Jezivi zločini ustaša i danas se prepričavaju u ovom lepom gradu

Šid je gradsko naselje u opštini Šid u Sremskom okrugu, nalazi se smešten na padinama Fruške gore.

To je sedište najzapadnije opštine Srema, a nalazi se između reke Dunav i obronaka Fruške gore na severu i reke Save na jugu. Nadmorska visina je 104 m.  Oblast na kojoj je izgrađen Šid je voćarsko vinogradarski kraj, sa velikim vinskim podrumom. U sklopu poljoprivrede razvijena je i prehrambena industrija, posebno prerada žita, savremena industrijska klanica (koja je zatvorena kao i većina velikih preduzeća) i fabrika za proizvodnju jestivog ulja, kao i tekstilna industrija i trikotaža (takođe zatvorena). U gradu se nalazi spomen kuća i galerija poznatog slikara Save Šumanovića. Prema svom položaju, opština privredno gravira Bačkoj Palanci kao većem ekonomskom i kulturnom centru u neposrednoj blizini.

Što se istorijskih činjenica tiče, nije poznato kada je Šid formiran kao naselje, već postoje samo razne pretpostavke. Početkom 18. veka Šid je bio jedno od najvećih naselja između Vinkovaca, Vukovara i Sremske Mitrovice. Za procene o veličini i značaju Šida postoje i pismeni podaci. Najraniji pomen iz toga vremena je podatak da je u Šidu umro Luka Natalis 1702. godine, vikar apostolskog poslanstva.

Za vreme Drugog svetskog rata, Šid je bio u sastavu NDH. Najveći od svih zločina u tom periodu dogodio se 28. 8. 1942. godine, na Veliku Gospojinu. Veća grupa ustaša, na čelu sa Viktorom Tomićem, došla je iz Zagreba i u toku noći je započela racija. Uhapšeno je 142 Šiđana (125 muškaraca, 13 žena i 4 deteta). Svi oni su stravično mučeni, i na kraju, njih 121 je vozom prebačeno u Sremsku Mitrovicu gde su streljani. Među njima je bio i čuveni srpski slikar Sava Šumanović. Racija u Šidu se odvijala u sklopu veće racije koja je izvedena na teritoriji celog Srema, a u kojoj je ubijeno preko 6000 ljudi, većinom Srba, mada je bilo i Jevreja i Roma.

U dvorištu sreskog suda u Šidu isterali su žene, decu i ljude, pustili vodu iz česme i naterali ih "da sednu u vodu", a ustaše su to gledale i time se zabavljali. Kako su svi imali ruke vezane na leđima, a od silnih batina iznemogli, mnogi nisu mogli da sednu na zemlju, već su potrbuške padali. Viktor Tomić ih je nogama tukao i gazio po njima.

Ustaše su u avgustu 1942. godine zatvorile mnogo Srba, a među njima i Kuzmana Slavujevića. Kada je oko 5 sati ujutro doteran u dvorište sreskog načelstva "i video dovedenu malu srpsku decu, toliko je bio ganut, a u isto doba i razjaren, da je ustašama psovao majku". Kako su mu ruke bile vezane na leđima, uhvatio je zubima najbližeg ustašu za gušu". U tom momentu mu je priskočio Viktor Tomić, udario ga železnom polugom po glavi tako žestoko da je odmah onesvešćen pao na zemlju. Da bi ga priveli svesti, polili su ga vodom, odneli u podrum, gde je bilo drugih Srba zatvorenika, i tu mu pred svima najpre čupali kleštima nokte sa nogu i ruku, a potom mu nožem odrezali obe ruke zajedno sa plećkama, te je u najvećim mukama umro.

U Šidu su Srbi užasno tučeni i na sve moguće načine zlostavljani. Domaće ustaše su ih nagonile da jedan drugome ližu krv iz rana, pa ih onda pustili kućama. Kuzmanu Slavujeviću su pred većim brojem Srba, čupali kleštima nokte, sa ruku i nogu "a potom nožem odrezali obe ruke zajedno sa plećkama tako da je u najvećim mukama umro". U dvorištu kotarske opštine u Šidu Srbe su tukli "kočevima, sekirama, stolicama, i nekim gumenim pendrecima, koji su na vrhu imali neko šiljato železo koje je sa žrtava čupalo meso".

U selima šidskog sreza u raznim saopštenjima se uvek naglašavalo da se to i to „zabranjuje Židovima, Ciganima i Srbima"

Srbi su između ostalog ucenjivani i u vidu raznih kontribucija. Tako je u Šidskom srezu pojedinim selima bilo odrđeno da plate 100,150 pa i više stotina hiljada dinara. Selo Batkovac imalo je da plati 150.000. Razrez je bio učinjen prema imovnom stanju građana, tako da su pojedinci imali da daju između 5.000 i 20.000 dinara. Svakom Srbinu koji nije dao novac saopštavano je da se odmah seli u Srbiju, a celokupna imovina mu je oduzimana u korist hrvatske države. Pri polaganju novca svako je mora da potpiše izjavu da novac daje dragovoljno "za unapređenje ustaškog pokreta". Ugledni trgovac Moldovan iz sela Jamena, nije doneo tačno naznačenu sumu u odrđeni čas, pa je zbog toga zaklan u ustaškom stanu u Šidu. (Verovatno selo Batrovac u originalu selo Batkovac)

Prilikom pljačkanja srpskih kuća u Sremu ustaše su odnosile "bolje kapute, bicikle, zlatninu, gotov novac", a pored toga "mast, brašno muške astraganske šubare, čizme, šivaće mašine i sve što im je palo šaka"