Znate li šta je GEN MCR-1? VLASNICI PASA I MAČAKA posebno treba da se čuvaju, doktori upozoravaju na naviku koju mnogi imaju
Obratite pažnju!
Vlasnici pasa su upozoreni da redovno deljenje kreveta sa svojim kućnim ljubimcima rizikuje izlaganje "superbaktici koja se ne može lečiti".
Novonastali gen poznat kao mcr-1 - koji može učiniti bakterije otpornim na moćni antibiotik kolistin - prvi put je prijavljen u Kini u novembru 2015. i u SAD u maju 2016. Naučnici su od tada otkrili bakterije koje nose gen u uzorcima ljudi i životinja širom sveta, psi mogu da sadrže mcr-1 u svojim crevima, a može se širiti u sitnim česticama izmete koje su nevidljive golim okom.
Naučnici veruju da je jedno od mogućih načina prenošenja je kada ljudi i psi spavaju zajedno. Dr Juliana Menezes predvodi tim na Univerzitetu u Lisabonu, u Portugalu, koji istražuje kako kućni ljubimci mogu da deluju kao rezervoar gena i na taj način pomažu njegovom širenju u zajednici. Uzeli su uzorke od 126 zdravih ljudi koji žive sa 102 mačke i psa u 80 domaćinstava u Lisabonu između februara 2018. i februara 2020. Uzorci osam pasa (7,8%) i četiri čoveka (3,2%) sadržali su bakterije sa mcr-1 genom.
PUKLA VIŠE OD PROSEČNE GODIŠNJE zarade u Srbiji na venčanicu, a oni joj poslali haljinu od koje su joj POŠLE SUZE NA OČI: "Ovo je noćna mora!"
Srpska STARLETA PROMENILA KRV: Nakon OPERACIJE preživela PAKAO zbog INFEKCIJE, jedva je preživela
Nijedna od mačaka nije nosila gen. Dr Menezes kaže da je to zabrinjavajuće otkriće. Kolistin se koristi kada su svi drugi antibiotici neuspešni, to je ključni tretman u krajnjoj nuždi. Ako bakterije otporne na sve lekove steknu ovaj gen otpornosti, postale bi neizlečive, a to je scenario koji moramo da izbegnemo po svaku cenu.
Znamo da prekomerna upotreba antibiotika izaziva otpornost i od vitalnog je značaja da se oni koriste odgovorno, ne samo u medicini, već iu veterinarskoj medicini i u poljoprivredi.", rekla je ona. Javnosti se obratio i američki centar za kontrolu bolesti.
- Bakterije će neizbežno pronaći načine da se odupru antibioticima koje su razvili ljudi. Zbog toga je važnije nego ikada da se uspori širenje rezistencije prateći mere kontrole infekcije za svakog pacijenta - prenosi "Dejli star".
Istraživači sa Univerziteta Harvard napisali su da je pojava bakterija otpornih na naš najmoćniji antibiotik „tmurna prekretnica“ na putu do kraja ere antibiotika. Predviđeno je da bi do 2050. moglo biti 10 miliona smrtnih slučajeva od infekcija otpornih na lekove po godini. Otkriće antibiotika ne samo da je izlečilo bezbrojne milione ljudi od kada je Britanac Aleksandar Fleming prvi identifikovao penicilin 1928. godine, već je takođe omogućilo lekarima i hirurzima da izvode složenije operacije, koje su ranije bile nemoguće zbog rizika od smrtonosnih infekcija.
Tokom Drugog svetskog rata, na primer, izračunato je da su antibiotici za početak spasili živote oko jednog od sedam britanskih vojnika ranjenih u borbi.