Razlike između PRAVOSLAVNE i KATOLIČKE CRKVE: Iako smo svi HRIŠĆANI, neki običaji prave NEPREMOSTIV JAZ, oko ovoga se "kolju" ISTOK I ZAPAD

Hrišćanstvo je pored islama i judaizma jedna od najvećih monoteističkih vera, nastala tokom prvog veka na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstava. Osnovu hrišćanskog učenja sačinjavaju Stari i Novi zavet.

Stari zavet je vaspitač i predviđa Isusov dolazak, dok je Novi sačinjen od četiri Sveta jevanđelja koja opisuju život Isusa Hrista. 

Svi hrišćani bili su pod krovom jedne crkve svo do velikog rashola koji je započet 1054. godine. Do razjedinjavanja posle koga se formiraju katolici i pravoslvci dolazi nakon niza sporova i sukoba vođenih teološko-dogmatskim i crkveno-upravnim pitanjima. Jedan od razloga je pokušaj Vatikana da zauzme čelo crkve, kao naslednik Rima.  Međutim, s obzirom da je centar Rimskog carstva pomeren na istok, u Vizantiju 285. godine, dva veka pre pada zapadnog Rimskog carstva, pravoslavna crkva je takođe smatrala da je naslednik Rima. 

Kako su Srbi sačuvali veru

Kada je u XV veku Turska osvojila Balkan, Vizantija i druge pravoslavne zemlje zatražiše pomoć od zapadnih zemalja, a ovi ih ucene da će im pomoći pod uslovom da pravoslavna crkva prizna vrhovnu vlast Vatikana. Patrijarsi svih pravoslavnih zemalja i Vizantije su podlegli tom pritisku i zakazan je sastanak u Firenci 1439. godine.

Svi su došli na sastanak uključujući i ruskog patrijarha. Svi su bili tu osim srpskog patrijarha, jer je vladar Srbije, despot Đurađ Branković rekao srpskom patrijarhu da će ga obesiti ukoliko ode u Firencu.

Despot Đurađ je tada u svom odgovoru franciskancu Jovanu Kapistranu napisao:

"Evo 90 godina živeh sa ovom verom mojih predaka i u njoj se moja duša kupala. Zbog toga me moji podanici smatraju mudrim mada nesrećnim čovekom. Sada bi vi želeli da to promenim i da moj narod pomisli da sam podetinjio i postao senilan. Radije bih umro nego izdao veru svojih predaka".

U Firenci su svi pravoslavni verski poglavari potpisali uniju sa Vatikanom, svi osim srpskog. Kada je ruski knez Vasil II za ovo saznao proterao je svog patrijarha zbog sramote koju je naneo Rusiji. U Carigradu su nastali neredi kada su građani saznali da Srbi nisu potpisali i vaseljenski patrijarh je morao da se povuče. Vatikan to nikada nije oprostio Srbima.

Ovo je samo jedna anegdota na temu očuvanja vere iz naše istorije. Naši preci su očigledno bili čvrsti u nameri da unije ne bude. Postavlja se pitanje koje su to toliko nepremostive razlike koje su zauvek odvojile pravoslavlje i katoličanstvo?

Razlike između pravoslavaca i katolika

Poglavari

Papa je vrhovni poglavar katoličke crkve na celom svetu. Smatra se naslednikom apostola Svetog Petra i "Hristovim zamenikom na zemlji".

Papa ima vrhovnu vlast nad svim biskupima, vernicima i nad celom crkvenom hijerarhijom i smatra se nepogrešivim pod određenim okolnostima.

Pravoslavna crkva nema jednog poglavara, odnosno ni jedan od patrijarha ili vladika nije vrhovni poglavar u celom svetu. U pravosavnoj crkvi svi episkopi su u osnovi jednaki i ni jedan nije apsolutni vladar svih.

