Lejdi Gaga ili Ledi Gaga: Kako je popularnost umetnice uzdrmala pravopisne norme?

U slučajevima decenijama ukorenjene netačne transkripcije, najčešće pre Drugog svetskog rata, autori naših pravopisa opredelili su se za princip da netačnu transkripciju najčešće prihvate kao pravopisnu normu. 

Kolebanje u pravopisnim redovima 

Zahvaljujući izuzetnoj popularnosti jedne međunarodne zvezde kao što je Gaga, prvi deo njenog umetničkog imena uneo je kolebanje u stručne redove. 

Ko god je sluša i gleda po inostranim televizijama jasno čuje da se ona zove Lejdi Gaga. I u naslovima naših štampanih i onlajn medija sve se češće pojavljuje oblik Lejdi Gaga, koji je tačan, mada u "Pravopisnom rečniku" Milana Šipke piše da valja ostati na uobičajenoj, iako netačnoj transkripciji - ledi. 

Nedoslednost u korišćenju termina 

Koliko je jezik neobičan fenomen, jedan isti autor je u stanju da u slučaju pevačice napiše Lejdi Gaga, a u slučaju recimo pokojne britanske princeze - ledi Dajana. 

Kao da to za njih nije ista reč – jedno je deo imena, a drugo titula. Samoproglašeni pravopisci nisu u pravu, ali je poreklo njihove podsvesne nedoslednosti jasno, čak simpatično. 

Poreklo reči "ledi" 

Ledi, reč starogermanskog porekla, nesumnjivo je vezana za ženske osobe višeg ranga, srodna sa visokoparnim obraćanjem Nemaca poštovanim osobama - Gnädige Frau ("milostiva gospođo"). 

Mada se taj pridev u staroengleskom obliku hlefdige odnosio na žensku osobu koja, istina veoma korisno, ali sasvim prozaično, mesi (to knead) hleb. 

Dakle, preporučljivije je da ostanemo na dosadašnjoj transkripciji - ledi, istakao je svojevremeno Jovan Ćirilov u "Reči nedelje".