NIŠTA BEZ MAJČINOG MLEKA! Doktorka otkriva: "Kravlje mleko nije adekvatna zamena, samo je imitacija!"
Doktorka pedijatrije Tatjana Nikolić dala je nekoliko korisnih saveta i informacija za mlade majke i one koje uvek imaju nedoumicu oko toga koliko je majčino mleko neophodno za razvoj bebe, kao i da li postoje razlike u potrebama kada su u pitanju devojčice i dečaci.
Doktorka Tatjana Nikolić pedijatar i neonatolog sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo GAK u Višegradskoj, odgovarala je na pitanja u okviru Pedijatrijskog naučnog simpozijuma koji je organizovao Probiotic Excellence Center.
Pitanja u vezi kojih imaju nedoumice sve mlade majke, je koliko je i majčino mleko hranljivo, da li se njegov sastav menja i koji su to faktori uticaja. Doktorka Nikolić je za portal Srbija Danas odgovorila na neka od tih pitanja.
JELO IZ TIGANJA - Sve se priprema za par minuta, sa puno zdravog povrća i preukusno je (VIDEO)
KOD SRBA ova krvna grupa je najređa: Ljudi koji su OTPORNI na INFEKCIJE, imaju izuzetan imunitet, ali i NARAV
Majčino mleko se stalno menja i prilagođava potrebama bebe. Na njegov sastav utiču genetski faktori, ali i brojni drugi faktori koji potiču od majke, okruženja, pa i same bebe. Ne samo da se mleko menja sa uzrastom i sazrevanjem bebe, već se menja i tokom dana, pa čak i tokom samog podoja. S obzirom da brojni faktori utiču na sastav majčinog mleka, teško je izdvojiti i proceniti značaj svakog pojedinačnog faktora.
Iako se tokom produkcije mleka, od majke "crpe“ sastojci potrebni bebi, istraživanja ukazuju da ona ipak svojom ishranom i načinom života može da utiče na sastav mleka. Iz tog razloga se dojiljama preporučuje izbalansirana ishrana i izbegavanje toksičnih materija.
Uticaj okruženja nije dovoljno ispitan, ali postoje nagoveštaji da je i sastav mleka prilagođen kako klimatskim, tako i socioekonomskim uslovima u kojima beba živi. Jedan od faktora koji privlači pažnju istraživača je i uticaj pola bebe na sastav majčinog mleka. Poznato je da muški pol sa sobom nosi veći rizik razvoja infekcije, anemije, respiratornih, neuroloških i metaboličkih oboljenja, pa i smrtnog ishoda u ranoj životnoj dobi.
Novije studije ukazuju da postoje razlike i u nutritivnim potrebama muških i ženskih beba. Iako je broj do sada sprovedenih istraživanja mleka u tom smislu mali, dosadašnji rezultati potvrđuju hipotezu da se majčino mleko svojim sastavom prilagođava razlikama u nutritivnim potrebama dečaka i devojčica.
Imajući u vidu ne samo nutritivni sastav majčinog mleka, već i prisustvo stotina bioloških sastojaka koji podstiču razvoj deteta, ishranu majčinim mlekom smatramo optimalnom i nazivamo je „zlatnim standardom“ ishrane beba.
Kravlje mleko nije adekvatna zamena za majčino mleko, stoga se različitim procesima ono modifikuje i tako nastaju različite adaptirane mlečne formule. Međutim, one su uvek samo imitacija, nikad original, zbog čega pedijatri insistiraju na majčinom mleku kada god je to moguće.
Još uvek nije sasvim razjašnjen uzrok takozvanih „inafantilnih kolika“ kod beba. Grčevi najčešće nastaju krajem prvog meseca i nestaju do kraja četvrtog meseca života. Vrsta ishrane u tom uzrastu se razmatra kao jedan od mogućih uzroka imajući u vidu da se grčevi češće javljaju kod odojčadi hranjenoj mlečnom formulom.
Smatra se da osnova može biti alergijska reakcija na proteine kravljeg mleka i stoga se, kao jedno od terapijskih pristupa, bebama hranjenim mlečnom formulom savetuje hipoalargena formula, a majkama koje doje da izbacee mleko i drui alergene iz svoje ishrane. Poslednjih godina se, kao značajan uzrok, sve više razmatra i disbioza (manje probiotskih bakterija) koja je takođe češća kod beba hranjenih mlečnom formulom u poređenju sa dojenim bebama.