Sveto trojstvo

Podela hrišćanstva ima dugačku predistoriju, a rasholu su najviše doprinele razlike u pogledu na Sveto Trojstvo, tačnije u proučavanju Svetog duha.

Učenje pravoslavne crkve govori da Sveti duh prelazi samo iz Oca u Sina. Katolici ovo priznanju, ali dodaju i da Sveti duh prelazi i iz Sina u Oca. Rimokatoliči teolozi smatraju da je Trojična doktrina rezultat dugotrajnog proučavanja Biblije od strane crkve, dok pravoslavna crkva tvrdi da je dogma o Svetoj Trojici primljena usmenim putem od Isusa Hrista preko apostola i da je oduvek bila deo vere. 

Pričešće

Obred o kojem je reč jeste pričešće - deo katoličke mise ili pravoslavne liturgije u kom sveštenik izgovara blagoslov nad hlebom i vinom i zatim poziva vernike da prime sveto pričešće. Papa Benedikt XVI je rekao da je ovaj obred za katolike "sama suština vere".

Katolička crkva naučava da se hleb i vino čudesno pretvaraju u doslovno Hristovo telo i krv, i ta doktrina se naziva transsupstancijacija ili pretvorba. Ovo učenje se postepeno razvijalo, a njegov naziv je prvi put definisan i zvanično upotrebljen u XIII veku.

Pripadnici katoličke crkve prvi put mogu da se pričeste sa 8 godina, dok kod pravoslavaca ne postoji ovo ograničenje. 

Pričešće se u pravoslavnoj veri smatra za najlepši dar koji vernici mogu da dobiju od samog Boga. Veruje se da ovim postupkom čistimo dušu i telo, tako što dušu za pričešće pripremamo molitvom i dobrim delima, a telo postom.

Razlike postoje i u načinu posta koji je kod katolika znatno blaži, mogu se koristiti i mlečni proizvodi, a pre pričešća dovoljno je ne jesti jedan sat.

Celibat

Svi katolički sveštenici se obavezuju na celibat, takozvani zavet čednosti koji je i preduslov za sveštenički poziv. U slučaju prekidanja celibata sveštenici bivaju suspendovani. Pravoslavno verovanje dozvoljava sveštenicima da stupe u brak. 

Post

Post u hrišćanskoj crkvi podrazmeva uzdržavanje od određene hrane i grešnih dela i misli. Pravoslavna crkva ima "rigorozniji" stav po pitanju posta, vernici koji zaista slede ono što se od njih očekuje poste skoro polovinu godine.

Nekada su i rimokatolic imali "rigorozniju" tradiciju posta, međutim tokom istorije došlo je do promena koje stavljaju post po strani. Od katolika se očekuje da poste samo petkom tokom Velikog, uskršnjeg posta.

Bezgrešno začeće Bogorodice Marije

Pojam bezgrešnog začeća često se meša sa Isusovim devičanskim začećem u koje obe crkve veruju. Bezgrešno začeće je dogma rimokatoličke crkve po kojoj je Devica Marija oslobođena Adamovog greha od prvog časa postojanja, od kad je nastala u utrobi Svete Ane ona je potpuno bezgrešna.

Pravoslavna Crkva odbacuje ovu dogmu, jer ne postoji jasna biblijska osnova koja bi je podržala. 

Običajne razlike

Pored verskih razlika katolička i pravoslavna crkva takođe imaju i mnoštvo običajnih razlika. Recimo, pravoslavni sveštenici i monasi imaju bradu dok kod katoličkih to nije slučaj.

Takođe, katolička crkva gaji i tradiciju skluptura svetaca koje se mogu videti u crkvama, pravoslavna crkva ima bogatu ikonografsku tradiciju. Rimokatolici pri molitvi imaju tendenciju da kleknu dok pravoslavni vernici obično stoje. U ritualima katoličke crkve koristi se beskvasni hleb dok pravoslavne crkve služe hleb sa kvascem.