"Treba poštovati samo ono što je ZAPISANO u SVETIM KNJIGAMA": Ovo su najveća SUJEVERJA vezana za SVETE TAJNE - zaboravite na "VALJA SE"!
Najteže su se naši narodi oslovađali verovanja koja se tiču najmističnijih pojava za njih - rađanja i smrti.
Opšte je poznato da su slovenski narodi pre primanja hrišćanstva bili pagani, što znači da su poštovali božanstva prirode i svuda oko sebe su videli delovanje bogova i drugih natprirodnih bića.
Proces pokrštavanja je tekao sporo i za neke delove slovenskog življa veoma teško. Trajao je od velike seobe Slovena do kraja srednjeg veka. Prihvatanje hrišćanstva je u početku uglavnom teklo dobrovoljno, ali je kasnije sprovođeno zakonskom prisilom, pa i nasiljem.
LAŽNI PROROCI ILI BOŽJI MILJENICI? Žena tvrdi da ima PROROČANSKE VIZIJE dok gleda u šolju, evo šta joj je POP poručio
VELIKA PRAVOPISNA GREŠKA: Najstarija MOLITVA koju nam je predao Isus piše se OVAKO, svaki PRAVOSLAVAC mora da zna
Pokrštavanjem Slovena su slovenska božanstva morala nestati, ali su njihovi tragovi sačuvani u narodnim verovanjima, tako što su pojedinim hrišćanskim svetiteljima u narodu dati atributi koji su pripadali slovenskim božanstvima. Npr. verovanje da je sveti Ilija "gromovnik" - nekada Perunov atribut, da je sveti Vlah (Vlasa, Vlasije) zaštitnik stočara - nekada Velesova funkcija, daje sveta Paraskeva (Petka) zaštitnica tkalja - nekada funkcija boginje Mokoš itd.)
Najteže su se naši narodi oslovađali verovanja koja se tiču najmističnijih pojava za njih - rađanja i smrti. Tako su se pogrebna sujeverja održavala uprkos svim naporima pravoslavne Crkve.
Takvo narodno sujeverje i praznoverje je i verovanje u snove, simbole, amajlije, stavljanje crvenog konca oko ruke, ostavljanje novca na ikonama, hranjenje pokojnika na grobu, i tako redom.
Najčešća uzrečica kojim te radnje opravdavaju je "valja se", "treba se", "tako mi se čini", a da nisu ni svesni da samo podražavaju radnje koje najčešće imaju mističko i kultno poreklo.
Jedno posebno zabrinjavajuće narodno sujeverje je vezano za Svete Tajne Crkve i crkvene obrede kojima vernici daju iskrivljeno značenje, u kojima traže neki znak, potvrdu, tumačenje.
Sveta Tajna Krštenja
Po crkvenom pravilu gotovo odmah posle krštenja detetu se odseče pramen kose. Poznato je da se pritom kumu daje vosak kojim on obavije odsečene vlasi novokrštenog deteta, a kasnije ga po običaju baca u vodu. Čim sveštenik završi krštenje i sve obrede vezane za njega, kum odmah otvori četvore oči i gleda u vodu, nestrpljivo želeći da sazna da li je vosak potonuo. Treba reći da je vosak lakši od vode, tako da nikada ne može u njoj potonuti, ali kum se može prevariti u prvom momentu kada je vosak bačen, ponekad i malo jače i sa dovoljno velike visine, pa može na trenutak potonuti.
Ne daj Bože da kum upravo u tom trenutku uspe da pogleda u vodu i vidi da vosak nije na površini. On odmah obaveštava o tome roditelje i to je, po njihovom mišljenju, znak da dete neće dugo živeti, te roditelji od tog trenutka počinju posebno da se brinu o detetu, da ga paze i maze, i da ga na kraju sasvim razmaze.
Svete Tajne Pokajanja i Pričešća
Mnogi veruju da blagodatno dejstvo ovih Svetih tajni traje šest nedelja, pa su prema tome ubeđeni da se nema potrebe ponovo pričešćivati pre nego što istekne tih šest nedelja, pa makar čovek bio i na samrti. Ali grešno je ne znati pravu istinu, a to je da čovek ne samo u toku četrdeset dana, nego i u samo jednom danu može načiniti mnoge grehe: Ko je to čist od greha? Niko, ako i jedan dan proživi na zemlji – kaže se u Svetom Pismu (Knjiga Jova, 14, 4-5).
Ima dosta i malovernih koji se boje da prime Sveto Pričešće, jer ne mogu "podneti" tu Svetu Tajnu.
Sveta Tajna Braka
Za vreme obavljanja ove Svete Tajne od sveštenika se traži velika pažnja, jer ako se slučajno ispusti burma jednog od mladenaca, po narodnom verovanju će to značiti da će onaj čija je burma ispuštena umreti ubrzo posle sklapanja braka.
Isti takav značaj se u našem narodu pripisuje slučaju kada sveća jednog od mladenaca gori brže. Narod veruje da će onaj čija je sveća više izgorela pre umreti od svog bračnog druga.
U maju mesecu se u narodu izbegava sklapanje braka, jer će se oni koji se venčaju u tom mesecu tobože čitavog života zamajavati, to jest loše živeti. To nije ništa drugo do besmisleno i smešno verovanje, nastalo zbog slučajne sličnosti među rečima.
Sveštenik Đorđe Milidrag ističe da je odnos hrišćanstva i narodne religije veoma kompleksan, te da je u pravoslavlje utkano mnogo sujeverja za koja se čak ni ne zna da su praznoverice.
- Postoje mnogi običaji koji su blagočestivi i dobri, i mnogi koji su negativni. Običaji su jako značajni za našu Crkvu, jer su se iz njih razvila pravila na kojima Crkva funkcioniše, tako da je ostalo mnogo verovanja koja nisu integrisana u crkveni kanon, kaže otac i dodaje:
- Ono što razlikuje pravoslavne običaje od sujeverja je isto ono što razlikuje dobro predanje od lošeg. Hrišćanski običaj koji treba poštovati je samo onaj koji je deo kanona - koji je zapisan u Svete knjige.