroznim uslovima i principima.
Navodi se i da je Zapadni Balkan izložen "destabilizirajućim faktorima, poput zloćudnog uticaja trećih zemalja, hibridnih prijetnji i ilegalnih migracija", pa da EU treba da doda novi podsticaj u pogledu jačanja saradnje u području zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i da treba pojačati dijalog sa zemljama Zapadnog Balkana.
- Budući da od naših partnera očekujemo da se usklade sa spoljnom politikom EU, verujemo da bi takav osnaženi dijalog produbio njihovo razumevanje stavova Evropske unije - navodi se u dokumentu. Dodaje sa da bi pojačana saradnja učinila zemlje Zapadnog Balkana efikasnijim u suočavanju sa spoljnim pritiscima i suprotstavljanju ruskim i drugim štetnim narativima u regionu koji nisu u skladu s vrednostima EU i međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima.
Grupa je nakon zajedničke "Gottveig" deklaracije od 23. juna ove godine, predložila agendu za unapređenje saradnje u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Kako se navodi, u toj agendi pozivaju se partneri sa Zapadnog Balkana najmanje jednom u šest meseci na neformalne razgovore o temama Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, kao i na promovisanje potpunog usklađivanja sa njom.
Isto važi i za šefove diplomatija zemalja Zapadnog Balkana kada je reč o sastancima Političko-bezbednosnog odbora EU, koji bi takođe trebalo da budu održavani makar jednom u pola godine.
Grupa od sedam članica EU ističe i da treba povećati prisustvo, vidljivost i angažman EU u regionu, pored ostalog, i kroz redovnije i koordinisane posete visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, kao i kroz uključivanje članica EU u pripremama i unapređenju seminara o određenim temama.
Prema dokumentu, treba uspostaviti redovnu razmenu i stručne radionice o pitanjima ljudskih prava, pored tekućih aktivnosti u vezi sa sprovođenjem poglavlja 23, sa akcentom na jačanje učešća u tematskim oblastima i programima EU.
Prijatelji Zapadnog Balkana apostrofioraju i podsticanje obuke mladih diplomata i državnih službenika, u pogledu njihovog upoznavanja sa diplomatijom i institucijama Evropske unije.
Non-pejper podrazumeva i unapređenje spremnosti za rešavanje sajber incidenata, a pozivaju se partneri sa Zapadnog Balkana da posete Agenciju EU za sajber bezbednost (ENISA) u cilju daljeg upoznavanja sa sistemom sajber bezbednosti EU i promovisanja potpunog usklađivanja sa zakonodavstvom EU.
Dodaje se da treba unaprediti stratešku sposobnost partnera sa Zapadnog Balkana u pogledu komunikacije sa EU, kao i održavanje konsultacija pre sledeće runde pregovora o Konvenciji UN o sajber kriminalu i identifikovanju zajedničkih stavova.
Sedam članica EU napominju da treba ojačati redovne dijaloge na temu bezbednosti i odbrane, koje podrazumevaju procene izazova i potreba partnera.
Dodaje se da treba razvijati i dalje mere pomoći partnerima u okviru Evropskog mirovnog fonda za Svetsku banku, kao i podržavanje razvoja njiihovih sposobnosti u domenu Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, pored ostlaog, i putem kurseva Evropskog koledža za bezbednost i odbranu.